Izvor: Politika, 18.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa prvi put strepi od Kine
Prvi put za poslednju deceniju – otkako s Kinom ima vrlo ustaljenu i svestranu saradnju, koja se svake godine proširuje potpisivanjem novog sporazuma o partnerstvu – Evropska unija je počela da strepi od čvrstine kineskog zagrljaja. Kineski suficit u trgovini sa EU se svakog sata uveća za 20 miliona dolara i ove godine će dostići sumu od 170 milijardi evra (227 milijardi dolara), izjavio je Piter Mendelson, evropski komesar za trgovinu. Dodao je da će deficit EU u trgovini s Kinom verovatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već iduće godine biti viši od američkog (koji je prošle godine iznosio 232,5 milijardi dolara).
Mendelson je ovo rekao u Vašingtonu, gde je, uoči samita EU–Kina, koji će se 28. novembra održati u Pekingu, očigledno tražio podršku za zajedničko suprotstavljanje Zapada kineskoj trgovinskoj ekspanziji. Amerika odavno kuburi sa rastućim deficitom u trgovini s Kinom, a Evropska unija je postala najvažniji uvoznik kineske robe. Ministri finansija evrozone odnedavno su se pridružili ocenama Vašingtona da je neophodna revalvacija juana da bi se, smanjenjem kineskog suficita, uspostavila ravnoteža u trgovini Kine sa najrazvijenijim zemljama sveta.
EU je – zbog nemogućnosti da posle pada dolara poveća svoj izvoz na američko tržište – našla u Americi (shodno izreci "Kad nekog ne možeš da pobediš, ti mu se pridruži") izuzetno spremnog saveznika za pritisak na Kinu. Odluci je prethodio, u junu u Briselu, oštar verbalni duel između komesara Mendelsona i kineskog ministra spoljne trgovine Bo Silaja, prvi takve vrste nakon okončanog "tekstilnog rata" pre dve godine.
Mendelson je tražio da Kina revalvira juan. Ne samo da bi uravnotežila trgovinu sa Zapadom, nego i da bi podstakla tražnju na unutrašnjem tržištu, saobrazila bankarski sistem međunarodnim normama i "ohladila" pregrejanu tešku industriju – što su preduslovi za dalje reforme i preduslovi da Kina u Svetskoj trgovinskoj organizaciji dobije podršku EU za sticanje statusa tržišne privrede.
Mendelson je i optužio Kinu da ne uvažava prava intelektualne svojine, da ima restriktivnu uvoznu praksu, da donosi zakone kojima ograničava slobodu ulagača ili ih primorava da sa kineskim partnerima obavezno stupaju u zajedničke poduhvate. On pri tom nije birao reči. Rekao je da je kineska spoljna trgovina "nelogična", "neodbranjiva" i "neprihvatljiva".
Ministar Bo je uzvratio rečima da je kinesko tržište restriktivno za evropsku robu isto onoliko koliko je tržište EU restriktivno za kinesku robu. Zamerio je Mendelsonu na "ekstremnom rečniku" i predočio mu da povećani izvoz evropske moderne tehnologije u Kinu može brzo da uspostavi ravnotežu u trgovini. Predložio je da upravo to bude jedna od glavnih tema samita u Pekingu.
Sada, pred samit, dijalog teče mirnije, bez povišenih tonova. Nema izraženijeg pritiska kakav se osetio u vreme Mendelsonove posete Vašingtonu. Postignut je čak sporazum o uvećanju evropskih kvota na uvoz kineskog tekstila. Umesto ograničenja, uvodi se sistem dvostruke kontrole – evropske i kineske – kako dogovorenih isporuka, tako i kvaliteta proizvoda. Evropska unija neće suzbijati konkurenciju, jer se i sama zalaže za slobodnu trgovinu. Kinezi su zadovoljni, ali očekuju više. "Izvori bliski pregovaračima kažu da će stav EU prema statusu Kine kao zemlje tržišne privrede i podizanje embarga na izvoz oružja biti glavne tačke sporazuma o novom strateškom partnerstvu", piše "Čajna dejli", pekinški list na engleskom jeziku.
Očigledno, Peking želi da se evropski deficit u trgovini smanji i tako što bi EU podigla embargo na izvoz svog oružja u Kinu, čemu se Amerikanci inače protive, a za šta su se svojevremeno zalagali Šreder i Širak (ali ne i nova generacija evropskih lidera poput Angele Merkel i Sarkozija).
Nisu neravnopravna trgovina i nezadovoljavajući kurs juana prema evru i dolaru jedine brige koje opterećuju Evropu u razvijanju, tako često naglašavanog, strateškog partnerstva s Kinom. Evropa je prvi put osetila da je uspon Kine i u međunarodnoj politici, a ne samo u međunarodnoj privredi, čini manje uticajnom nego što je dosad bila.
U jednoj analizi briselskog Instituta za savremene kineske studije otvoreno se tvrdi da ogromne kineske devizne rezerve (od 1,4 milijarde dolara) mogu da "smanje evropsku konkurentnost", dok Kinesko-evropski forum, čije je sedište takođe u Briselu, upozorava da "Kina postupno smanjuje politički uticaj EU u mnogim oblastima globalne diplomatije". Istraživač Karmel Leklerk iz tog foruma tvrdi: "Kina je napustila nekadašnje uzdržano držanje i postala ofanzivnija, a njena revnosna i dobro usklađena ekonomska politika prema inostranstvu počinje da podriva evropske interese u svetu".
Međutim, kako proizilazi iz ovih analiza, briselska razmišljanja se u jednoj stvari vrlo razlikuju od nekih trendova u Americi: analitičari EU nisu za konfrontaciju, podstaknutu nezadovoljstvom. Još manje su za potiskivanje, otuđivanje ili "demonizaciju" Kine. To bi "nanelo štetu međunarodnoj ekonomskoj stabilnosti". Oni, zato, sugerišu da Evropa u politici i diplomatiji tretira Kinu kao "nezamenljivog partnera" sa kojim teži "uspostavljanju ravnoteže uticaja" na svetske tokove.
Ako ove ideje prevagnu, Kinezi mogu samo da popiju čaj.
[objavljeno: ]
