Lada je zaštitni znak Avtovaza, ruskog proizvođača, automobila iz grada Toljatija. Svi automobili proizvođača Avtovaz prodaju se pod nazivom Lada, to nije uvek bilo tako. Tako su se primerom Ladini automobili od 1970. godine na tržištu Sovjetskog Saveza prodavali pod imenom Žiguli.
Tokom kasnijih godina Ladini automobili su postali mnogo popularni u Rusiji, i istočnoj Evropi, posebno u zemljama bivšeg sovjetskog saveza gde su postali simbol gradskog života.
U gradovima od češkog Praga do kubanske Havane, Lada je postala prepoznatljivi automobil. Pre dvadesetak dana tačnije 5. aprila 2017. godine je obeleženo 40 godina od početka proizvodnje Lade Nive, legendarnog terenca koji se skoro neizmenjen, održao na fabričkim trakama sve do danas.
Niva je nastala poput svih značajnih proizvoda u bivšem Sovjetskom savezu partijskim dekretom. Početkom 70 ih godina prošlog veka, predsednik Sovjeta ministara SSSR Aleksej Kosigin prilikom posete fabrici Avtovaz dao je zadatak da se konstruira jeftin automobil koji će podjednako dobro poslužiti i vojnicima i seljacima.
U Avtovazu su se radnici bacili na posao s imperativom zadržavanja što više standardnih delova i rešenja promenjenih u ostalim modelima Lade.
Pojavila su se tri predloga, a samo jedan je i dobio zeleno svetlo.
Odbačen je lagani koncept, koji je nazvan kopejka koji je poslužio kao baza za razvoj Moskviča 410. Nije prošao ni prototip s mekim krovom iz kojeg je kasnije iznikao Uaz 469. Posmatrajući delove i genezu izrade prvih prototipova 1973, testne flote od 50 primera 1976, ili prve komercijalne verzije 1977, dosta je kontradiktornosti o tome kada je definisan konačan izgled, i koncept Nive.
Prvi predserijski primerci napravljeni su još 1973. godine, a bili su pogonjeni 1,3 litarskim motorom.
U to vreme Niva je najavljivana kao tehnološko čudo automobil koji je zadržao sve dobre osobine putničkih i avanturističkih automobila, ali i stekao sposobnost savlađivanja bespuća, tako je i bilo.
Osim nedostatka stražnjih vrata i nešto manjeg prtljažnika Niva je pružala udobnost standardnih Lada. Povišeno rastojanje od podloge, redukcije prenosa, i blokade osigurali su Nivi mesto među vozilima najsposobnijim za savlađivanje neprohodnih terena. Lada Niva je pogodna za teške i nepristupačne terene, gde pokazuje sve svoje mogućnosti. Popularna je u mnogim zemljama, zbog niske cene i dobrih sposobnosti vožnje izvan asfaltiranih područja.
Posebno je popularna u Rusiji, i bivšim zemljama SSSR, Kanadi, Australiji, Brazilu, i Evropi. Vožnja Nive nije nikakav bauk i lako se uči. Ergonomija nije baš po standardu 21. veka i pored desne ruke se nalaze tri ručice. Međutim kad se osoba navikne da se kontakt brava nalazi sa leve strane volana, malo zavučeno, da je prekidač za sva četiri migavca sa desne strane, tako gde je obično ključ i da u vožnji najčešće treba da se koristi samo ona najduža ručica, sve ide kako treba. Osećaj u vožnji je old skul.
Auto blago skakuće i podrhtava na blagim neravninama, ali se zato neće grubo stresti na kratkim oštrim neravninama kao mnogi, moderni Suvovi. Zahvaljujući prečniku okretanja od samo 11 metara, mekom volanu i vrlo preglednoj karoseriji vožnja u gradu je prijatna i lepa. Zvanično je predstavljena 1977. godine, a na tržištu Zapadne Evrope pojavila se već 1978. Sa svojom neobičnom pojavom, ovaj mali brutalni mekog srca osvojio je srca brojnih kupaca i obožavaoca. Već godinu dana nakon debija, Niva uspeva da osvoji čak 40 posto tržišta svoje klase u Zapadnoj Evropi. Izvožena je u sve krajeve planete i svuda je imala uspeha.
