Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačko čudo rođeno u Pocerskom Dobriću
Nedavno je u našem glavnom gradu gostovao jedan od najskupljih rukometnih timova Evrope – nemački Rajen Nekar. U šesnaestini finala Kupa kupova ekipa iz Estringena je održala lekciju Partizanu pobedivši ga s ukupnim rezultatom 78:44 (u Nemačkoj 46:19, a na Banjici 35:25). U senci ovog okršaja došlo je do susreta dugododišnjih prijatelja. Erhard Vunderlih (51), danas lovac na talente Rajen Nekara, i Milan Valčić, jedan od naših najboljih sudija, posle gotovo decenije ponovo su se sreli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i podsetili se na nezaboravne trenutke.
Vunderlihove veze s našim rukometom su mnogo čvršće nego što je to poznato široj sportskoj javnosti. Zbog toga ne čudi što je legenda svetskog rukometa uoči gostovanja Rajen Nekara u Beogradu izrazio ogromnu želju da se vidi s Valčićem, koji je bio i svedok njegovog rukometnog uspona.
Za svega tri godine nepoznati igrač iz Augzburga je postao superzvezda. Da nije bilo neverovatnog spleta okolnosti u koji su i naši rukometni ljudi umešali prste pitanje je da li bi u sazvežđu velikih asova baš Vunderlih bio krunisan za najboljeg nemačkog rukometaša HH veka. Tako je stao uz rame Francu Bekenbaueru koji je isto to priznanje dobio kao fudbaler. To su, inače, jedini sportovi u kojima su Nemci birali svoje apsolutno najbolje asove.
Vunderlihova karijera je počela krajnje bezazleno. Sredinom 1975. je imao 19 godina i više rekreativno trenirao rukomet u petoligašu FCA iz Augzburga. Stotinama kilometara dalje Metaloplastika je tada završila svoju prvu prvoligašku sezonu i s velikim ambicijama krenula u susret narednoj. Želela je da obogati iskustvo utakmicama protiv inostranih ekipa. Preko Milana Valčića je stupila u vezu s njegovim školskim drugom Sinišom Aleksićem, koji je dugo živeo u Augzburgu, s molbom da im ugovori neku prijateljsku utakmicu u Nemačkoj. Predložio im je FCA i preporučio da ga prvo pozovu u Šabac, a da im gostoprimstvo bude potom uzvraćeno.
Klub iz Augzburga je u Šapcu, 13. juna, izgubio prijateljsku utakmicu s 37:25, a dva dana kasnije je odigran svojevrsni revanš u selu Pocerski Dobrić s ciljem da se populariše rukomet. I upravo u tom malom mestu je rođeno rukometno čudo. Vunderlih (vunder na nemačkom znači čudo) s devet efektnih pogodaka u prvom poluvremenu je izbio u prvi plan tog svečarsko-sportskog događaja. Golman Šapčana Zoran Živković je mogao da odahne u nastavku, jer su u poluvremenu Metaloplastika i FCA su izmešali igrače, pa se našao u istoj ekipi s onim koji mu je pre toga izrešetao mrežu. Nezaboravni meč u Dobriću završen je nerešeno (33:33).
Metaloplastika, koja je kasnije postala pravi rukometni kolos (evropski prvak 1985. i 1986), ponudila je Vunderlihu, što u zbilji, što u šali, da ostane u Šapcu, iako je bila svesna da zbog tadašnjih propisa od toga nema ništa. Plavokosi dvometraš se vratio sa svojom ekipom u Nemačku i ne sluteći koliko je prašine podigla njegova blistava rola na revijalnom meču u selu kraj Šapca. Telefonske linije na relaciji Jugoslavija – Nemačka su se užarile, jer se nastojalo da do nebrušenog dijamanta dođe naš čovek. Odmah je pozvan pokojni Đorđe Vučinić, tadašnji trener Gumerzbaha i već naredne godine Vunderlih je postao član tog slavnog kluba. Ubrzo je zaigrao i za reprezentaciju Zapadne Nemačke, koju je vodio bivši proslavljeni jugoslovenski selektor Vlado Štencl.
Vunderlih je za reprezentaciju odigrao 140 utakmica i postigao 503 gola. Uz Hajnera Branta i Joahima Dekarma bio je najmlađi igrač Zapadne Nemačke na Svetskom prvenstvu u Danskoj 1978. na kojem je sa Štenclom drugi put postala svetski prvak (na narednu titulu je čekala sve do ove godine).
Za Gumerzbah je igrao sedam godina i s njim se 1983. okitio titulom evropskog prvaka posle trijumfa u Kupu pobednika kupova 1978. i 1979. Bio je prvak Zapadne Nemačke 1982. i 1983. i osvajač nacionalnog kupa 1978, 1979, 1982. i 1983. Po dva puta je bio najbolji strelac nemačkog prvenstva (1981. i 1982) i najbolji igrač (1982. i 1983). Za prelazak u Barselonu 1983. dobio je milion dolara čime je oboren dotadašnji rekord. Godinu kasnije vratio se u Nemačku, gde je igrao za Milbertshofen i Bad Švartau. Tačku na blistavu karijeru je stavio 21. juna 1988. u rodnom Augzburgu, gde je Zapadna Nemačka odigrala revijalnu utakmicu protiv selekcije sveta za koju su igrali i naši reprezentativci Momir Rnić i Jovica Elezović. Na tom spektaklu su sudili Milan Valčić i Milan Mitrović, što je bio očigledan dokaz Vunderlihove zahvalnosti našem rukometu.
Novo Bojičić
[objavljeno: ]
