Izvor: Kurir, 19.Mar.2016, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 srpskih slikara i vajara
Neki od najpoznatijih naših umetnika vodili su neverovatne živote.
Paja Jovanović: Najskuplji srpski slikar
Slavni umetnik slikao je i za svoju dušu i za ugled u društvu, a rekord je postavljen njegovom slikom „Ukrotitelj zmija“, prodatom 2000. godine u Londonu za 169.580 evra
Jedan od najslavnijih srpskih slikara Pavle Paja Jovanović imao je lep život: talenat mu je rano priznat, još u mladosti je bio materijalno obezbeđen, slikao >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je i za svoju dušu istorijske kompozicije, i za ugled u društvu portrete krunisanih glava, žene su ga volele, umro je u 98. godini...
Rano priznanje
Rođen u Vršcu 1859. godine, u porodici uglednog fotografa Stevana i majke Ernestine, francuskog porekla. Sa 17 godina upisao se na prestižnu Akademiju likovnih umetnosti u Beču. Paja Jovanović imao je samo 23 godine kada je za sliku „Ranjeni Crnogorac“, dobio i carsku stipendiju, a sa 24 zaključuje desetogodišnji ugovor sa galerijom „Frenč“ u Londonu i prelazi tamo da živi i radi.
Kasnije atelje seli u Beč, ali stalno putuje po svetu. Najpoznatiji je po kompozicijama „Seoba Srba“, „Kićenje neveste“, „Mačevanje“, „Ukrotitelju zmija“...
Pozirali mu poznati
Osim toga, naslikao je i veliki broj portreta poznatih ličnosti. Među njima su Mihajlo Pupin, car Franja Josif, Aleksandar i Marija Karađorđević... Prema navodima ondašnje štampe, pozirao mu je, na vrhuncu slave, i čuveni Rudolf Valentino.
U zimu 1947/48. Jovanović je pozvan, zajedno s nekolicinom kolega, da naslika portret jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita.
U zapisanim sećanjima na taj događaj žali se da je svetlo bilo neodgovarajuće, a model loše postavljen, pa je sliku radio na osnovu skica, promenivši Titov položaj. Umesto da sedi u fotelji, Jovanović ga je naslikao kako odlučan stoji, oslanjajući se pesnicom o geografsku mapu na stolu. Pritisnuo je baš deo na kojem je bio Trst, koji je bio naš, a onda smo pod pritiskom Zapada morali da ga vratimo Italijanima.
I baš zato, zbog neprijatnog sećanja na taj čin, Tito je naredio da se Jovanovićev portret preda na čuvanje Narodnom muzeju, ali da se - ne izlaže.
Brak sa Muni
Paja Jovanović bio je u braku sa Herminom Muni Dauber. Ova Bečlijka bila je gotovo devojčica kad se u zgradu u kojoj je njen otac bio nastojnik uselio ugledni slikar, tada već u ozbiljnim srednjim godinama.
Kad su se 1917. venčali u Budimpešti, ona je imala 25 godina, on 58. Prelepa mlada žena bila je njegovo nadahnuće i muza, koju je ovekovečio na mnogobrojnim portretima, a ona mu je bila potpuno odana i posvećena do kraja života.
Dok nije upoznao Muni, Paja Jovanović nije slikao aktove. Poznavaoci njegovog rada kažu da je otpor prema njima stekao na Akademiji, gde su studentima dovodili stare i ružne modele. Muni je, naravno, bila nešto drugo.
Pored brojnih slika na kojima je njeno lice, zaljubljeni muž uradio je nekoliko na kojima mu je pozirala naga.
Te slike nigde nisu izlagane i posle slikareve smrti ostale su kod udovice. Godine 1972. ona ih je, zajedno sa još osam slika i više komada stilskog nameštaja iy njihovog doma, poklonila Beogradu, uz uslov da postanu dostupni javnosti tek kad ni ona bude živa. Umrla je 1974. godine, a slike su danas izložene u Muzeju Paje Jovanovića u Beogradu.
Jovanović je i dalje najskuplji srpski slikar. Njegovo ulje na platnu „Ukrotitelj zmija“ prodato je 2000. godine u Londonu za rekordnih 169.580 evra.
Sava Šumanović: Ludilo i smrt
Slikar čuvenog „Pijanog broda“ bio je slabog psihičkog zdravlja. Ustaška patrola ga je ubila 1942. godine
Sava Šumanović rođen je u građanskoj porodici 1896. godine u Vinkovcima, ali je još kao dete s roditeljima prešao u Šid. U Zagrebu, gde živi kod strica, uglednog advokata, 1918. završava Višu školu za umjetnost i obrt, a dve godine kasnije, 1920, s novcem koji dobija za svoje slike i onim od oca putuje u Pariz i postaje najbolji đak čuvenog Andrea Lota. Tu ostaje godinu dana, a u Grad svetlosti se vraća 1925. Zapaža ga pariska kritika, francuska vlada otkupljuje jedan njegov rad, a 1927. slika „Pijani brod“. Ovo platno danas se ubraja u sam vrh srpske umetnosti 20. veka, ali je u ono vreme bilo dosta kritičara koji su „Pijani brod“ loše ocenili. Te ocene bile su okidač za umetnikovu bolest.
