Izvor: Blic, 01.Jun.2011, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pouzdan mali „japanac“
Kupovina polovnih „tojota“ oduvek je bio siguran, ali i prilično skup potez. Modeli japanskog proizvođača dugo su držali cenu i posle dve-tri godine korišćenja prodavali su se gotovo kao novi, sa minimalni gubitkom za prvog vlasnika. Razlog za visoko kotiranje na tržištu polovnih automobila bila je statistika kvarova po kojoj se Tojota redovno nalazila u samom vrhu pouzdanosti.
Jedan od klasičnih primera Tojotine savršenosti je „jaris" čija je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prva generacija 2000. ponela titulu „Evropski automobil godine", ispred „fijata multiple" i „opel zafire". Na početku prodaje u Evropi, „jaris" se prema podacima ADAK-a praktično nije kvario. Recimo, 2004. godine u Nemačkoj je na 1.000 „jarisa" zabeleženo 14,5 kvarova, dok je kod „forda ka" taj odnos bio 46,9:1000. U tom periodu Tojota je i stekla reputaciju proizvođača neuništivih automobila što je, donekle, bilo tačno. Međutim, ulazak u trku „ko će više prodati" s Dženeral Motorsom uticao je na pad kvaliteta, a samim tim i pouzdanosti, pa je tako „jaris" ispao iz Top 3 i 2010. godinu je završio na 17. mestu (podaci ADAK).
Bilo kako bilo, „jaris" je i dalje tražen polovnjak u Srbiji, zbog čega smo odlučili da ispitamo stanje modela iz novembra 2004. godine sa 1,0-litarskim VVT-i benzincem i nešto više od 91.000 kilometara na brojčaniku. Izabrali smo verziju sa troja vrata, koja je u proseku između 500 i 700 evra jeftinija od „jarisa" sa petora vrata. Testirani model je redovno održavan u zvaničnim servisima i njegova cena je oko 4.500 evra. Iskustvo nas je naučilo da je uvek bolje uložiti nekoliko stotina evra više u automobil sa popunjenom servisnom knjižicom, jer je održavanje Tojotinih modela veoma skupo i svaki skriveni kvar koštaće vas duplo.
Pre kupovine, prvo u šta bi trebalo da se uverite je da automobil nije havarisan, odnosno da li ima originalnu boju, kao što je slučaj sa testiranim modelom. „Jaris" može da se pohvali vrlo dobrom i otpornom limarijom. Međutim, sa prvim znacima rđe u kratkom roku mogu da se stvore veliki problemi i zato je važno da odmah reagujete i da posetite limara. Ako je limarija u redu, onda ste prešli pola puta do kupovine.
Najjači „jarisov" adut je 1,0-litarski četvorocilindrični benzinski motor sa 16 ventila i dva bregasta vratila pogonjena lancem. Iz malog „srca" je izvučeno 65 konjskih snaga koji su sasvim dovoljni za gradsku vožnju. Na otvorenom putu je drugačija priča, ali podaci pokazuju da vlasnici „jarisa" 80 odsto kilometraže „ubijaju" u gradu. Motor je napravljen od vrhunskih legura, a sistem promenljivog podešavanja ventila (VVT-i) služi da dodatno produži radni vek agregata. Na papiru, motor 1.0 VVT-i se pokazao kao bolji izbor od snažnijeg 1,33-litarskog benzinca ili precenjenog 1.4 D-4D dizelaša (problemi sa turbo-punjačem), jer tokom eksploatacije nisu zabeležni ozbiljniji kvarovi. Nemački ADAK piše da su vlasnici jedino imali problema sa elektronskom blokadom motora. Sve ostalo je funkcionisalo savršeno, kao i kod testiranog „jarisa" koji je kupljen i održavan u Beogradu. Inače, VVT-i sistem je dugo bio rezervisan samo za luksuzne, sportske automobile, ali je Tojota očigledno pronašla računicu da ga ugrađuje u male motore, poput jednolitarskog benzinca.
