Izvor: Politika, 22.Nov.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plišano uterivanje dugova
Stepen naplate potraživanja preko specijalizovane finansijske kuće „EOS matriks” 33 odsto, čijim posredovanjem se utužuje i do 15 miliona evra
Svakog meseca 92 operatera kol centra kompanije „EOS matriks” telefonom, SMS ili pismom podseti vlasnike oko 150.000 različitih neplaćenih obaveza da ih izmire. Za neotplaćene rate kredita, neizmirene obaveze po kreditnim karticama, za ulazak u nedozvoljeni minus, neplaćene račune za mobilni telefon i lizing >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i razne druge neplaćene račune i neizmirene obaveze, njihovim posredovanjem se utužuje 14 do 15 miliona evra.
Kao deo nemačke „OTO grupe”, „EOS matriks” je kompanija koja se bavi upravljanjem, naplatom i otkupom potraživanja, a upravo je proslavila pet godina rada kod nas. To je prva takva firma u Srbiji, a na tržištu tih finansijskih usluga radi već pet, šest kompanija.
Njihovi klijenti su dva operatera mobilne telefonije, više banaka, preduzeća, mala i velika. Kako kaže Irina Lada, generalni direktor kompanije „EOS matriks” za Srbiju, njihovi klijenti su firme koje imaju problem s potraživanjem u većem obimu nego što sami mogu da naplate. Oni se odlučuju za ovakvu finansijsku instituciju koja ima ulogu medijatora i pruža sve usluge koje se odnose na dužnika, s ciljem da se potraživanje vansudski naplati.
– Stepen naplate potraživanja je 32,33 odsto. Ovakvim učinkom smo zadovoljni, s obzirom na to da se dugovima i dužnicima ne bavimo na početku kašnjenja otplate, već kada je klijent u velikoj docnji i kada je poverilac odlučio da se time sam više ne bavi, nego specijalisti – kaže Irina Lada.
Na pitanje da li je ekonomska kriza povećala broj dužnika u Srbiji, ona odgovara da se po obimu posla i potraživanja koji se poveravaju njenoj kompaniji to ne bi moglo reći.
– U odnosu na prošlu godinu, broj poverenih slučajeva se neznatno povećao i isto toliko se smanjio stepen uspešnosti naplate. Tako gledajući, kriza nije mnogo naudila Srbiji i ona je lakše podnela taj udarac od drugih zemalja, poput Rumunije, Bugarske, čiji su građani mnogo više zaduženi. Restriktivna politika NBS smanjila je potres koji je mogao da se desi – kaže vodeća ličnost te firme.
Ko su dužnici u Srbiji?
Prema rečima naše sagovornice, među njima ima prezaduženih koji su se zadužili pre postojanja Kreditnog biroa, oni koji su dobro poslovali ali su usled promena na tržištu, teškoće s izvorima finansiranja, zapali u nevolje. Vrlo mali procenat je onih koji su u starom vremenu navikli na oprost duga. Možda to zaista i ne očekuju, kaže, ali im služi kao izgovor.
Od ukupnog poverenog posla, čak u 70 odsto slučajeva dužnici su fizička lica, često s manjim iznosima duga. Pravna lica su, objašnjava, zaštićena mnogo više, menicama, na primer, a kod banaka procenat naplate potraživanja je najveći, jer su one i najviše procenjivale kome će dati pare.
– Srbi su dobre platiše i kao takvi poznati su ne samo u regionalnim, već i u evropskim razmerama. Principijelni, žele svoje obaveze da izmire – kaže Lada.
Provizija ove finansijske kuće može biti od jedan do 20 odsto, zavisno od rizika – starosti dugovanja, iznosa, specifičnosti potraživanja, da li su sredstva blokirana ili mogu da budu, angažovanosti. Lada kaže da je njihov cilj s manje rizika napraviti veći profit. Oni upravljaju rizikom, koga se svi plaše, a rizik ima cenu.
Dužnik plaća dug svom poveriocu a ne kompaniji koja ga je na ovaj način opomenula. Inače, posete dužniku nisu, prema pravilima njihovog poslovnog ponašanja, način podsećanja dužnika.
Naplata potraživanja sada je glavni deo posla u EOS-u. Od kraja prošle godine počeli su da rade otkup duga, a to još nije zaživelo u Srbiji, delom i zbog finansijskih prilika, a takva je i politika kuće. – Za sada, kupujemo uglavnom dugove prema fizičkim licima zato što je verovatnoća naplate veća. Čovek i kada izgubi posao, naći će drugi, a nije izvesno da će preduzeće koje je već zapalo u dugove „oživeti”. U slučaju otkupa duga od poverioca, dozvoljeno je da nas dužnik poseti. Mnogi žele da imaju taj lični kontakt. Svako želi da proda svoja potraživanja, s popustom naravno, ali je pitanje procene rizika za onog ko ih kupuje da može da ih naplati. Kupac duga mora imati interes da dužniku da novi rok, da dug reprogramira, što znači da za njega pravi novi plan. Za razliku od banke, koja kamatu ne prašta, u slučaju reprograma mi smo spremni da oprostimo i zateznu i redovnu kamatu, ukoliko je neko spreman da dug plati. Nominalni iznos duga ostaje – kaže Lada.
J. Rabrenović
[objavljeno: 23/11/2009]
