Pivo
Pivo

Pivo je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, vode, hmelja i ječma.
Spada u slabija alkoholna pića sa 3 do 13 procenata alkohola. Jedno je od najstarijih pića koje se koristilo u Egiptu, danas je vrlo zastupljeno u celom svetu i kod nas.
Pivo se proizvodi u pivarama a služi se u pivnicama, raznim kafićima i kafanama.

Ljubav prema ispijanju piva je stara koliko i civilizacija.
Pre oko 10.000 godina ljudski rod je rešio da prestane sa nomadskim životom da se skrasi na farmi i počne da obrađuje zemlju. Tako je narod počeo da gaji žitarice, koje su glavni sastojak piva. Niko tačno ne zna ko je prvi otkrio proces pravljenja ovog popularnog alkoholnog napitka i kako se do njega došlo, ali veruje se da se sa malo hleba i pšenice navlažilo i tako je došlo do fermentacije. Najstarija dokumenta o pravljenju piva stara su oko šest hiljada godina, i vezuju se za drevne narode Sumerce.

Napitak koji su oni pravili bio je blagosloven i lep, smatrano je da je pivo božji dar. Tada pivo nije bilo dobro filtrirano, i izgled mu je bio zamućen. U pokušaju da se izbegne gorak ukus, Sumerci su ga pili na cevčicu. Drevni Vavilonci potomci Sumeraca su znali najmanje oko dvadeset načina pravljenja piva, još 2.000 godina pre Hrista. Pivo je činilo važan deo drevnih ekonomija, da je čak korišćeno i pri razmeni robe, a radnicima su nadnice isplaćivane i u pivu. Egipćani su nastavili sa pravljenjem piva, kao i Grci i Rimljani, ali kada je vino dobilo svoju popularnost Rimljani su počeli da na pivo gledaju kao na piće Varvara.

Pivo su određena nemačka plemena pravila 800 godina pre Hrista. Kasnije se i u pravljenje piva uključila i Katolička crkva. Hrišćani su ga smatrali božijim darom, ali ideju su napustili krajem 19. veka zahvaljujući žestokom porastu alkoholizma. Pivo su pili svi narodi, svih uzrasta i klasne pripadnosti i uz hleb je predstavljao osnovni sastojak ljudske ishrane na dnevnom nivou. I u Americi su u jednom trenutku bili crni dani za ljubitelje piva, zbog naglog porasta alkoholizma. Postojao je zakon pa je prema 18. amandmanu svaki građanin koji bi napitak pravio kod kuće bivao proglašen za kriminalca.

Tokom Drugog svetskog rata počelo je da se pravi svetlije pivo, a po završetku rata i svetlo i tamno je zadržalo svoju popularnost. Danas proizvodnja piva predstavlja biznis globalnih razmera, sa nekoliko dominantnih multinacionalnih kompanija i više hiljada manjih proizvođača. Godišnje se popije i proda preko 133 milijardi litara piva, što je nekada bilo nezamislivo. Pivarstvo ima dug razvojni proces od više vekova, pa i milenijuma i danas se pretvorilo u nauku.

To je kompleksan proces u kome se obraća pažnja na mali milion detalja od uzgajanja posebnih sorti hmelja i ječma preko tajnih receptura, do posebnih pakovanja, i načina serviranja piva ohlađenog do prave temperature. Od pamtiveka je bilo sredstvo za osveženje ali i kao hrana i lek. Prinosilo se kao žrtva bogovima, u raznim religioznim obredima, ali iznad svega bilo je piće običnih ljudi. Kralj Hamurabi ga je uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Faraoni su ga nosili sa sobom na svoj put u zagroban život, ali su njime pojili i radnike koji su gradili piramide, da bi se osvežili. Pili su ga stari Grci pre nego što je vino postalo popularno u ovom području. Rimljani su ga nasledili a plemena su ga nosila na svoje pohode.

Pivo je donosilo osveženje, utoljavalo glad, davalo snagu i podsticaj, umirivalo je i opuštalo. Oduvek su ga bogati i siromašni pili iz zlatnih putira i glinenih vrčeva, da bi osetili njegova dejstva. Deluje kao hrana i lek, ume da utoli glad i osnaži organizam. Smiruje nerve, i okrepljuje telo. U svetu postoji više od hiljadu vrsti piva, koje se dele po boji, vrsti kvasca, ili procentu alkohola. Pivo može biti tamno ili svetlo, letnje ili zimsko, ejl ili lager, bezalkoholno ili alkoholno, a to su samo neke od grubljih klasifikacija. Zadatak pravljenja podele piva namučio je čak i stručnjake koji su utvrdili nekoliko osnovnih kriterijuma podele. Po boji pivo može biti svetlo, crveno, tamno ili crno.
Boje raznih vrsta piva variraju od svetlozlatne, preko crvene i braon, pa do crnih nijansi.
Srbija sa svojih 90 litara po glavi stanovnika godišnje je negde na sredini evropske lestvice.


Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Izvor: RTS, 07.Maj.2021, 18:19

Bezalkoholno pivo "Hajnekena" proizvod godine

"Hajneken 0.0", bezalkoholni proizvod kompanije "Hajneken Srbija", izabran je za proizvod 2021. godine u kategoriji bezalkoholnog piva, na osnovu iskustva potrošača, prenosi Product of the Year Worldwide (POY) Adria d.o.o, organizator izbora "Proizvod godine". "Hajneken 0.0" je bezalkoholno pivo, napravljeno po jedinstvenoj recepturi i prepoznatljiv je po balansiranom ukusu ječmenog slada i voćnih nota, a usmeren je na odgovornu konzumaciju u svakoj prilici."Veliko...

Detaljnije >>

Izvor: Blic, 07.Maj.2021, 17:44

Srbija je odlučila: Heineken 0.0. poneo titulu "Izabran proizvod godine 2021."

Heineken 0.0, bezalkoholni proizvod kompanije HEINEKEN Srbija, izabran je za proizvod 2021. godine u kategoriji bezalkoholnog piva, na...

Detaljnije >>

Izvor: Beta, 07.Maj.2021, 13:20

Šljivovica u trci za UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa (VIDEO)

Šljivovica u trci za UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa (VIDEO)

Ono što je viski za Škote, a pivo za Nemce ili Čehe, to je rakija šljivovica za ljude iz Srbije, koja bi uskoro mogla da se nadje na UNESCO-voj listi nematerijalnog kulturnog nasledja čovečanstva, nakon što je Ministartvo kulture i informisanja podnelo zahtev za kandidaturu ovog tradicionalnog srpskog pića.Proizvodnja rakije u Srbije predstavlja viševekovnu tradiciju, gde svaka kuća u ruralnoj sredini poseduje voćnjak i bavi se proizvodnjom rakije. I dalje se vodi računa o sortimentu,...

Detaljnije >>

Izvor: Beta Video, 07.Maj.2021, 12:36

Šljivovica u trci za UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasledja

Šljivovica u trci za UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasledja

BEOGRAD - Čuvena šljivovica je za Srbe isto što i za Škote viski, a Nemce i Čehe pivo. Zato Srbija predlaže da se ova...

Detaljnije >>

Izvor: Nezavisne Novine, 07.Maj.2021, 12:30

Banjalučka pivara predstavila novi izgled "Nektar" piva

"Banjalučka pivara" predstavila je novi izgled “Nektara”, naprodavanijeg piva u Bosni i Hercegovini....

Detaljnije >>

Izvor: Beta, 07.Maj.2021, 12:19

Bezalkoholno pivo Hajnekena izabrano za proizvod godine

Bezalkoholno pivo Hajnekena izabrano za proizvod godine

Hajneken (Heineken) 0.0, bezalkoholni proizvod kompanije Hajneken Srbija, izabran je za proizvod 2021. godine u kategoriji bezalkoholnog piva, na osnovu iskustva potrošača.Organizator izbora "Proizvod godine" je  Product of the Year Worldwide (POY) Adria."Veliko nam je zadovoljstvo što je naš brend Hajneken 0.0 poneo titulu pobednika za Izabran proizvod godine 2021. Ovo je dokaz poverenja koje su nam ukazali potrošači u Srbiji i činjenica da su prepoznali kvalitet i inovativnost Hajneken...

Detaljnije >>

Izvor: Capital.ba, 07.Maj.2021, 11:48

Novi izgled “Nektar” piva 

Novi izgled “Nektar” piva 

BANJALUKA – “Banjalučka pivara” predstavila je novi izgled “Nektara”, naprodavanijeg piva u Bosni i Hercegovini. Novim ruhom ostaju vjerni simbolici od vijek i po duge tradicije kvaliteta proizvodnje vrhunskog piva. foto: Banjalučka pivara Ova kompanija, kao jedan od najstarijih industrijskih kolektiva u Banjaluci i jedna od najvećih kompanija prehrambene industrije BiH, svoje poslovanje usmjerava prema željama svojih potrošača i u potpunosti je posvećena napretku i poboljšanju...

Detaljnije >>