„Jaris 1.0 VVT-i" je i posle više od 91.000 kilometara zadržao startnost, čak i sa troje odraslih u kabini. U gradskoj vožnji brzo i lako možete da menjate pravac, pri čemu je prosečna potrošnja između 6,5 i 7 litara. Ipak, posle 50 kilometara na sat, benzinski motor plaća danak skromnom obrtnom momentu od 90 njutnmetara. Za ozbiljnije preticanje je potrebno da uhvatite veći zalet kada potrošnja prelazi i osam litara. Motor mirno radi na leru, ali je već posle 3.500 obrtaja u minutu prebučan. U slučaju da uspete da stignete do 4.500-5.000 obrtaja, kabina se pretvara u grotlo fudbalskog stadiona i svaka komunikacija sa suvozačem je nemoguća.
Umesto kaišem, bregasta vratila se pokreću lancem čiji je životni vek dugačak koliko i vek motora, odnosno automobila. Naravno, potrebno je redovno proveravati zategnutost lanca i savet je da ako čujete sumnjiv zvuk odmah posetite servis. Mehaničari kažu da je originalni pogonski lanac kvalitetniji od zamenskog, čija je cena oko 200 evra. Cena velikog servisa (zamena španera, vodene pumpe, filtera, ulja, svećica") je oko 150 evra, pod uslovom da se ne menja lanac.
Još jedna podatak koji bi svakako trebalo da proverite pre kupovine polovnog „jarisa" je poreklo. Naime, „jaris" se od lansiranja proizvodio u Japanu, ali je od 2002. godine u priču uključena i fabrika u francuskom gradu Valensijanu. Čak su i predstavnici Tojote priznali da francuski „jarisi" imaju veći procenat kvarova, čak do 30 odsto. Zemlju porekla otkriva nalepnica u gornjem desnom uglu vetrobranskog stakla na kojoj mora da piše „Made in Japan" ili „Made in France". Ako je staklo zamenjeno, obavezno pogledajte broj šasije. Identifikacioni broj (VIN) „jarisa" proizvedenog u Japanu počinje slovima JTD, a modela iz Francuske slovima VNK.
Unutrašnjost je relativno dobro očuvana, a problemi kod verzija sa troja vrata mogu da se pojave na podizačima naslona sedišta, koji znaju da otkažu poslušnost. Na sedištima su se pokazali prvi znaci korišćenja koja brzo i povoljno mogu da se otklone posetom auto-tapetaru. Vlasnici „jarisa" su prijavljivali i probleme sa elektronikom, posebno sa bord-kompjuterom. Petostepeni ručni menjač se kreće s lakoćom, ali obavezno proverite kvačilo, koje u gradskom režimu vožnje ima kraći vek trajanja. Visoku ocenu zaslužuje i „utegnut" trap.
Slabija strana „jarisa", ali i skoro svih Tojotinih modela, jeste kočioni sistem. Za „jarise" iz 2004. prijavljena je greška na glavnom kočionom cilindru (curenje), koja je ispravljena u kasnijim serijama. Posebno su ranjivi prednji diskovi, takođe zbog „stani-kreni" režima vožnje, ali i izduvni sistem čija je zamena skupa.
I, pored svega, polovni „jaris" je solidna kupovina. Šanse da napravite grešku su minimalne pod uslovom da pronađete model koji je redovno servisiran. „Jaris" zahteva pažnju, a dobro održavan primerak sa pređenih 100.000 kilometara praktično se tek razradio.
ZAKLJUČAK
„Jaris" je dugo bio tražena roba na tržištu polovnih automobila. Prodavao se iz ruke u ruku i praktično nije bilo potrebno da se postavi oglas. Danas, međutim, možete da birate, pa su tako u ponudi i prvi modeli iz 1999. godine, proizvedeni u Japanu, čija je cena oko 3.000 evra. U proseku, dobro očuvan (do 100.000 pređenih kilometara) „jaris 1.0 VVT-i" iz 2004. sa troja vrata, standardnom opremom (ABS, manuelni klima uređaj, bord-kompjuter, vazdušni jastuci za vozača i suvozača") i servisnom knjižicom ne bi trebalo da platite više od 4.500 evra. Savet je i da izbegavate prve modele sa automatskim menjačem
