Izvor: Sportski Žurnal, 18.Nov.2010, 03:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika, zemlja obećana
Srpski fudbal u godini na zalasku osvojio je – Ameriku. Ništa novo, rekli bi stariji zaljubljenici u igru na zelenom terenu, pozivajući se na šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka, kad su Bleki Bogićević, dr Aleksandar Obradović, Slaviša Žungul, nezaboravni umetnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Srbo Stamenković i mnogi drugi, učili Amere osnovama fudbala.
Praksa, ipak, slika drugačiju priču. Vremena velike SFRJ ostala su u trezorima prošlosti, od selektora Bore Milutinovića usledilo je zatišje, a tek 2010. igrači sa srpskih prostora ostavili su trag vredan pažnje.
Inicijalna kapisla bio je dolazak Marka Perovića. U aprilu je odjeknula vest – bivši prvotimac Crvene zvezde preselio se iz Bazela u Boston. Potpisao je ugovor za Nju Inglend.
– Nije mi se išlo u Vašington, imao sam još nekoliko ponuda. Stupio sam u kontakt za Dejanom Drobnjakom i izabrao Boston. U Bazelu su me pratili problemi, trener Gros otišao je u Štutgart i odlučio sam se da „probam” Ameriku. I nisam pogrešio – jasna je poruka „srspskog pionira”.
Nju Inglend je u avgustu dobio još jednog Srbina – Iliju Stolicu.
Bivši golgeter podgoričke Budućnosti dobio je pohvale za odličan učinak. Odigrao je 14 mečeva, postigao tri gola (protiv Hjustona, Filadelfije i Dalasa) i dva puta bio najbolji na terenu. Prvenstvo je završeno, ali za Stolicu nema nijedne dileme – ostaje preko Atlantika.
– Potpisao sam ugovor garantovan na tri i po godine. Pozitivno su me iznenadili ambijent i kvalitet fudbala u Americi. Oduševljen sam, ne ide mi se iz ovog raja.
Ni specifičan ritam, sreda-subota, ni visinske razlike, koje se očitava najviše na gostovanju u Denveru, smeštenom na 1.700 metara nadmorske visine, ni tereni sa veštačkom travom, ni neprestana putovanja, nisu umanjili utisak i želju da ostane u SAD.
– Mnogo je više lepših stvari. Odlična poseta na tribinama, zavidan kvalitet fudbala, angažovanje zvezda evropskog fudbala, uvaženi igrači iz Srbije... Milion je razloga zbog kojih vredi uživati u sokeru.
Mejdžor liga soker (MLS) počiva na principima ostalih profesionalnih u SAD, kao naprimer NBA. Igrače plaća liga, sa kojom i potpisuju ugovore. Pred početak sezone klubovi imaju mogućnost da dostave listu od 11 igrača, zaštićenih tokom sezone. Za sve ostale važi pravilo trejda (trgovine) tokom pauze.
– Moj ugovor je zagarantovan, po principu „dva plus dva”. Ostajem sigurno preko okeana, iako Nju Inglend nije izborio plasman u plej-of. Dobio sam i klupski trofej MVP, prvi sam strelac tima, navijači su me zavoleli, dolaskom u SAD napravio sam sjajan potez – u dahu je zaključio Perović.
Trio na Istoku upotpunio je Bratislav Ristić. I ne samo to – partijama bez greške u dresu Čikaga potvrdio je da je Amerika za Srbe zemlja obećana.
– Ha, ha... stvarno je tako – nasmešio se Ristić. – Sve je bilo kako sam zamišljao, navikao sam se na atmosferu, baš sam oduševljen viđenim na terenima i oko njih.
Američki spektakl priznaje virtuoze. Takvi se pamte, vole do kraja, još od vremena igre na petoparcu. Ristić zato uživa status miljenika Čikaga.
– Čikago je Srbija u malom. U gradu i okolini živi skoro 500.000 sunarodnika, mnogi od njih redovni su na tribinama. Na skoro svakoj utakmici stadion je kao oko pun. Prati nas po 20.000 navijača, milina je igrati pred njima.
Tu valja tražiti i „vododelnicu” između Evrope i Amerike.
– Bitan je još jedan detalj. Amerikanci uživaju u kvalitetu. U Čikagu, na primer, igram sa Fredijem Ljungbergom, nekada vedetom Arsenala i Nerijem Kastiljom, koji je svojevremeno nosio dres Olimpijakosa i Šahtjora. Dosta je dobrih igrača, Meksikanaca, Potugalaca, Brazilaca...
B. Spasojević
Nastavak na Sportski Žurnal...
