Izvor: Blic, 29.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puna „Arena“ - najveća pobeda
Na zlatnu medalju sa Svetskog prvenstva u Indijanapolisu davno je pala prašina, nacija gladna košarkaških pobeda tražila je uspehe i jednog čoveka na klupi reprezentacije - Dušana Ivkovića. Po oprobanom receptu, za samo 12 meseci, od kada je preuzeo ulogu selektora, Duda kao da je sa sobom poneo i čarobni štapić.
Srbija će u ovoj godini igrati na Evropskom šampionatu u Poljskoj, ali što je možda i značajnije, u 2008. narandžasta lopta se na velika vrata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vratila u svaki srpski dom.
- E, to je najveći uspeh u svemu, košarkaška publika je to prepoznala i dala nam podršku. Niko nije imao hrabrost da kroči u „Arenu", nismo ni mi svesno ušli u nju, ali morali smo, izgleda, da izgubimo „Pionir" da bismo otvorili kapije „Arene" - kaže Ivković za „Blic".
U kvalifikacijama za odlazak na EP „Arena" je bila dupke puna?
- Desio se bum, moj najveći trijumf bio je kada sam video porodice na tribinama, očeve sa decom na ramenima kako navijaju. To mi mnogo znači, takav odnos publike doživljavamo kao veliku podršku, ali i obavezu u daljem radu. Navijači su prepoznali da u ovoj ekipi postoji kvalitet, i to je za nas dodatni podstrek.
Apetiti su porasli, šta nas očekuje u Poljskoj?
- Velika prednost je što ću sa igračima biti drugu godinu, očekujem ih iskusnije i zrelije, to će nam olakšati rad. Jedan deo zajedničkog perioda je iza nas, smatram da smo radili jako dobro, da smo mnoge stvari uspešno obavili. Naš kratkoročni cilj bi trebalo da bude, a to bi bio veliki uspeh, da se kvalifikujemo na Svetsko prvenstvo 2010. u Turskoj, dakle da budemo među prvih pet u Poljskoj. A možda i više" U poziciji sam da ću igračima moći da pomognem da dobiju minutažu koju zaslužuju i da im skrenem pažnju gde mogu da unaprede igru. Malo ću i da ih podsećam na određene stvari.
Šta nedostaje ovoj generaciji u odnosu na onu koju su predvodili Divac, Danilović, Đorđević, Bodiroga"?
- Ovoj generaciji, kao i sledećim, potreban je kvalitetan, kontinuirani rad, strpljenje i vreme. Na nama je da to reprezentaciji i obezbedimo. Nadam se da ćemo da doživimo sviranje „Bože pravde", kao nekad „Hej, Sloveni", mada je više od himne bitan tim, uložen rad, osećaj da znaš da igraš za svoj narod.
Koliki je put od ponora u koji smo pali do vrha?
- Dug, jer je evidentno da je srpska košarka napravila ozbiljan neuspeh, da je primila niz ozbiljnih udaraca. Činjenica da kao posebna država i nova reprezentacija postojimo tek drugu godinu, treba da nam bude izuzetan motiv za stvaranje kvaliteta i ostvarivanje dobrih rezultata. Olakšavajuća okolnost jeste to što talenat postoji i što su mlađe selekcije taj potencijal potvrdile uspesima na velikim takmičenjima.
Da li je NLB liga pomogla ili odmogla našoj košarci?
- Kada je reč o tradicionalnim košarkaškim sredinama u Srbiji, regionalno takmičenje je sigurno imalo negativan efekat. Međutim, klubovi i košarkaši koji su igrali ovu ligu imali su određenu korist i napredak. Ostali timovi su stagnirali ili čak nazadovali. Tako je napravljena velika razlika između nekoliko najjačih kolektiva i svih ostalih. Jako je bitno naglasiti da klubovi nisu na vreme prepoznali sopstveni interes i interes srpske košarke, u vreme kada je Jadranska liga formirana.
Partizan i Crvena zvezda?
- Sjajno rade, crno-beli to sezonama dokazuju u Evroligi, gde profitiraju time što stvaraju talentovane igrače i za reprezentaciju, za šta je najzaslužniji Duško Vujošević. Crvena zvezda, s druge strane, napravila je podvig dovođenjem Svetislava Pešića, koji je animirao Mali Kalemegdan, i to se već vidi po rezultatima i punom „Pioniru".
Uz košarku i porodicu, velika ljubav su i golubovi, Crveni krst i Radnički, koji pokušavate da vratite na košarkašku mapu?
- Golubovi su mi više od strasti. To mora da se doživi jer postoji za to određeni talenat. Neko to može, neko ne može, improvizacija ne postoji nigde. Ako to radim, pružiću sve toj ptici, kao i u drugarstvu - pružiću sve jer sam se uvek trudio da budem najbolji drug. Ali ja isto tražim od te ptice da mi uzvrati to uloženo, i ljubav i zadovoljstvo. Na Crvenom krstu znam svako dvorište gde je ko stanovao, gde je ko bio, ali presrećan sam sada i u Medakoviću gde imam kuću. Tu je i raj za moje golubove.
Želje u 2009?
- Uz zdravlje i sreću i plasman na Olimpijske igre u Londonu 2012!
Riznica
Dušan Ivković je, kada su klupski trofeji u pitanju, osvajao titule šampiona Jugoslavije (Partizan), Grčke (PAOK, Olimpijakos) i Rusije (CSKA, tri puta), te kupove Jugoslavije (Partizan), Grčke (Olimpijakos, AEK dva puta) i Rusije (CSKA). Na međunarodnoj sceni okitio se lovorom Evrolige (Olimpijakos), ULEB kupa (Dinamo, Moskva), Kupa „Radivoja Koraća" (Partizan), kao i Kupa „Rajmonda Saporte" (AEK). Ništa manje impresivna nije ni reprezentativna karijera. Jugoslaviju je vodio na tri evropska prvenstva i stigao do tri zlata. Najsjajnije odličje osvojio je i na Svetskom prvenstvu, Univerzijadi, dok u prebogatoj riznici trofeja ima i dva olimpijska srebra.
Sin Pavle očevim stopama
Stariji sin Dušana Ivkovića, Petar, bavi se biznisom, dok mlađi Pavle, trinaestogodišnjak, trenira košarku u Partizanu.
- Po povratku iz Moskve, septembra 2007, Pavle je prve korake napravio kod mene u klubu. Visok je 192 centimetra, može da igra na više pozicija, vredan je, voli da trenira, ima izuzetno precizan šut i osećaj za igru. Predviđam mu interesantnu karijeru - reči su Dragana Jakovljevića, prvog Pavlovog trenera u KK Žitko basket.