Zbog čega je ona toliko popularna? To je dobra odmerena kombinacija cene, robusnosti, kvaliteta, i terenskih sposobnosti. Jednako je cenjena među firmama koje imaju potrebu za sposobnim terenskim vozilom, kao među avanturistima kojima cena lade nije prevelika kako bi im bila drugi, ili treći auto u porodici. U želji da privuče drugačiju vrstu kupaca, lada je sa velikom merom i dobrim ukusom, našminkala i sredila nivu i ponudila urbaniju verziju.
Spolja su izmenjena maska hladnjaka i branici, koji su sada plastični i u boji karoserije. Tu su još i aluminijumski delovi, kao veliki izbor pastelnih i metalik boja.
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2019, 17:32
Skulpture Vladete Patrića Poklon zbirci Rajka Mamuzića
Galerija likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamuzića obogatiće svoju kolekciju Portretom Rajka Mamuzića slikarke Ljubinke Jovanović i skulpturama vajara Vladete Petrića.. Ksenija Đurđević, ćerka kolekcionara Rajka Mamuzića, pokloniće Poklon zbirci poretret svog oca, ulje na platnu iz 1987. godine, delo Ljubinke Jovanović (1922-2015). Jovanović je studirala slikarstvo na Akademiji za likovnu umetnost u klasi prof. Ivana Tabakovića i 1947. je otišla u Zadar,...
Izvor: SEEcult.org, 12.Mar.2019, 13:04
Predstavljanje knjige Alojza Majetića 'Afroditin ključ'
Predstavljanje nove prozne knjige Alojza Majetića 'Afroditin ključ' u srijedu, 13. ožujka, s početkom u 12 sati....
Izvor: SrbijaDanas.com, 09.Mar.2019, 10:50
KAO FRANKENŠTAJNOVO ČUDOVIŠTE: Pogledajte kako ide LADA sa 4 motora! (VIDEO)
Kako su se samo ovoga setili?! Ruska ekipa Garage54, stvorila je pravog monstuma od obične "lade". Na ovaj auto povezali su čak četiri...
Izvor: B92, 08.Mar.2019, 11:30
Rusima bi pozavideo i dr Frankenštajn – Lada sa četiri motora VIDEO
Ruskoj kreativnosti nema granice, nakon Nive sa šest točkova, stiže i Lada sa četiri motora! Ista ekipa koja je napravila osnovu za Nivu 6x6, ekipa Garage54, stvorila je i ovog drugog monstruma.
Izvor: Nezavisne Novine, 04.Mar.2019, 10:54
Nakon Lade sa dva, stiže Lada sa tri motora i osam točkova
Nakon Lade s dva motora, koja je bez problema profunkcionisala i zadovoljila testove, logičan slijed je ugradnja još jednoga motora.
Izvor: Blic, 03.Mar.2019, 10:34
Kažu da za ovaj automobil NEMA PREPREKE, a ovaj snimak će vas i uveriti u to (VIDEO)
Kada bi prosečnog Srbina pitali koji terenac bi voleo da poseduje, Lada Niva verovatno bila bi među najčešćim odgovorima. Nema te prepreke...
Izvor: SEEcult.org, 22.Feb.2019, 12:04
Miki Bratanić: 'Korijeni'
Predstavljanje romana Mikija Bratanića 'Korijeni' održat će se u utorak, 26. veljače, s početkom u 18 sati, u Društvu hrvatskih književnika. Uz autora sudjeluju: Đuro Vidmarović, predsjednik DHK, Tihomir Dujmović i Milena Marijan Peranić te voditeljica Tribine DHK Lada Žigo Španić. Normal 0 21 false false false HR X-NONE X-NONE /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Obična tablica"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm...
