Izvor: Politika, 18.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bušove greške
Lojalnost politici Vašingtona bila važnija od kvalifikacija u izboru kadrova za izgradnju ratom razorene daleke zemlje Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. septembra – Momak i devojka s tek stečenim univerzitetskim diplomama odmah su dobili poslove koji su premašili "američki san" o brzom karijernom usponu. Na najvažnijem spoljnom strateškom poligonu SAD, on je postavljen za organizatora berze, dok se ona, posle fakultetskog bogoslovskog usmeravanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << našla u fotelji menadžera za budžet vredan 13 milijardi dolara.
Ovakva i slična čuda događala su se pri izboru ovdašnjih kadrova za obnovu ratom razorenog Iraka – obelodanjuje danas "Vašington post". U opsežnoj studiji tog lista se navedeni primeri ističu kao dokazi da su na poslove od najvećeg nacionalnog i internacionalnog značaja, odavde slata – nekvalifikovana lica.
Kadrovska selekcija jeste bila oštra, ali ne po stručnosti nego po – partijskoj liniji i lojalnosti vladajućoj politici. Glavni "filter" bila je, kako izveštava prestonički list, kancelarija u Pentagonu pod rukovodstvom oficira Džima Obirna.
Odatle je, prenosi se, kao "idealan kandidat" za poslove u Iraku predložen kandidat čija je glavna preporuka bila da je radio za Republikansku partiju u Floridi 2000. godine gde je došlo do dramatičnog dobrojavanja glasova posle kojeg je Džordž Buš došao do funkcije šefa države. Uspeh su imali i pretendenti čija je "podobnost", proteklih nekoliko godina, dokazivana odgovorima na pitanja – "da li ste glasali za Buša" i "da li podržavate predsednikov način borbe protiv terorizma".
Odluka da lojalnost bude važnija od sposobnosti pri izboru službenika za izazove u Iraku, jedna je od najvećih grešaka Bušove administracije – ocenjuje "Post". Umesto da se svojski posvete rekonstrukciji ratom razorene zemlje, takvi izabranici su se više koncentrisali na druge stvari " da primene američke ideološke i sistemske "recepte" pri čemu su "proćerdali dobru volju iračkog naroda" – ističe dnevnik pozivajući se na "izjave mnogih učesnika u naporima za obnovu okupirane zemlje".
Poslovi poveravani "preko veze" obavljali su se, stoga, prilično "bez veze".
Nismo odabrali prave ljude za takve poslove – izjavio je Frederik Smit, jedan od tadašnjih visokih vašingtonskih funkcionera za vezu s privremenim koalicionim vlastima u Iraku, na čelu sa američkim upraviteljem. Slali smo, dodaje, ljude "po političkoj liniji".
Ubrzo posle invazije i obaranja Sadamovog režima, okupaciona uprava je, sa odobrenim budžetom od 18 milijardi dolara, trebalo da uspostavi red, organizuje rekonstrukciju, sastavi uverljivu lokalnu vlast, i svim tim suzbije pobunu i kretanja ka građanskom ratu. Da je to tada urađeno, sada bi iskušenja bila manja – sugeriše "Post".
Međutim, nastavlja, mnogi članovi privremene koalicione vlasti imali su druge prioritete. Provodili su se poprilično, precizira, u bagdadskoj obezbeđenoj Zelenoj zoni, uz dobro snabdeveni bar i u prostranom bazenu koji je ranije služio eliti bivšeg režima...
U međuvremenu su odbacivane konkursne prijave kvalifikovanih službenika višeg ranga "zato što nije bilo izvesno da podržavaju predsednikovu viziju o Iraku" – preneta je izjava jednog bivšeg funkcionera čija je kancelarija bila blizu pomenutog biroa u Pentagonu za kadrovsku trijažu. Sedište koalicionih vlasti stoga je, dodaje se, ličilo na odaje za ratnu propagandu. Napisi na nalepnicama i majicama izražavali su privrženost šefu Bele kuće a citira se i izjava jednog člana tog sastava: "Nisam ovde zbog Iračana nego zbog predsednika Buša".
Bernard Kerik je bio jedan od odabranih koji su pored lojalnosti imali i visoku profesionalnu reputaciju. U maju 2003. postavljen je za privremenog ministra unutrašnjih poslova Iraka, pošto se prethodno istakao kao policijski komesar u ublažavanju terorističkih napada na Njujork, 11. septembra 2001.
Odmah je u Bagdadu postao i medijska zvezda. Promocija mu je bila važnija od preuređivanja policije: "Ovde sam da bih privukao pažnju štampe na dobar rad policije zato što situacija nije tako loša kao što se u javnosti prikazuje", upamćena je njegova poruka. "Bio je pogrešan čovek na pogrešnom mestu" – priča jedan njegov tadašnji sagovornik i policijski kolega Džerald Berk.
Docnije je Buš, ipak, predložio Kerika za ovdašnjeg ministra domovinske bezbednosti. Kandidatura je propala zbog toga što je otkriveno Kerikovo ogrešenje o zakon – da je kao dadilju svojoj deci držao ilegalnu imigrantkinju.
Nisu uspeli ni pokušaji drugih kadrova da "presade američki model" na Irak. Kiksevi su, navodi se, zabeleženi u privatizaciji državnih preduzeća pa i u reformi zdravstvene službe za koju je bio zadužen Džejms Hejvman. Nastojao je da primeni iskustva iz njegovog Mičigena, pa je uz ostalo tražio i štampanje "odgovarajućih formulara".
Za sobom je ostavio nesređenu situaciju, nedovoljno snabdevene bolnice. Novi irački ministar zdravlja Aladin Alvan je morao da traži medicinsku pomoć od UN i susednih zemalja.
Nisu nam bili potrebni novi formulari, nego lekovi – izjavio je Alvan. Ali, dodao je, to "Amerikanci nisu razumeli". Razlog za takvo nerazumevanje dobrim delom leži, po analizi "Posta", u okolnosti da je za slanje kadrova tamo bilo važnije da se pokaže razumevanje prema smernicama ovdašnje vlasti.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 18.09.2006.]
