Izvor: MozzartSport.com, 04.Nov.2017, 09:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
El Komandante! (VIDEO)
Možda je Vujadin Savić endemska vrsta koja na ovom nivou može da igra samo u Zvezdi, ali je posle Emirata jasno da je on kapiten, vođa, ili komandant garde, kako to vole mlađi da kažu
Vi što se deklarišete kao navijači Crvene zvezde, ili što je pratite, budite pošteni prema sebi! Vratite se na kraj juna kada je obnarodovano da se Vujadin Savić vraća u matični klub kao kapitalno defanzivno pojačanje. Prisetite se svojih objava na društvenim mrežama, ili >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << dokolišarskih razgovora uz pivo ili kafu.. Zbog zvezdaškog pedigrea, onog što Dušan Savić predstavlja u istoriji crveno-belih, visoki štoper nije dočekan uz giljotinu, niti je bio isečen oštrim nožem osuda.
Ali svi su u njemu videli iznuđeno rešenje, jer posle ne baš impresivnih inostranih sezona, verovalo se da on ovom timu može samo da donese osećaj pripadnosti. Zaluđenost za Crvenom zvezdom i ništa više...
Ko je mislio drugačije ili laže, ili je verovao u Zvezdin evropski sjaj više od Vladana Milojevića. Mada je bilo i takvih komentara.
"Je na znam zašto ljudi toliko hejtuju Vujadina. Gde su ga gledali svih ovih godina. Pa ja sam ubeđen da je i sa jednom nogom bolji od Fibela i onih što su igrali prethodnih sezona", rekao nam je jedan kolega koji sam priznaje da je subjektivan kada je u pitanju Savić.
Bilo je čak i potcenjivačkih komentara do te mere da Vujadin kao uticajni tviteraš može da vodi društvene mreže u klubu koji neizmerno voli.
Kada je počeo da visoke lopte, tokom evropskih kvalifikacija, kupi kao "čuma decu" opet je malo ko verovao da je to taj Vujadin Savić. Utisak njegovog prvog mandata na Marakani, kada nije bio konstantan, bio je jači od glasova da je Crvena zvezda dobila komandanta odbrane... On je samo igrao i spoznao trenutak velike tranzicije najtrofejnijeg srpskog kluba. Nije svoju glavnu ulogu u defanzivnoj četvorci shvatio kao jedinu obavezu na terenu. Upoređivanja baš i nisu umesna, jer se igrač kao što je Vidić rađa jednom u sto godina, ali u svlačionici je imao uticaj jednak namrgođenom Užičaninu. Strancima je otvarao oči čim bi se uspavali na lovorikama evropskih uspeha i potencirao da nose dres velikog kluba. Ponekad je to radio van šablona - žustro i mangupski. Onako kako je naučen tokom dečačkih dana na severnom kopu.
Mlađi saigrači su u njemu videli starijeg kolegu sa kojim mogu da se našale. Ali samo u određenim momentima i samo u malim količinama. Praktično, Savić je bio ujedinitelj različitih karektera, produžena ruka Vladana Milojevića... A kada se tako postavite obično vam se - vrati.
Možemo da stvari postavimo na drugačiji način. Možda je Vujadin Savić samo endemska vrsta koja na ovakvom nivou može da igra samo u Crvenoj zvezdi. Jer, sumnjamo da bi u bojama drugog kluba krenuo glavom pravo na kopačku Džeka Vilšira, i to kada je bio u stanju nemoći. Sve je to možda... Čista pretpostavka. Činjenica je samo da je Savić u ovom trenutku kapiten Crvene zvezde bez trake.
El Komandante!
Vođa gardista, kako to vole da kažu Filip Stojković, Nemanja Radonjić ili Marko Gobeljić.
Tu crtu komandanta, što je isto tako važno, sin Dušana Savića ne pokazuje samo u svlačionici, niti njegove priče o zvezdaštvu imaju samo uporište u teoriji. Jer, kada se neko tako ponaša, kada u neposrednoj komunikaciji razbija sliku o sebi (šira javnost ga pre Zvezde smatrala tviterašem koji se oglašava o svim društveno-političkim temama), onda obično briljira na utakmicama visokog napona. Jer nekada nije bitno kakav si igrač nego kakav si čovek, što bi rekao Mihajlo Andrejević u onoj čuvenoj sceni ostvarenja "Montevideo, Bog te video".
Ono što on pruža na terenu se graniči sa defanzivnom perfekcijom. Nije se naigrao u Bordou i Votfordu, ali je naučio da sakrije - mane.
Nije dobio na brzini sa godinama, ali je pokupio iskustvo i naučio da se postavlja kao da je školovan u nekoj italijanskoj akademiji.
Nije postao (još) štoper reprezentativnog kalibra, ali je shvatio da prepoznaje situacije, da ne diže frku radi frke, nego samo kad oseti da je tim na aparatima. Tako je bilo u Krasnodaru tokom kontinuirane ofanzive domaćina u finišu kada je, reklo bi se na prvi pogled, ščepao za vrat Smolova. I dao timu vremena da prodiše.
A o učinku na terenu mnogo smo rekli u ocenama svih evropskih Zvezdinih mečeva.
Lafata, Smolov, Rodionov, Žiru samo su neki od napadača koji se nisu naigrali pored Vujadina Savića. Čak su bili sakriveni i potučeni u vazduhu. Uostalom, čak i najstroži navijači Crvene zvezde setiće se da je za ovo vreme izgubio samo dva duela koja je morao da dobije. Protiv Sume i Žirua u početnoj fazi utakmice.
Još da je umesto prečke pogodio Arsenalovu mrežu to bi bila čista mitologija, obrtanje igrice.
Napisali smo, odmah posle utakmice u Londonu, da je Le Talek zaslužio doživotan ugovor i mnogo toga još kao bonus. Možda je Savić prava adresa za tako nešto. Jer u bližoj budućnosti Zvezda ne mora da gradi tim oko Vujadina, ali može da gradi pravila ponašanja i atmosferu u svlačionici. Po tome je bio poznat, primera radi, Nenad Milijaš.
Savić: Video sam je u golu, počeo da se radujem...
Jer ako Vujadin Savić ide glavom na kopačku, onda i Nemanja Radonjić, mora da isprati igrača u defanzivi. U suprotnom neće ga biti.
Ako Vujadin Savić može da igra preko granice bola, onda to može i Gelor Kanga. Jer ga u suprotnom neće biti.
Ako Vujadin Savić kaže da se ide u pozorište. Onda će - tako biti.
Jer je trenutno Vujadin Savić - El Komandante.
PIŠE: Darjan Nedeljković
Foto: Action images, Star Sport, MN Press
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
Nastavak na MozzartSport.com...
