Izvor: Politika, 31.Avg.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šangaj u Beogradu
U Srbiji se veličaju mišice, moždane vijuge se, manje-više, smatraju uobičajenom pojavom u milionima ovdašnjih glava. A kuda je nestao tajanstveni „ešvudski retriver”?
U Novom Sadu je to predgrađe, u Srbiji najblistaviji uspeh domaće nauke i obrazovanja do sada.
Dva dana stidljivo pominjan, pa zaboravljen. Nije olimpijska medalja iz Londona, pa da svi pohrle pod balkon Skupštine grada. Kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ste, uostalom, tamo videli mlađane matematičare, fizičare, informatičare, astronome, a ponajpre bistroumnog Teodora fon Burga, petostrukog pozlaćenog olimpijca?
U Srbiji se veličaju mišice, moždane vijuge se, manje-više, smatraju uobičajenom pojavom u milionima ovdašnjih glava.
Koga je još briga što je nedavno Velika škola Dositeja Obradovića, starija od dva veka, uvršćena među 500 odabranih iz celog sveta?
Ispred 19.500 preostalih koje su se marljivo i uporno trudile da se pridruže Harvardu, Stenfordu, MIT-iju, Berkliju, Kembridžu, Kalteku, Prinstonu, Kolumbiji, Čikagu i Oksfordu...
Svaki univerzitet koji drži do sebe iz petnih žila zapinje da uđe na Šangajsku listu, od 2003. najcenjeniju i najpriznatiju na svim meridijanima. Bivši predsednik Nikola Sarkozi je uoči skorašnjih izbora zahtevao da, najmanje, dva francuska budu među prvih dvadeset! Zašto?
Alisina opomena
Zato što je vrhunsko znanje jedina novčanica (valuta) čija vrednost neprestano raste u 21. veku; ostale su podložne dnevnim kolebanjima na kursnim listama.
Uspon srpske nauke i visokog obrazovanja započeo je još 2003, iste godine kada je prvi put obelodanjena Šangajska lista. Tadašnje Ministarstvo nauke prvi put je novčano nagradilo istraživače s najviše objavljenih naučnih članaka u vodećim međunarodnim časopisima.
Svake sledeće zbir radova se uvećavao. Lane je, kako procenjuju upućeni, u konačnom sameravanju Beograd zamalo ostao ispod 500. mesta. Ispostavilo se da je to zbog 704 naučna rada (30 odsto) na kojima nije upisan matični univerzitet! Posle četvorogodišnjeg ubeđivanja, u februaru su 184 istraživača kažnjena s 20 odsto umanjenja mesečnih prihoda. Da li ih je to trglo iz dremeži?
Beogradski univerzitet je 15. avgusta osvanuo na Šangajskoj listi! Mnogi su, nažalost, ostali nemi (pristigla je pokoja čestitka) ne shvatajući koliko je to važno za našu zemlju: dinar uložen u znanje se, naime, višestruko (maltene 12 puta) oplodi! Zato se u sadašnjem rebalansu budžeta za nauku mora izdvojiti više para.
Beogradu predstoji da se sve učini da zauvek ostane među 500 univerziteta, a da mu se, što je izvodljivo, dogodine pridruži Novi Sad. Ali iz godine u godinu sve je teže ući, a još teže ostati. I drugi se upinju da budu uvršćeni. Kao da u svačijim ušima odzvanja opomena Crvene kraljice iz „Alise u zemlji čuda”, Luisa Kerola: „Sad, ovde, kako vidiš, moraš da trčiš koliko god brzo možeš da bi ostala tu gde jesi”.
„Ešvudski” doktori
Prvi korak na tom dugom putovanju treba da bude izrada registra istraživača u Srbiji (i rasejanju), sa svim pojedinostima, koju će svaki radoznalac pregledati na internetu! Zbog čega skrivamo svoje najveće blago – umne glave, a usput nas svakodnevno obaveštavaju kakav je donji veš juče nosila ma koja pevačica?
Veličanstveni pohod „Šangaj u Beogradu (ili „Beograd u Šangaju”) iznedrio je brojne junake-naučnike, na čije bismo nabrajanje utrošili dve-tri „Politikine” stranice koja je, da podsetimo, pre svih u januaru 2005. započela ovo istraživanje. I do danas nije prestala.
Nadajmo se da nikoga nećemo naljutiti ako objavimo imena članova „šangajske komisije” (prema saopštenju Beogradskog univerziteta), koji su godinama radili na ostvarenju pomenutog cilja: Veljka Milutinovića, Tibora Saboa, Radivoja Mitrovića, Miloša Nedeljkovića, Đulu Meštera, Marka Ivetića, Vladimira Bumbaširevića, Vojislava Lekovića, Đorđa Šijačkog, Srđana Stankovića, Veru Dondur, Branka Kovačevića i Stanka Stojiljkovića.
Kome reći da je to kao da su sportisti pod srpskim stegom u prestonici Velike Britanije osvojili, čak, stotinu zlatnih kolajni?
A kuda je nestao tajanstveni „ešvudski retriver”? Potraga je u toku, iako je jasno da nije u Srbiji. Ali gonioce bi mogao da navede na trag dvadesetak ovdašnjih žitelja koji su, takođe, doktorsku titulu pazarili za nekoliko stotina dolara na volšebnom Ešvudskom univerzitetu.
Za svaki slučaj, čim ugledate nekog zlatnog retrivera, smesta izvestite najbližu policijsku stanicu!
Stanko Stojiljković
objavljeno: 01.09.2012.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
