Izvor: Glas javnosti, 02.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kajzerslautern svetla tačka
Posle tri sezone bez prava nastupa u evropskim takmičenjima Crvena zvezda se na pozornicu, s koje je otišla igrajući jednu od glavnih uloga, vratila 1995. godine. Prvi rival bio je švajcarski Ksamaks, s kojim su se „crveno-beli“ sastali u UEFA kupu.
Usledio je poraz na „Marakani“ (0:1) i remi bez golova u Nojšatelu, što je poput aktuelne eliminacije od kiparskog APOEL-a, najbrže ispadanje Zvezde na internacionalnoj sceni, već u avgustu. Zbog najnižeg koeficijenta za učešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u „evro-kupovima“ (posledica sankcija), Beograđani te sezone, uprkos tituli prvaka, nisu bili u mogućnosti da se bore za plasman u Ligu šampiona.
Naredna godina bila je potpuna suprotnost. Klub iz LJutice Bogdana ostvario je najuspešniji nastup posle osvajanja evropskog i svetskog trona, kada je u Kupu pobednika kupova premostio prepreke poput škotskog Hartsa (0:0, 1:1) i nemačkog Kajzerslauterna (0:1, 4:0), ali nije imao dovoljno snage da u osmini finala savlada Barselonu. Španci su kasnije osvojili to takmičenje. Posle odličnih izdanja, „crveno-beli“ su ponovo razočarali svoje navijače eliminacijom od belgijskog Ekerena, takođe u Kupu pobednika kupova.
Druga polovina devedesetih godina ostaće upisana u istoriji Zvezde kao period u kojem klub nije osvojio nijednu titulu prvaka zemlje (od 1995. do 2000. godine), a klub je 1998. godine napustio i prodat u Lacio Dejan Stanković, igrač na kojem je trebalo da se gradi klupska budućnost. Loši rezultati kulminirali su razilaženjem tandema koji je značajno uticao na stvaranju „evropskog tima“ s početka 20. veka. Dragan Džajić je ulogu sportskog direktora zamenio predsedničkom funkcijom (1998), a ubrzo su počele da kruže priče o povlačenju generalnog sekretara, Vladimira Cvetkovića.
SUTRA: Godine vlasti Dragana Džajića
