Izvor: Sportski Žurnal, 29.Jan.2011, 00:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đuzepe Rosi – Fudbalski Sopranos

Kao što većina Afro-Amerikanaca u SAD ima jednostavan izbor: ili da „trguje“ opojnim sredstvima, ili bude telohranitelj Edija Marfija, tako i Đuzepe Rosi, s obzirom da je Italo-Amerikanac koji se rodio u Nju Džersiju nije imao mnogo dilema kad je stasao. Sport ili Sopranosi. Šalu na stranu, od malih nogu pokazivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << je sklonost ka jurcanju za okruglim predmetima, a za to što se u sred Amerike opredelio za soker, t.j. fudbal, a ne za, recimo, bejzbol, može da zahvali ocu Fernandu, fudbalskom treneru u Srednjoj školi Kliford.
Ipak, prve prave korake na fudalskom igralištu napravio je u pra-domovini, Italiji, iz koje je još njegov deda krenuo trbuhom za zelembaćima preko okeana. Počeo je da igra za Parmu sa 13 godina (rođen je 1. februara 1987.) i ko zna gde bi završio da na njega nije bacio oko Veliki brat iz velikog Mančester Junajteda, tako da se već sa 17, zajedno sa tatom, preselio u Englesku.
Proveo je mladi, talentovani Rosi na Old Trafordu dve sezone, ali sa neočekivano mizernim učinkom: pet utakmica, jedan gol! Tada je trust mozgova (Aleks Ferguson)„Jedinstva“ iz Mančestera odlučio da ga prosledi na „kaljenje“ u takođe „Jedinstvo“ ali iz Nju Kastla. Bila je to, ispostaviće se kasnije, jedna od retkih grešaka pomenutog sera.
Ipak, ni u Svrakama sa Sent Džejms Parka nije se mladi Italijan baš proslavio (11 mečeva, nula pogodaka), ali onda je izgleda popio čarobni napitak...

Leta Gospodnjeg 2007. odigrao je kao pozajmljen igrač polusezonu u dresu u kom je sve počelo – Parme, i u 19 utakmica devet puta se upisao u strelce. Ferguson je verovatno razmišljajući da i ćorava koka ubode zrno odlučio da ga se otarasi, i za 6,6 miliona funti poklonio ga je španskom Viljarealu. Rosi je debitovao u Primeri 26. avgusta 2007. protiv Valensije i do kraja sezone bio je strelac 12 golova, od kojih je sedam postigao u prvih 10 mečeva!
U dresu Žute podmornice od tada do danas istrčao je na teren 153 puta i 64 puta je zatresao mrežu. Nedavno je produžio ugovor, dokazavši da mu prija u Španiji, iako su ga zvali klubovi iz mnogih zemalja.
Postao je standardni centarfor Italije i čovek o koga se otimaju veliki klubovi širom Starog kontinenta. Zanimljivo je da  je malo nedostajalo da ipak obuče dres SAD: 2006. bio je u trening kampu pod dirigentskom palicom selektora SAD Brusa Arene, ali je tada putem brzojava dobio poziv Pjerluiđi Kaziragija, selektora Italije do 21 godine. Odazvao se zovu pra-domovine i od tada ne ispušta plavi dres, a bio je učesnik i Olimpijade u Pekingu 2008. Iste godine, a malo kasnije, 11. oktobra debitovao je za A tim na meču sa Bugarskom. U strelce se upisao prvi put na prijateljskom odmeravanju snaga sa Severnom Irskom, u Pizi 6. juna 2009.
I pored velikog uspeha, kaže da je ostao isti onaj momak iz  Nju Džersija i dodaje:
- Pored fudbala, obožavam bejzbol i američki fudbal. Često sam kao klinac igrao sa ortacima iza kuće, bio sam udarač u bejzbolu, a hvatač u ovom drugom.
Ne izbegava ni ljubavne teme:
- Dve godine imam devojku, zove se Marija i iz Parme je. 
Svaka čast, domaćine!

Nastavak na Sportski Žurnal...