Izvor: Politika, 16.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratak fitilj
Kada je Zinedin Zidan u 110. minutu finala Svetskog prvenstva u Nemačkoj udario glavom Marka Materacija, kao da je udario i većinu od dve i po milijarde TV gledalaca koji su se divili njegovom fudbalskom umeću. Uprkos tome što je do tog trenutka imao čak 13 isključenja u karijeri, malo ko je mogao da se nada takvom "uličarskom gestu" u jednom takvom meču, tim pre što se znalo da njime završava karijeru. Da ironija bude veća, taj udarac je najmanje zaboleo Materacija, a Zidan će ga osećati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dok bude živ.
Kad jedna tako uspešna ličnost napravi tako veliku glupost, i onima kojima je najdraži (ili najbitniji) teško je da nađu reči opravdanja. Većina izveštača mu je progledala kroz prste, pa je ušao u istoriju kao jedini koji je s dva isključenja na dva mundijala stigao do naziva najboljeg igrača. Pre osam godina, na SP u Francuskoj, u drugom kolu je dobio crveni karton zato što je zgazio kapitena Saudijske Arabije Fuada Amina koji ga je, navodno – verbalno provocirao! To isto Zidan stavlja na teret Materaciju...
Dva predsednika su proteklih dana stala u njegovu zaštitu: francuski Žak Širak i alžirski Abdelaziz Buteflika. Vodeći francuski mediji ipak nisu mogli da prenebregnu ono što je uradio, pa je tako "Parizijen" ocenio da se "plavi anđeo pretvorio u đavola" a "Ekip" ga je uporedio s kontroverznim bokserskim "kraljem" Mohamedom Alijem. Svi mu ipak zahvaljuju na svemu što je učinio za francuski sport, a to nije malo. Dovoljno je reći – dve titule prvaka, svetska 1998. i evropska 2000.
Jedan od najčuvenijih sportskih dnevnika u Evropi "Ekip" je u februaru objavio rezultate svoje ankete u kojoj je biran najbolji sportista u istoriji Francuske. Pobedio je Zidan, ostavivši iza sebe takve asove kao što su biciklista Bernard Ino, fudbaler Mišel Platini, vozač formule 1 Alan Prost, teniser Janik Noa, džudista David Duije...
Kad se budu pisale knjige o Zidanu, one će morati da imaju barem dva poglavlja, jedno o njegovom fudbalskom umeću, a drugo o njegovoj – naravi. Kao jedno od najvećih fudbalskih remek-dela navodiće se njegov pobednički volej u finalu Lige šampiona 2002. Real – Bajer (2:1).
Srbin koji mu je pomogao na početku karijere, Slavoljub Muslin (trenirao ga u Bordou), opisao ga je kao "čoveka bez velikih zahteva, koji je uvek ispunjavao sve trenerove zapovesti". I mnogi drugi su govorili da je na igralištu vatren, a van terena pitom.
Zidan je dete alžirskih iseljenika, rođen 23. juna 1972. u Marseju. Sa ocem je redovno išao na utakmice Olimpika za koji nikada nije igrao. Toliko se divio tadašnjem Olimpikovom igraču Urugvajcu Encu Frančeskoliju da je svom prvom sinu dao ime po njemu. Pored Enca, koji ima 11 godina, sa Špankinjom Veronikom (bivša plesačica i model) ima još trojicu sinova: Luku (8), Tea (4) i Elijaza (sedam meseci).
Kad je 2001. prešao iz Juventusa u Real, za 66 miliona evra, postao je najskuplji igrač u istoriji fudbala. Za Francusku je postigao 31 gol u 108 utakmica, uključujući tri u finalima svetskih prvenstava (dva 1998. Brazilu, jedan Italiji 2006). Pre njega su samo trojica postizala po tri gola u finalima (Brazilci Pele i Vava i Englez Harst).
Fifa ga je tri puta proglašavala za najboljeg na svetu (1998, 2000. i 2003) i po tome je rekorder s Ronaldom. Francuski predsednik Žak Širak ga je 2004. odlikovao Legijom časti. Pre četiri godine Zidan je pozvao francusku javnost da bude protiv vođe Nacionalnog fronta Le Pena koji je Širakov protivnik.
Zidan se izvinio deci širom sveta koja su gledala finale SP u Nemačkoj. Materaci i on će biti saslušani pred Fifinom disciplinskom komisijom 20. jula.
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 16.07.2006.]
