Izvor: Politika, 18.Nov.2012, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
K'o od majke rođeni
U italijanskom filmu „I oni pozivaju leto” američko-evropski glumac Žan–Mark Bar igra uz Izabelu Ferari, a uskoro ćemo ga gledati i kao pisca Džeka Keruaka i u „Nimfomanki”, novom filmu Larsa fon Trira
Rim - Samo pre koji dan u Bratislavi sa Bojanom Vuletićem predstavio je „Praktičan vodič...”, ali i francuski film „Seksualna hronika jedne današnje porodice”, a pre dva dana u Rimu, zajedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa italijanskom divom Izabelom Ferari, američko–evropski glumac Žan–Mark Bar, nekadašnji srpski zet, prisustvovao je svetskoj premijeri italijanskog filma „I oni pozivaju leto” Paola Frankija u glavnom takmičarskom programu 7. Međunarodnog festivala
Kako je Italija katolička zemlja, još uvek veoma konzervativna po pitanju eksplicitnih seksualnih scena u italijankim filmovima, Frankijevo delo o seksualnoj opsesiji, ali i o uzvišenoj ljubavi jednog bračnog para, izazvao je žagor među gledaocima, a među italijanskim filmskim novinarima čak i bučne povike negodovanja, koji nisu potresli reditelja, a još manje Žan–Mark Bara, koji je mnoge od svojih 63 uloge ostvario upravo u veoma provokativnim filmovima.
Je li moguće voleti ženu toliko mnogo da to muškarca sputava da sa njom ima seks, kao što je to slučaj sa Vašim likom Dina?
Moguće je. I ja sam prošao slično iskustvo kroz koje prolazi moj filmski lik. U Americi sam odrastao u katoličko–vojnom okruženju, sputan i limitiran vaspitanjem i tek sam po dolasku u Pariz počeo da otkrivam sve tabue i svoju seksualnost. U Parizu sam se toliko zaljubio da sam idealizovao svoju devojku, što me je dugo blokiralo da sa njom vodim ljubav. U ovom filmu lik Dina ima ostvarenu bogatu i raznovrsnu seksualnost, ali donosi odluku da sa svojom idealnom, voljenom ženom ne vodi ljubav. Ne želi da sruši ideal.
Nije li problem i u tome što Dino i Ana žive u belom, gotovo potpuno sterilnom stanu, u prostoru koji deluje hladno i neprivlačno za vođenje ljubavi?
Hm. Sada bi vam reditelj Paolo Franki sigurno rekao da ta bela boja nije hladna nego pastelna, da simboliše čistotu uzvišene ljubavi i da je u kontrapunktu sa svim onim što se događa u paralelnom životu Dina.
U paralelnom životu punog „prljavog seksa”, među prostitutkama i svingerima, gde anasteziolog Dino prazni sve svoje opsesije?
On kao anasteziolog ljudima olakšava bol i telesnu patnju, ali nije u stanju da olakša sopstvenu bol. Jasno je da je on psihički opsesivna osoba i da je svestan svoje bolesti. Zbog toga se u bračnoj postelji i drži podalje od svoje voljene žene. Ta njegova unutrašnja razdiruća bol, ta svesnost da uništava i sebe i svoju ljubav, dovešće ga do nesrećnog kraja.
U „I oni pozivaju leto” vidimo vas ko od majke rođenog, film koji ste „Seksualna hronika jedne današnje porodice” pun eksplicitnih scena, opasno po Vašu buduću glumačku karijeru?
Imam 52 godine i sa mojom karijerom je gotovo!
Preterujete.
Ne preterujem. Nisam američki mejnstrim glumac i kasno je da to eventualno sada postanem. Ja sam uvek više pripadao evropskoj filmskoj sceni, tu su moji najjači glumački koreni. U Francuskoj sam zajedno sa svojim partnerom osnovao malu producentsku kuću i već smo producirali osmi film. Što se moje glumačke golotinje tiče i filmova koji se dotiču i seksualnih fantazija i ljudske seksualnosti, mogu da kažem da sa tim nemam problem. Sve to ima opravdanja u činjenici da u svetu surovog kapitalizma, u eri interneta, čovek gubi sve svoje slobode. Jedino je još slobodno njegovo telo s akojim ima pravo da čini šta mu je volja.
„Slobodnog tela” videćemo vas ponovo u novom filmu Larsa fon Trira?
Da, u „Nimfomanki”, u moćnom i ponovo veoma provokativnom Larsovom filmu. Provokativnijem od „Antihrista”! Upravo smo završili snimanje, a glumačka ekipa je sjajna: Šarlota Gejnzbur, Stelan Skarskad, Viljem Dafo, Stejsi Martin, Šija Lebef, Džejmi Bel, Kristijan Slejter, Uma Turman, Koni Nilsen...
Čini se – biće Kana uprkos svemu?
I meni se čini. Suviše je ovaj film veliki zalogaj da bi ga Kan olako propustio, iako je tamo Lars fon Trir proglašen peronom non grata. Ispalo je sve tako bezvezno. Kan tretira autore kao predsednike država i zanet takvim višegodišnjim tretmanom Lars se malo zaneo, šaleći se na način koji nije primeren skupu kojeg čine internacionalni novinari. Međutim, mnogo gore od njegove izgovorene gluposti je način na koji su reagovali Francuzi i sve ono što je potom usledilo, uključujući i ispitivanje od strane danske policije.
Videćemo Vas uskoro i u liku američkog književnika, lutalice i predvodnika buntovne bit-generacije?
Da, igram Džeka Keruaka u američkom nezavisnom filmu „Big Sur” Majkla Poliša, nazvanom prema istoimenim kalifornijskim šumama, u kojima je ovaj pisac proveo izvesno vreme u kolibi. Moja fizička transformacija u ovom filmu je neverovatna! Imam čak veoma bujnu kosu i zaista ličim na Keruaka. U filmu igraju Stana Katić koju znate kao detektivku Kejt Beket u serijalu „Kastl”, Kejt Bosvort, Džoš Lukas. Očekuje se da će ovaj film biti prikazan početkom godine na Sandensu, a možda posle i u Berlinu.
Dobar ujak iz Amerke
Nedostaje li Vam pomalo Beograd?
Nedostaje, ali sam u kontaktu sa Irinom i Goranom koji je divan otac malom Đorđu, kakav ja sa svojim načinom života sa svoje dve putne torbe, nikada ne bih mogao da budem. Ja nisam materijal za dobrog supruga, ali sada bar mogu da budem veoma dobar ujak iz Amerike. Bože, kako volim tu porodicu i kakva divna sećanja imam! Recimo, na Novu godinu provedenu u Arilju sa Stoletom (Stojanom Dečermićem), Mirom (Mirjanom Radošević), Irinom (Dečermić, bivšom suprugom), posle koje sam Mirin „jugo” mora da vozim do Beograda! Ha, ha!
Dubravka Lakić
objavljeno: 18/11/2012
