Izvor: RTS, 01.Nov.2010, 10:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Višak istorije - manjak znanja
Predrasuda da u Srbiji svi znaju istoriju, kao i da svi mogu da sastave fudbalsku reprezentaciju, opvrgnuta je berem u onom istorijskom delu. Istraživanje koje je su sproveli Beogradski centar za ljudska prava i Ipsos Stratedžik marketing, zapravo pokazuju da su Srbi istorijske neznalice.
Gotovo polovina građana Srbije ne zna prve lekcije iz istorije, odnosno ne bi umela da kaže da rođenje Isusa Hrista deli staru >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i novu eru, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Ipsos Stratedžik marketinga.
Ono što je dodatno iznenadilo istoričare, jeste da većinu ispitanika istorija ne interesuje, a da je najmanje znaju oni koji imaju od osamnaest do dvadeset šest godina.
Prosečan građanin Srbije verovatno bi pogrešno odgovorio na pitanje koliko je trajala turska vladavina kao i ko se sve uz Srbe borio na Solunskom frontu.
Na pitanje kada su Sloveni doselili na Balkan odgovori se kreću od ne znam, preko jako davno, oko 1809. godine, pa do iskreno mi nije bitno i slabo se sećam.
Ispitanici u velikom broju misle da je Beogradski univerzitet nastao kada i univerziteti u Zapadnoj Evropi a ne osam vekova kasnije. Zapanjujući procenat ne zna da se Stefan Prvovenčani nije krunisao sam već je krunu dobio od pape, dok trećina ispitanika nije znala da odgovori ni na jedno pitanje.
"Postoji predrasuda da kod nas svi znaju da naprave reprezentaciju i da svi znaju istoriju da je to nacinalna disciplina. Ali, građani su na naše ogromno iznenađenje rekli u preko 70 odsto da ih to uopšte ne zanima i 71 odsto kaže da ne zna istoriju pri čemu su podaci još gori u najmlađoj generaciji", rekla je istoričar Dubravka Stojanović.
Najvažnijim svetskim ličnostima građani Srbije smatraju Nikolu Teslu, Josipa Broza Tita, Adolfa Hitlera i na četvrtom mestu Isusa Hrista.
Oni koji su odrastali devedesetih i nedavno izašli iz školskih klupa, imaju i najveći broj predrasuda, što daje veliki prostor za različite manipulacije.
"Turska vlast koja prvo nije trajala 500 godina, je alibi za sve i svašta i Turčin je arhetip neprijatelja, i u Bosni se ratovalo protiv gadnih Turaka, iako oni nisu Turci", rekao je Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Neznanje iz oblasti istorije delimično je posledica zastarelih nastavnih programa i toga što se od đaka i dalje zahteva da uče napamet.
Rezultati istraživanja, smatraju istoričari, pre svega bi trebalo da zabrinu Ministarstvo prosvete.