Mrzeo kritiku
Iako su mu sve slike osim „Pijanog broda“ bile hvaljene i poznate, on se žalio na neuspehe u životu. Od detinjstva je kod njega bila prisutna sklonost ka svadljivosti, potreba da stalno dokazuje pravdu i prvenstvo. Ostalo je zapisano da je nesrećni slikar „svaki lični uspeh smatrao za normalnu stvar, a bilo kakvu neprijatnost koja i nije morala biti u vezi s njegovim slikama za katastrofu“. Pred venčanje raskida vezu s jednom vajarkom, inače lepom i obrazovanom ženom, jer su to tražili njegovi roditelj: bila je Hrvatica, katolikinja i već je imala dete. Posle toga, roditeljima u pismu obećava da „nikad više neće uraditi ništa što nije po njihovoj volji“. Slikar je poludeo. U njegovim pismima jasno se vidi težak psihički poremećaj. Njegove rečenice duge su i po nekoliko strana, bez ikakvih znakova interpunkcije; na jednom mestu navodi i da je izmislio avion i detaljno opisuje kako mu je taj izum ukraden, zbog čega planira da se osveti... Majka ga 1929. dovodi iz Pariza i smešta u jednu privatnu kliniku u Beogradu.
U bolnici je satima znao da stoji ili kleči bez reči, bez pokreta, bez znaka života. A kad bi mu bilo bolje, šetao je oko bolnice i pravio skice za slike...
Kad mu se stanje popravilo, roditelji su mu obezbedili idealne uslove za rad: najveća soba u kući pretvorena je u atelje, imao je sopstvenog kočijaša, koji ga je, propisno obučenog po najnovijoj modi, vozio kroz Šid, na Frušku goru... u potrazi za inspiracijom. Tokom tih pet-šest godina provedenih u porodičnom domu naslikao je oko šest stotina slika. Zbog loših kritika „Pijanog broda“ bio je ljut na Francuze, pa je prestao da govori francuski, a platna više nije potpisivao kao „S. Choumanovitch“, već ćirilicom „Сава Шумановић“.
Izložio 400 slika
Beograd je 1939. godine video najveću izložbu slika do tada - Šumanović je izložio četiri stotine slika. Izložbu su s velikim oduševljenjem dočekali publika, kritika, kolekcionari i gotovo celokupna javnost. Uspeh izložbe doprineo je donekle i poboljšanju slikarevog zdravstvenog stanja.
Posle napada Nemačke na Jugoslaviju, Šid i ceo Srem ulaze u sastav NDH, a on prestaje da potpisuje slike jer je ćirilica zabranjena. Stavlja samo godinu. Izgleda da je zbog majke odbio predlog prijatelja da pređe u Beograd, što ga je koštalo glave. Ustaška patrola upala je u njihovu kuću pre podne 28. avgusta 1942. Našli su ga za štafelajem. Zamolio je agente da pričekaju dok se okupa. Onda se obukao, majci poljubio ruku i pošao s njima. Dva dana kasnije 121 Šiđanin, među njima i Šumanović, odveden je u Sremsku Mitrovicu i streljan na tamošnjem srpskom pravoslavnom groblju.
KUPANJE PRE STRELJANJA
Ustaška patrola upala je u kuću Šumanovića pre podne 28. avgusta 1942. Našli su Savu za štafelajem i on je zamolio agente da pričekaju dok se okupa. Onda se obukao, majci poljubio ruku i pošao s njima. Dva dana kasnije 121 Šiđanin, među njima i Šumanović, odveden je u Sremsku Mitrovicu i streljan na srpskom groblju
OTEZANJE IZGRADNJE
Gradnja Narodne skupštine započela je 1907, a zdanje je završeno tek 1936! Otvoreno se govorilo da je beogradska gatara prorekla da će i kralj Petar i kralj Aleksandar umreti pre nego što bude sazidana, pa je Aleksandar naredio da se s gradnjom oteže. Činjenica je da su radovi traljavo išli sve do 1934. godine
ODLAZAK U SAD
Iako najobrazovanija i najtalentovanija slikarka u Jugoslaviji, Milenu Pavlović-Barili niko u njenoj zemlji nije želeo da zaposli kao nastavnicu slikanja. Zbog toga je prodala sliku „Anđeli“ i kupila kartu za Ameriku, gde je postigla veliki uspeh
TITO NIJE PLEMENIT
Boži Iliću pozirao je i Josip Broz Tito. Boža radi njegovu figuru, ali ta slika završava u Nišu - komisija SANU zaključila je da Tito na portretu nema plemenit i produhovljen izraz, pa je umetnik prodaje niškoj opštini, gde joj se gubi svaki trag
BUNT
Igor Vasiljev bio je član ilegalne Demokratske omladine Jugoslavije, organizacije koja se zalagala za rušenje komunističke vlasti, iste one kojoj pripada i Borislav Pekić. Zbog toga što se bavio „neprijateljskom delatnošću u cilju sprovođenja terora i različitih diverzija, nedozvoljeno posedovao oružje, čitao i rasturao antikomunističku literaturu“, osuđen je na tri godine zatvora, a onda amnestiran
MASON I TITULE
Sahranjen je u prisustvu brojnih prijatelja i javnih ličnosti, po pravoslavnom obredu, ali sa masonskim simbolima. U čitulji u Politici pisalo je da je Dragan Malešević Tapi mason najvišeg, 33. stepena i grandkomander Vrhovnog saveta Srbije drevnog i prihvaćenog Škotskog reda. Nakon njegove smrti Velika nacionalna loža Srbije formirala je novu ložu pod imenom „Dragan Malešević Tapi“
Sledeće subote: 7 automobila koje smo vozili u socijalističkoj Jugoslaviji
Autor: Momčilo Petrović
