Izvor: Politika, 09.Jan.2013, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez roditelja nema tenisa
Ko može da pomogne Nikoli Milojeviću, sada kada je najbolji junior sveta, ali i četvrtoplasiranom Laslu Đereu i budućim naslednicima današnjih uspeha
Od ove nedelje Srbija ima još jednog predvodnika na svetskim teniskim listama, najboljeg juniora do 18 godina Nikolu Milojevića, a u samom vrhu je i četvrti na svetu Laslo Đere, pobednik „oranž boula” do 18 godina. Oba ta pojedinačna uspeha smo dugo čekali, a dočekali smo ih odjednom, kao uzlet nove generacije, osam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina mlađe od Novaka Đokovića.
Poslednje slične juniorske uspehe imao je Janko Tipsarević, „oranž boul” do 14 godina (ali ne i u starijem uzratu) i prvo mesto na svetskoj junorskoj listi, pre 12 godina. Milojević je bio najbolji na svetu i evropski prvak do 14 godina, ali svaki uzrasni stepenik je sve teži, a uzlet sve vredniji.
Ovaj proboj pamtiće se kao Novogodišnji, jer je za proteklih desetak dana skočio sa osmog na prvo mesto. Na samom kraju 2012. pobedio je na juniorskom turniru u Meksiko Sitiju – u singlu i u dublu, kao niko pre njega – i onda počeo 2013. ovajanjem Kostarike, na takmičenju koje se po značaju svrstava odmah iza juniorskih grend-slem turnira. Uz ispadanje sa liste takmičara rođenih 1994, Božić je proslavio na vrhu svoje generacije, u svetskim razmerama.
Tako su ovdašnji teniski navijači gotovo preko noći saznali da na Otvorenom prvenstvu Australije imaju još jednog favorita za prvo mesto. Dok se Đoković bude borio za treću uzastopnu seniorsku titulu, Milojević će se pripremati za svoj prvi juniorski grend-slem pehar, prvu veliku proveru.
I prošle godine je ovaj Beograđanin, rođen 19. juna 1995, bio nadomak velikih dela, ali ga je povreda trbušnog mišića zaustavila na grend-slem putu. To je trenutak kada se mlad teniser, a posebno njegova porodica, u strahu zapitaju – šta dalje. Jer, broj onih koji su ušli u prvih 100 seniora sveta – kada troškovi počinju da se pokrivaju nagradama – stotinama puta je manji nego onih koji su odustali zbog povrede ili nedostatka sredstava. Još je manje onih koji su stigli u prvih 50 i počeli da zarađuju, sve do sanjanih basnoslovnih suma na vrhu piramide.
Milojevićevih 17 godina nije mnogo, ali to je već punih deset godina sistematskog ulaganja jedne porodice u neizvesni konačni rezultat, koga mogu da odrede milimetri s jedne ili druge strane belih linija, ili naizgled bezazlena povreda. To najbolje znaju roditelji naših poznatih i nepoznatih tenisera. Oni se međusobno druže i razumeju, jer su prošli isti rizični put odricanja, sa više ili manje uspeha. Među njima je i novinar Đorđe Jovanović, otac naše bivše teniske reprezentativke Ane Jovanović (28), sada već trenera:
– Moja Ana je rasla u „11. aprilu”, najboljem klubu u istoriji ove zemlje, zajedno sa Jankom Tipsarevićem i drugima. Sa 16 godina je osvojila tri uzastopnaturnira u Egiptu i bila 214. na svetu. Na žalost, 2004. sam ušao u investicije i nisam mogao da joj pomognem kada je bilo nužno. Pogrešno je mišljenje da prvih 200, pa i sto u svetu, mogu da zarađuju, jer nagrade za prva kola samo pokrivaju troškove. Igrač iz prvih 200 može da otputuje bez trenera, da se hrani u samoposluzi i da se malo provede, to je jedini dobitak. Novac se u tenisu zarađuje od ugovora, a oni se sklapaju tek u prvih 50, sa velikim razlikama po kategorijama za one koji završe godinu kao prvi, 2-5, 6-10, 11-20, 21-30, ili 31-50. Poučan je slučaj Borisa Pašanskog. Igrajući čečendžere došao je na 53. mesto u svetu, a nije zaradio ništa. Nije tada mogao da uzme pauzu i angažuje dobrog trenera da se pripremi, morao je da nastavi i tako je pao.
To ipak ne znači da se roditelji kao Jovanović, kaju zbog svojih ulaganja:
– Obe ćerke su igrale, a kada bih imao još petoro dece, sve bih dao u tenis. To je lep i dobar sport, pruža razne mogućnosti. Najbolje je da si najbolji, ali ako nisi postao profesionalac, možeš da dobiješ besplatne studije u inostranstvu i da budeš tamo uvažen. Možeš da postaneš trener u Evropi. Ako ne u Evropi onda u Beogradu, ili da budeš funkcioner, a usput, hteo ne hteo, naučiš dva jezika. Da ne misle deca – ili si Nole ili si ništa.
Kako pomoći roditeljima Nikole Milojevića i ostale darovite dece?
– Bez roditelja nema tenisa, ali, sada kada je naš čovek najbolji i najpopularniji na planeti, mali Milojević je, kao ekstra-talenat, prilika da se pokažu poslovni ljudi i država. Od saveza ništa ne očekujem, već predlažem da se otvoreno pozovu ljudi koji imaju novac da ga ulože, sa poslovnim interesom. Roditeljima savetujem da ne odustaju! Da ne ulažu nepotrebno sav novac u pojedinačne časove dok su deca mala. Treneri se mistifikuju, a ključna je fizička priprema. Dete mora da se razvija pravilno. Brzina, snaga, skočnost, izdržljivost – sve mora istovremeno da se razvija, a tu su ubedljivo najbolji atletski treneri – zaključuje Đorđe Jovanović, u kratkom „insajderskom” osvrtu na probleme stvaranja novih Đokovića.
Počinje godina velike probe, ne samo za Milojevića i Đerea, već i za sve koji bi želeli da još dugo navijaju za naše tenisere, a mogu da doprinesu tome.
M. Kovačević
objavljeno: 09.01.2013.
Pogledaj vesti o: Novak Đoković
