Izvor: Politika, 25.Dec.2012, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa je moj cilj
Fudbalski trener Goran Stevanović, koga su slovenački mediji pominjali kao kandidata za selektora te zemlje, govori šta ga vodi u karijeri
Na izmaku je godina koja je na svom početku ukazivala da bi treneru Goran Stevanoviću (46) mogla zauvek da ostane u lepoj uspomeni. Ali, poraz od Zambije 1:0, u polufinalu Prvenstva Afrike, 8. februara, bio je dovoljan Fudbalskom savezu Gane da ne produži saradnju s njim. Tako je uspešnih 14 meseci palo u zaborav zbog jednog jedinog poraza.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Proteklih dana Stevanovića su slovenački mediji pominjali kao jednog od tri kandidata za selektora te zemlje, ali, kako sam kaže, male su šanse da se to dogodi. Pitali smo ga zašto trenutno ne radi nigde?
– Prethodni rezultati neminovno određuju moju dalju karijeru i odluke. Kao mlad trener sam prošao i Svetsko prvenstvo, kao pomoćnik selektora Ilije Petkovića u Nemačkoj 2006, i Afrički kup nacija kao selektor ove godine, vodio sam i Partizan, pa su mi zato kriterijumi visoki. Svakako da mi godi što me Slovenci pominju, jer tako nešto odgovara mojim ambicijama, ali, rekao sam njihovim medijima da je realno da se na to mesto vrati Katanec.
Na Stevanovića je poseban utisak ostavila utakmica Engleska – Gana 1:1, u martu prošle godine, kada su „Crne zvezde” prvi put otišle s Ostrva neporažene. Taj meč je „krivac” što je trenutno bez posla:
– Jedan moj prijatelj je posle te utakmice, doduše više u šali, rekao da me zajednička fotografija s Fabiom Kapelom obavezuje da držim nivo, ali je u stvari u pravu. Ne mogu samo da gomilam imena raznih klubova u svom „si viju”. Cilj mi je da ostanem u Evropi. Uz svo uvažavanje nekih kolega, za mene Saudijska Arabija, Kuvajt ili Katar nisu inspiracija.
A šta je sa Srbijom?
– Kod nas je obezvređen trenerski posao. Postaje se trener na osnovu toga koga znaš a ne šta znaš. Lako se dobija šansa, a ja sam, recimo, počeo s kadetima. I onda čujemo kako je neko olako potrošen, a zapravo sami sebe trošimo jer olako preuzimamo posao. Svedoci smo da neki odlaze u trenere iz dosade, jer ne znaju šta bi radili.
Iskoristili smo susret sa Stevanovićem da ga pitamo i za njegove utiske o sportskoj 2012. godini. Mesi ili Ronaldo?
– Mesi je obeležio poslednjih nekoliko godina. Najsličniji je Maradoni, ako ovako nastavi biće najbolji igrač 21. veka. Ali, treba znati da uz sebe ima Čavija i Inijestu, dok Kristijano Ronaldo igra maltene sam i zato bih njemu dao prednost u ovoj godini. Podsetio bih i na Mesijevu izjavu kad su mu uručivali Zlatnu loptu, u kojoj je zahvalio Inijesti: „Ovde je igrač koji zbog mene ne može da dobije Zlatnu loptu, a ja sam je zbog njega dobio”!
Fudbalski i sportski utisak godine?
– Žao mi je što Barselona nije osvojila Ligu šampiona jer igra takoreći savršen fudbal. Čelzi je, svakako, veliko iznenađenje. Drago mi je što je Španija prvak Evrope jer dugo neguje svoj stil igre, pa i u vreme kad nije bila uspešna, pa je to i poruka ostalima, da ne lutaju već da budu uporni u onome što rade. Što se tiče celog sporta, Novak Đoković je najbolji sportista na svetu. Ogroman brend koji i pored svih problema koje ima Srbija čuva u svetu pozitivnu sliku o njoj.
Kako gledate na zbivanja u Partizanu, klubu u kojem ste takoreći prohodali?
– Zabrinjava me to što mu je jedini motiv titula. Velika je razlika između Partizana u kome sam ja odrastao i ovog danas. Fudbal je izgubio dušu, postao je čista industrija. Mene su tu od petlića, od devete godine, vaspitavali veliki autoriteti, od Matekala do Miloša Milutinovića. Nisam vaspitavan da mrzim Zvezdu, već da je poštujem, a danas ima mnogo mržnje i zla u odnosima tih klubova. Dok sam bio trener Partizana, uoči večitog derbija rekao sam igračima da ne smeju da mrze Zvezdu, već da imaju čist sportski motiv. Ta mržnja koja se ukorenila među najvećim klubovima uništava naš sport jer se igrači utrkuju u bezobrazluku a ne u znanju. Partizan i Zvezda su u moje igračko vreme bili iznad svakog pojedinca, imali su moć u svakom pogledu, a sada su menadžeri iznad klubova.
I Realovi i Barselonini igrači se mole
Goran Stevanović ne voli da priča o svojim prilozima crkvi, o tome šta je učinio za neke naše svetinje, ali govori o tome čime bi ljudi u Srbiji trebalo da se vode…
– Svi moramo da znamo šta je naša kultura. Izgubili smo svoju suštinu kao narod. Meni vera pomaže u svakodnevnom životu i smeta mi kad vidim da danas ima više moralisanja a manje morala. Trebalo bi da se potrudimo da svi vide koliko je Srbija duhovno lepa, od Svetog Save do Andrića i ostalih naših velikana. Danas postoje neki drugi uzori, ali hvala bogu da postoji i Novak Đoković. Mnogo je negativnih junaka, pogotovo u sportu koji je slika i prilika društva, što je bilo i moje bežanje na splitskom Poljudu 1990. godine…
Želeo je da kaže i nešto o ulozi vere u karijerama stranih asova:
– Na stadionu Reala „Santijago Bernabeuu” i na Barseloninom „Nou kampu” postoje kapelice u kojima igrači mogu da se mole. Kod ta dva kluba ipak vidimo i neka različita opredeljenja i kako vaspitavaju igrače. Barselona plaća Unicefu veliki novac da bi nosila njegov logo, dok Real uzima ogromne pare da bi na dresovima imao kladionicu „Bet and vin”. I na terenu onda imamo igrače Barselone koji su za primer, dok smo navikli da Realovi prave gluposti.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 25/12/2012
