Izvor: Politika, 03.Maj.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na otkrivanje biste stiže i Milutinčeva unuka Ela
Otkrivanju obnovljenog spomenika dr Milutinu Ivkoviću prisustvovaće i njegova unuka Ela Đorđević. Ona se još na početku naše akcije javila „Politici” iz Čikaga, gde s porodicom – mužem Dušanom i sinovima Milošem (30) i Aleksandrom (28) – živi od 1992. godine. Stariji sin radi u očevoj firmi, a Aleksandar ima mali restoran u Vilmetu, delu Čikaga u kome je dom Đorđevićevih. Zanimljivo je da su obojica Milutinčevih praunuka igrali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fudbal u svojim srednjoškolskim timovima, a Miloš je, poput pradede, bio kapiten.
U pismu za naš list, Ela Đorđević je deo svojih uspomena na slavnog dedu podarila čitaocima „Politike”:
„Majka Gordana mi je često pričala o svom ocu i njegovoj supruzi Eli, po kojoj nosim ime. Često sam ih zamišljala, naročito dok sam bila mala. Zahvaljujući tim pričama i sačuvanim fotografijama, stvorila sam sliku o njima.
Deka i baka su pre rata živeli na Dedinju, u Užičkoj ulici broj 13. Imali su veliku baštu sa vinogradom, mnogo cveća i teniskim igralištem. Mama je od malena igrala tenis. Oboje su se bavili sportom, a zimi su išli na skijanje. Posle rata kuća i imanje u Užičkoj ulici postali su deo Brozove rezidencije.
Deda je voleo životinje, imali su kučiće, mačke i golubove. Mama Gordana mi je pričala da je iz Urugvaja, sa svetskog fudbalskog prvenstva u Montevideu, doneo petla i kokoške, pa čak i jednu dogu.
Milutinac je bio doktor, specijalista za kožne bolesti.
Imao je ordinaciju u Knez Mihailovoj ulici. Ali, nije zanemarivao ni kućne poslove, a kada mu je umrla žena, bio je i otac i majka ćerkama Gordani i Mirjani. Moju mamu je često vodio na utakmice, a učio ju je i kako se daju injekcije.
Kada je počeo rat, morali su da odu iz svoje kuće. Mama mi je o tim danima pričala retko i nerado, jer su sećanja na taj period za nju veoma mučna. Deda je na svoj način bio aktivan i za vreme rata. I desilo se ono od čega su svi u porodici strepeli. Uhapšen je 24. maja 1943. i streljan dan kasnije. Ne zna se gde mu je grob.
Mozaik uspomena na svog dedu gradila sam, sa velikim uživanjem i zahvaljujući filmu i seriji „Montevideo, bog te video”. I moji sinovi su ponosni što imaju tako uglednog pretka, koji je uticao ne samo na vreme u kome je živeo, već i na mnoge generacije, do danas.
Zahvaljujem se „Politici” u svoje i u ime čitave porodice, na velikom trudu da se sedamdesetogodišnjica Milutinčeve pogibije dostojno obeleži.”
objavljeno: 03.05.2013.
