Pivo je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, vode, hmelja i ječma.
Spada u slabija alkoholna pića sa 3 do 13 procenata alkohola. Jedno je od najstarijih pića koje se koristilo u Egiptu, danas je vrlo zastupljeno u celom svetu i kod nas.
Pivo se proizvodi u pivarama a služi se u pivnicama, raznim kafićima i kafanama.
Ljubav prema ispijanju piva je stara koliko i civilizacija.
Pre oko 10.000 godina ljudski rod je rešio da prestane sa nomadskim životom da se skrasi na farmi i počne da obrađuje zemlju. Tako je narod počeo da gaji žitarice, koje su glavni sastojak piva. Niko tačno ne zna ko je prvi otkrio proces pravljenja ovog popularnog alkoholnog napitka i kako se do njega došlo, ali veruje se da se sa malo hleba i pšenice navlažilo i tako je došlo do fermentacije. Najstarija dokumenta o pravljenju piva stara su oko šest hiljada godina, i vezuju se za drevne narode Sumerce.
Napitak koji su oni pravili bio je blagosloven i lep, smatrano je da je pivo božji dar. Tada pivo nije bilo dobro filtrirano, i izgled mu je bio zamućen. U pokušaju da se izbegne gorak ukus, Sumerci su ga pili na cevčicu. Drevni Vavilonci potomci Sumeraca su znali najmanje oko dvadeset načina pravljenja piva, još 2.000 godina pre Hrista. Pivo je činilo važan deo drevnih ekonomija, da je čak korišćeno i pri razmeni robe, a radnicima su nadnice isplaćivane i u pivu. Egipćani su nastavili sa pravljenjem piva, kao i Grci i Rimljani, ali kada je vino dobilo svoju popularnost Rimljani su počeli da na pivo gledaju kao na piće Varvara.
Pivo su određena nemačka plemena pravila 800 godina pre Hrista. Kasnije se i u pravljenje piva uključila i Katolička crkva. Hrišćani su ga smatrali božijim darom, ali ideju su napustili krajem 19. veka zahvaljujući žestokom porastu alkoholizma. Pivo su pili svi narodi, svih uzrasta i klasne pripadnosti i uz hleb je predstavljao osnovni sastojak ljudske ishrane na dnevnom nivou. I u Americi su u jednom trenutku bili crni dani za ljubitelje piva, zbog naglog porasta alkoholizma. Postojao je zakon pa je prema 18. amandmanu svaki građanin koji bi napitak pravio kod kuće bivao proglašen za kriminalca.
Tokom Drugog svetskog rata počelo je da se pravi svetlije pivo, a po završetku rata i svetlo i tamno je zadržalo svoju popularnost. Danas proizvodnja piva predstavlja biznis globalnih razmera, sa nekoliko dominantnih multinacionalnih kompanija i više hiljada manjih proizvođača. Godišnje se popije i proda preko 133 milijardi litara piva, što je nekada bilo nezamislivo. Pivarstvo ima dug razvojni proces od više vekova, pa i milenijuma i danas se pretvorilo u nauku.
To je kompleksan proces u kome se obraća pažnja na mali milion detalja od uzgajanja posebnih sorti hmelja i ječma preko tajnih receptura, do posebnih pakovanja, i načina serviranja piva ohlađenog do prave temperature. Od pamtiveka je bilo sredstvo za osveženje ali i kao hrana i lek. Prinosilo se kao žrtva bogovima, u raznim religioznim obredima, ali iznad svega bilo je piće običnih ljudi. Kralj Hamurabi ga je uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Faraoni su ga nosili sa sobom na svoj put u zagroban život, ali su njime pojili i radnike koji su gradili piramide, da bi se osvežili. Pili su ga stari Grci pre nego što je vino postalo popularno u ovom području. Rimljani su ga nasledili a plemena su ga nosila na svoje pohode.
Pivo je donosilo osveženje, utoljavalo glad, davalo snagu i podsticaj, umirivalo je i opuštalo. Oduvek su ga bogati i siromašni pili iz zlatnih putira i glinenih vrčeva, da bi osetili njegova dejstva. Deluje kao hrana i lek, ume da utoli glad i osnaži organizam. Smiruje nerve, i okrepljuje telo. U svetu postoji više od hiljadu vrsti piva, koje se dele po boji, vrsti kvasca, ili procentu alkohola. Pivo može biti tamno ili svetlo, letnje ili zimsko, ejl ili lager, bezalkoholno ili alkoholno, a to su samo neke od grubljih klasifikacija. Zadatak pravljenja podele piva namučio je čak i stručnjake koji su utvrdili nekoliko osnovnih kriterijuma podele. Po boji pivo može biti svetlo, crveno, tamno ili crno.
