Izvor: Politika, 19.Avg.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reditelj koga je vlast zabranjivala
U Kinoteci omaž Saši Petroviću povodom 20 godina od smrti ovog reditelja koji je imao sjajnu internacionalnu karijeru
Šetnja grobljem, kako je preporučivao Sioran, jeste lekcija iz mudrosti. Jedini način da se podnese praznina jeste da čovek poseduje svest o ništavilu, drugačije je život nepodnošljiv. Novodevičje groblje u Moskvi. Aleksandar Saša Petrović nalazi obeležja gde počivaju Gogolj, Čehov i nikako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ugleda Bulgakova. „I najednom! Zdesna, iza crvenog zida, pojavio se veliki crni mačak.”
Ubrzo mu se, međutim, gubi trag.
„Čemu onda crni mačak. U čemu je stvar?”
Bulgakov je bio tačno tamo gde ga je mačak odveo. „Bio je veliki sneg, a spomenik na njegovom grobu je mali – sneg ga je pokrio. Našao sam majstora”, zapisao je Petrović u knjizi svojih adaptacija „Majstora i Margarite”, „Psećeg srca” i „Purpurnog ostrva”, po tekstu Bulgakova kojim je bio fasciniran jer je uočio moralni ambis u kom pliva 20. vek, i našao da menjanje društvenog sistema mora da prati i transformisanje pojedinca.
Saša Petrović, češki đak koji je zbog raskida odnosa Jugoslavije sa Istočnim blokom primoran da se vrati u domovinu, režirao je kratke dokumentarne filmove, a za debitantski film „Dvoje” dobio je Oktobarsku nagradu. Film „Tri” iz 1965. osvojio je prvu nagradu u Karlovim Varima, „Skupljači perja” iz 1967. Gran pri i priznanje kritike na Kanskom filmskom festivalu, a oba filma imaju nominaciju za Oskara.
U filmovima, gde angažuje i strane glumce (Ani Žirardo, Romi Šnajder, Izabel Iper), obradio je intimističke teme, religiozne, socijalne. Tako je za „Biće skoro propast sveta” iz 1968, Veljko Vlahović, član Predsedništva CK SKJ, rekao da se u ovom filmu sugeriše da je propast komunizma neminovna, a takvi su stavovi suprotni ideologiji Saveza komunista...
Za „Majstora i Margaritu”, po poznatom romanu koji otvara teme položaja pojedinca u totalitarnom društvu, pitanje slobodne umetnosti, porekla zla u svetu i stradanja Isusa, nagrađen je u Veneciji. Reditelj piše scenario, a Barbara Alberti i Amedeo Pagani pomažu oko italijanske verzije.
– Ovde je Petrović uspeo da pokaže kako vlast i moć zapravo uvek korumpiraju, bez obzira na ideološki okvir na koji se društvo oslanja. Tako i kod njega, neko ko se oslanja na ideologiju dobra, u stvari može da bude loš, dok neko ko je po opisu loš – zapravo je u službi dobra. Usvajanje doktrine koja se smatra dobrom neće nas automatski proizvesti u dobre ljude, i jasno je zašto ovakvo razmišljanje nije prijalo dogmatskim vlastodršcima onoga vremena – kaže reditelj i predavač u Londonu Vlastimir Sudar, autor studije o Saši Petroviću „Portret umetnika kao političkog disidenta”, objavljene u Velikoj Britaniji i SAD.
Bekim Fehmiu i Olivera Katarina u filmu „Skupljači perja”
Film je proglašen za antikomunistički. Glavna uloga Majstora ponuđena je Đan-Mariju Volonteu, a on je odbija s obrazloženjem da je savestan član Komunističke partije Italije i da neće da glumi u filmu po romanu koji tada još u integralnoj verziji nije bio objavljen u Sovjetskom Savezu. Ulogu je odigrao Ugo Tonjaci...
– Ovaj film je dobio Zlatnu arenu u Puli 1972, ali je u Titovim obračunima sa neistomišljenicima naredne godine izostao iz distribucije, bez zvanične zabrane. Bulgakovljeva satira vlasti, komunizma i Rimskog carstva, koju je Petrović razvukao na Jugoslaviju, neprijatno je zagolicala mnoge. Podsetiću i da je igrani film ’Dani’ iz 1963. imao privremenu zabranu prikazivanja u inostranstvu jer je navodno neverno prikazao domaću stvarnost – ističe Sudar.
Petrović vidi predložak za ekranizaciju i u „Zlim dusima” Dostojevskog, „Seobama” Crnjanskog, „Grupnom portretu sa damom” nobelovca Hajnriha Bela.
– I Petrović i Bel bili su socijalisti, ali ne doktrinarni, već duhovni, intuitivni. U njihovom delu prevladava briga za čoveka, a ne za ideologiju. Ne samo to, po njima, ideologija – pogotovo dogmatska – guši čoveka i društvo, a ne oslobađa ih. Takva razmišljanja su obojicu dovela u neobično nezgodan položaj naspram vlasti i javnosti u njihovim državama, a to je slučaj i sa Bulgakovom. Težnja ka kreativnosti i intuitivnosti, a ne velikim ideološkim receptima življenja, bilo je njihovo viđenje neke bolje budućnosti – ističe Sudar.
U svetu poznat i kao tvorac estetike uzavrele strasti i ciganskog melosa, često je koristio lajtmotiv smrti, bilo da je reč o umiranju ljubavi, bilo u ratu. O tome piše i u svojoj knjizi „Sve moje ljubavi – slepi periskopi”. Govorio je da postoje dva trenutka u životu kojih ni jedno biće ne može da se seti: trenutak rađanja i trenutak smrti. „Sećamo se rođenja i smrti drugih. A nestajanje je drugi vid početka. Posle nema ništa, jer ni pre rođenja nije bilo ničega, a svet je postojao, cela istorija, tako će se i nastaviti, posle bilo čijeg odlaska. Jedna misao, međutim, muči me dugo vremena: koji od ova dva trenutka je radostan, a koji žalostan.”
Sahranjen je u Parizu pored svog sina.
Danas okrugli sto
Povodom 20 godina od smrti Saše Petrovića (1929–1994) danas u 13 časova u Jugoslovenskoj kinoteci, Uzun Mirkova 1, biće održan okrugli sto „Evropsko nasleđe Saše Petrovića – od Lotaringije do Obedske bare”. Učestvuju: Petar Volk, autor prve monografije posvećene ovom reditelju „Let nad močvarom”; Boro Drašković, autor filma o nastanku Petrovićevih „Seoba” i knjige razgovora „Film o filmu”; profesorka FDU Nevena Daković; Amerikanac Greg Dekjur mlađi, koji je napisao knjigu „Jugoslovenski crni talas”; i Vlastimir Sudar. U 17 sati biće prikazan film „Skupljači perja”, a o novoj 35mm kopiji, koju je napravila Kinoteka, govoriće Irena Bilić, direktor festivala „Evropa oko Evrope”, iz Pariza i Radoslav Zelenović, direktor Kinoteke.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 20.08.2014.
