Izvor: Blic, 21.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija sprema nuklearni odgovor
Učestala upozorenja iz Moskve da neće tolerisati jačanje snaga NATO u njenom neposrednom susedstvu kulminirala su juče najavom Vladimira Putina, šefa Kremlja, da će Rusija ojačati svoje strateške nuklearne snage da bi mogla da nanese brz i adekvatan odgovor bilo kom potencijalnom agresoru.
„Ne možemo sedeti skrštenih ruku dok NATO očigledno pumpa mišiće kod naših granica", poručio je Putin na savetovanju ministarstva odbrane i odmah precizirao da je jedan od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgovora na to i obustava učešća Rusije u sporazumu o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, koja stupa na snagu 13. decembra.
Naglašavajući da je to „iznuđena i neophodna mera", jer druga strana ne samo da nije ratifikovala sporazum, nego mu se nije ni priključila, ruski predsednik je podsetio da nije prihvaćen ni predlog Moskve o izgradnji zajedničkog i jedinstvenog sistema protivraketne odbrane.
„Pa nećemo valjda da godinama čekamo", dodao je Putin.
Već neko vreme čelni ljudi ruske vojske govore da na najavljeni američki protivraketni štit u Evropi, pre svega u Češkoj i Poljskoj, Rusija sprema „asimetrični odgovor", s akcentom na nuklearno naoružanje.
U zvanično prihvaćenoj strategiji nuklearnog odvraćanja Moskva se dosad oslanjala na tzv. nuklearnu trijadu sastavljenu od interkontinentalnih raketa na kopnu - stacioniranih u šahtovima, mobilnih ili baziranih na železnici, pomorskih - na raketnim podmorničkim krstaricama i vazduhoplovnih - baziranih na strateškoj avijaciji bombardera „Tu-160" i „Tu-95MS".
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje problema mira (SIPRI), po stanju iz januara 2006, Rusija poseduje 5.682 nuklearne bojeve glave, od čega su 3.352 strateške i 2.330 nestrateških. U vojnom arsenalu Sjedinjenih Država nalazi se 5.021 strateška i 500 nestrateških nuklearnih bojevih glava.
Oružane snage SAD su u stanju da se suprotstave širokom spektru pretnji i vojnih sredstava bilo kog potencijalnog protivnika. Vašington zbog toga čini sve da svoj nuklearni arsenal drži u stanju bojeve gotovosti, ali i da ga usavršava.
Trijada Rusije
Ruske snage strateške namene sa bazom na kopnu imaju
489 raketnih kompleksa sa 1.788 nuklearnih bojevih punjenja.
Po stanju sa početka 2007, koje iznosi projekat „Nuklearno naoružanje Rusije", one uključuju 76 teških raketa, 243 mobilna kopnena kompleksa „Topolj" (SS-25), 44 kompleksa „Toplj-M", baziranih u silosima (SS-27). Ruska ratna mornarica ima 12 strateških nosača raketa. Ruska strateška avijacija ima 79 teških bombardera, sposobnih da ponesu 884 krstareće rakete velikog dometa. Kosmički ešalon sistema ranog upozoravanja ima dva satelita - jedan na visokoeliptičnoj orbiti i jedan geostacionarni.
Arsenal SAD
Početkom 2007. u sastavu strateške nuklearne trijade SAD nalazilo se ukupno 1.225 nosača sa 5.866 nuklearnih bojevih punjenja. U sastavu Ratne mornarice je 18 atomskih podmornica sa 432 balističke rakete „trajdent-1,2". U nuklearna sredstva srednjeg dometa spadaju krstareće rakete sa bazom na moru „tomahavk", među kojima je početkom ove godine njih 350 nosilo nuklearne bojeve glave. U američko oružje spada i oko 2.000 nuklearnih avionskih bombi B6I, koje nose avioni taktičke avijacije F-15 i F-16. Od tog broja, 1.800 je stacionirano na kontinentalnom delu SAD, a 200 u američkim vazduhoplovnim bazama u Evropi.
