Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Mar.2019, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Autogolovi
Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.
Vlast i opozicija ušančile su se svaka na svom delu terena, pri čemu vlast ima veći deo terena, ali je opozicija suverena na svom, manjem, ostatku. A publika navija za “svoje” i ne smeta joj što zabijaju golove u sopstvenu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << mrežu.
Vlast je imala i inicijativu, i rezultate u ekonomiji, pa i u spoljnoj politici, raščišćavanju pozicije prema EU, i mnoštvu pokušaja da nešto popravi, uradi i završi – što su sve mogli da budu njeni ozbiljni poeni, ali je zaigrala na verovatno manje bitne teme i krenula sa serijom autogolova: svađe i nesporazumi s komšijama, besmisleno onemogućavanje ionako nemoćne opozicije da podnosi amandmane, spore reakcije na kriminalne i besprizorne poteze nekih funkcionera SNS, bespotrebno omalovažavanje i vređanje političkih protivnika, javno i strasno obračunavanje sa Tviter budalaštinama, flagrantno uticanje na medije visokog dometa… I verovatno najgore od svega – sistematsko vraćanje u javni diskurs ljudi i tema koje su realne aveti naše prošlosti.
Istini za volju, predsednik države i najjače stranke Aleksandar Vučić oprezniji je u neprimerenim kvalifikacijama drugih i pravdanju svega što nas je dovelo na suprotnu stranu od celog sveta devedesetih. Sve mi se čini da se on ne bori za naklonost birača stranaka koje zastupaju proevropske demokratske ideje nego kao da se više pribojava onih koji bi mogli biti naklonjeni nacionalističkim, konzervativnim i proruskim strankama, te se obraća njima i traži naklonost i birača s tog dela političkog spektra. A to jeste pucanj u sopstveni gol.
Sa druge strane, opozicija je sve učinila da sebe dezavuiše. Posebno socijaldemokratska opozicija. Kao najjači reprezent toga, Demokratska stranka je žrtva borbe sujeta koje su dovodile do stalnih podela i stvaranja mnoštva stranaka, potom sukoba u nevreme, za vreme izbora, unutar stranke, pa konačno lošim odlukama da se za svake izbore pravi nova koalicija iz kojih je DS izlazio, kao npr. sa Sašom Jankovićem, oslabljen, pa čak i osramoćen jer je nakon ozbiljne logističke podrške praktično oteran iz koalicija.
I tako smo došli u situaciju da se svaki put pravi novo grupisanje na pro ili anti Vučić stranke i da se o temama i principima na kojima treba da počiva politika i ne priča. Tako je i opozicija nabila hrpu golova u sopstvenu mrežu. Sada smo na pragu izbora, čak iako ne bude vanrednih izbora, u ozbiljnim predizbornim aktivnostima su i vlast, kroz kampanju “Budućnost Srbije”, i opozicija koja se trudi da se nametne kao lider građanskih protesta koji već nedeljama traju.
Poruka preko SPC, koju su poslali i vlast, koja je godišnjicu NATO agresije obeležila u društvu patrijarha, ali i opozicija (koja je ukorila patrijarha što je bio tamo, a što nije jasno podržao protest), samo je šlag na tortu nejasnoća koje nam emituju političke elite svih boja. Pri čemu su i vlast i opozicija promenili svoje ranije čvrsto izrečene stavove – da crkvi nije mesto u politici.
Pogledaj vesti o: Fudbal