Boje raznih vrsta piva variraju od svetlozlatne, preko crvene i braon, pa do crnih nijansi.
Srbija sa svojih 90 litara po glavi stanovnika godišnje je negde na sredini evropske lestvice.
Izvor: B92, 28.Maj.2020, 11:25
Kultura posle virusa - vitalnost institucija i strpljenje
"Avgust je mesec festivala i verujem da će se Bir fest, Egzit i Nišvil održati bez većih organizacionih problema.". Tribina pod nazivom "Kultura posle virusa - šta nam je donela pandemija, a šta donose izbori" održana je u Beogradu, u organizaciji Kreativne Srbije, udruženja koje je od 2010. godine partner lokalnim sredinama u sprovođenju kulturne politike u Srbiji. O funkcionisanju sektora kulture u Srbiji, različitim formama i okolnostima u kojima su umetnici...
Izvor: Megafon.co, 27.Maj.2020, 16:59
Naš predlog za vikend obilazak Istočne Srbije
Hoćemo li ili nećemo ići ove godine na more? Dok je to neizvesno, mi smo rešili da se podsetimo čega sve ima kod nas i upustili se u vikend obilazak Istočne Srbije. Napominjemo da ovo nije plaćeni tekst i da samo prenosimo svoja iskustva. I nadamo se da će vam naše putešestvije poslužiti kao inspiracija. Rogljevačke i Rajačke pimnice Neki ih zovu pivnice, neki pimnice. Neki kažu Rogljevačke, neki Rogljevske. U svakom slučaju, pimnice su jedinstveni objekti namenjeni preradi grožđa...
Izvor: Kurir, 26.Maj.2020, 16:12
ZA HRVATE JE SRBIJA OPET ELDORADO: Komšije pohrlile preko granice i oplevile srpske trgovine! Evo šta je najtraženije!
Nakon što je Srbija otvorila granicu, Hrvati su ponovno krenuli u kupovinu u susednu zemlju, gde najviše kupuju cigarete, lekove, ali i pivo i druge potrepštine, javlja hrvatski RTL.
Izvor: Luftika.rs, 26.Maj.2020
Kovid parti na Staroj hirurgiji: Policija, pečeno prase i gajba piva
Snimak pacijenata koji se „lekara i obolelih“ u vranjskoj Kovid bolnici u zgradi stare Hirurgije na društvenim mrežama pogledalo je preko 10 hiljada ljudi. Pacijenti su ovim sarkastičnim kratkim snimkom želeli da prikažu odnos zdravstvenih radnika prema obolelima i kako su konstantnoj neizvesnosti ko je pozitivan, a ko ne. Na snimku od 24. maja lepo se idi kako su pacijenti „okupirali“ ordinaciju i kako „leče“ – onaj koji glumi doktora kida latice cveta i magično „baje“:...
Izvor: Radio 021, 26.Maj.2020
Irskim pabovima preti bankrot, pivo postaje hrana za životinje i đubrivo
Oko 50.000 radnih mesta u Irskoj direktno je vezano za pabove, a ne treba ni spominjati šta oni znače za kulturu druženja u ovoj zemlji. Odlukama vlade, pabovi ostaju zatvoreni najmanje do avgusta zbog čega im preti bankrot.. Ronan Linč i Hju Hurikejn su pre razgovora s novinarom Dojče velea prvi imali pitanje: "Kako ide pabovima kod vas?". Skoro svako u Dablinu zna ko su ova dvojica - vlasnici najpoznatijih pabova "Labud" (The Swan) i "Veprova glava" (The Boar's Head). Ali...
Blog: Bašta Balkana, 25.Maj.2020, 17:01
Čudne društvene mreže: Od grada vilenjaka do ljubitelja piva
Bašta Balkana Magazin Čudne društvene mreže: Od grada vilenjaka do ljubitelja piva Za sve kojima su dosadili Fejsbuk, Instagram i TikTok, napravili...
Izvor: SrbijaDanas.com, 25.Maj.2020
LEGENDA CRVENO-BELIH SE SETILA SLAVNIH DANA: Odveden odmah na DOPING kontrolu! Dva sata ga držali - PIVO za PIVOM
Procedura je jednostavno bila takva.. Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde Dragiša Binić prisetio se za sajt crveno-belih finala Kupa evropskih šampiona i pobede protiv Olimpika iz Marselja! Podsetimo, Zvezda je 29. maja osvojila svoj najvredniji penah posle 0:0 u 120 minuta igre i boljeg izvođenja jedanaesteraca - 5:3. - Sudija je u jednom trenutku propustio da svira penal jer je igrač Olimpika igrao rukom, a to niko ne pominje. Onda smo se povukli, više...
