Izvor: Glas javnosti, 14.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za Bućin grob
Gotovo da nema vremenskog izveštaja u zimskom periodu važnih za vozače koji kreću na put Ibarskom magistralom gde se ne pomene i ne izdvaja planinski prevoj Bućin grob na Rudniku, na putu M-22 između Gornjeg Milanovca i LJiga. Na planini Rudnik, naime, gotovo da ne važe nikakve vremenske prognoze. Dešava se da se vremenske prilike na prevoju Bućin grob promene za svega nekoliko minuta zbog čega mnogi vozači, a posebno teških kamiona, proklinju ovu deonicu uspona na Ibarskoj magistrali >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u dužini od svega nekoliko kilometara. Znaju vozači koliko neprijatnosti mogu da im prirede nepredvidive vremenske neprilike na Bućinom grobu čija je visina 521 metar nadmorske visine, ali zna to i ekipa od tridesetak putara koji neprekidno dežuraju na ovom usponu od 15. novembra do 1. aprila svake godine i samo zahvaljujući njihovom radu saobraćaj na preko rudničkog prevoja poslednjih godina retko je kada bio u prekidu.
Termometar na baraci Putne baze Rudnik je pokazivao - 20 Celzijusovih, magistrala preko prevoja Bućin grob besprekorno čista, a u krugu baze kamioni natovareni emulzijom, sa raonicima, utovarivači... spremni kao da će svakog trenutka pasti komanda da se krene u akciju čišćenja magistrale. Naravno, u stanju iščekivanja su i putari.
- Danas je mnogo lakše jer raspolažemo tako moćnom mehanizacijom i tako obučenim ljudima da nema tih vremenskih neprilika koje mogu da nam prirede iznenađenje. Mnogi od nas pamte vremena kada je zaista bilo teško održavati ovaj prevoj, a posebno je, recimo, zapamćena zima 1984. godine, mislim da je bila sredina februara, kada je su na prevoju bili smetovi visoki nekoliko metara, koje je tadašnjom mehanizacijom bilo gotovo nemoguće probiti i osposobiti put za saobraćaj. Tada nam je prioritet bio da spasavamo putnike koji su ostali zavejani u svojim vozilima tako da su mnogi, pa i čitave porodice, nekoliko noći proveli u našoj baraci. Kada više nije bilo mesta u našim barakama, putnike smo bezbedno sprovodili do kafana pored puta koje su tih dana radile non-stop, a bilo je i mnogo meštana koji su smeštali ljude u svojim kućama. Bilo je tada i onih jačih i snažnijih koji su pešice sa Rudnika gazeći sneg do ispod pazuha stigli do Gornjeg Milanovca, pa i do Čačka, a zabeležen je i jedan porođaj u kolima koja su bila potpuno zavejana pod Rudnikom, na početku uspona i to se srećno završilo tako što je po bebu i majku stigao helikopter i iz smetova ih prevezao na sigurno - prisećaju se nekih događaja i svog putarskog posla Milovan Antonijević, vođa smene i LJubivoje Simić, mašinista grejdera.
Osnovni zadatak putara sa Bućinog groba je da obezbedi prohodnost na ovom delu Ibarske magistrale u toku zime, ali usluge putara su dragocene i u drugim slučajevima.
- Ova deonica puta je poznata po snegu i ledu, ali je poznata i po mnogobrojnim nesrećama jer vozači ponekad ne shvataju ozbiljno prevoj na Rudniku. Ima i onih koji na put pođu nepripremljeni te se dešavaju kvarovi, na kamionima im nešto pukne, slete u kanal pod prevelikim opterećenjem... i onda smo tu mi i naša mehanizacija. Istina, to nam nije ni posao ni zadatak, ali ljudski je pomoći u nevolji. Na poziv policije, ili vozača, izvlačimo kamione do samog prevoja, a ako su neke teže situacije i smeštamo vozače i njihove kamione na sigurno dok se ne snađu da poprave vozila, ili dok im ne stigne pomoć. Eto, neki to zaborave, ali mnogo je više onih koji posle izvesnog vremena svrate da nam se zahvale, da nas počaste... Istina, ni zime više nisu tako snegovite kakve su nekada bile, ali i da jesu, spremni smo da i u najtežim situacijama obezbedimo prohodnost Ibarske magistrale - tvrdi Vladimir Tomić (28) koji već ima staž od šest rudničkih zima.
