Izvor: B92, 23.Dec.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školske sale u očajnom stanju
Načelnik odeljenja za sport u Ministarstvu omladine i sporta Dragan Atanasov rekao je da su uslovi za bavljenje sportom u školama u Srbiji katastrofalni.
Na konferenciji za novinare u zgradi Vlade Srbije predstavljeni su rezultati istraživanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama u vezi za školskim sportom.Istraživanje je pokazalo da više od polovine srpskih škola ne ispunjava zakonske normative kada su u pitanju dvorane i njihova opremljenost. Ispostavilo se da 36,5 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto škola u Srbiji nema veliku sportsku salu.
48,5 odsto je ima ali je ona manja od 450 metara kvadratnih. Veliku salu površine veće od 450 metara kvadratnih ima 15 odsto škola, ali medju njima 123 jeste, a 107 nije opremljeno po normativima pokazalo je istraživanje koje je Ministarstvo sprovelo zajedno sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Olimpijskim komitetom Srbije.
Situacija je lošija što su sale manje. Od škola sa dvoranama površine manje od 450 metara kvadratnih 489 nije, a 246 jeste opremljeno po normativima.
Malu salu nema 1190 skola (77,6 odsto), 239 (15,6 odsto) njih ima dvoranu manju od 150 metara kvadratnih, a veću samo 104 (6,8) obrazovne institucije, od kojih 79 nije opremljeno po propisima. Od škola sa dvoranom manjom od 150 metara kvadratnih 197 nije opremljeno po normativima.
Ukupno je istraživanjem obuhvaćeno 1533 škole, od kojih 1135 osnovnih i 398 srednjih, odnosno 906 obrazovnih instuticija u urbanim, a 627 u ruralnim sredinama.
Bazen poseduje ukupno 12 škola, od kojih je pet u Beogradu. Teretanu mogu da posećuju učenici 42 škole, ali samo u njih 17 je ona opremljena po normativima.
Terene za rukomet ima 60,6, za košarku 48,5, za odbojku 32,6, za mali fudbal 36,2 odsto škola, a jamu za skokove tek 19,6 odsto.
Najpopularnji sport u školama je odbojka, koja je i najrasprostranjenija medju vannastavnim, sportskim aktivnostima. Odbojku kao vannastavnu aktivnost nema 36,2 odsto škola, dok atletiku, koja je bazični sport, nema 75,7 odsto njih, a sportsku gimnastiku čak 89,6 odsto škola.
Manje popularnih sportskih aktivnosti, poput aerobika, karatea, šaha, streljaštva ili veslanja, gotovo i da nema medju vannastavnim aktivnostima - takvu praksu ima izmedju 0,2 i 0,8 odsto škola.
Jedina pozitivna stvar koje je istraživanje pokazalo, prema rečima Atanasova, jeste da su djaci u Srbiji mnogo zainteresovaniji za vežbanje nego njihovi vršnjaci iz Evrope.
Veliki problem je, medjutim, nezadovoljstvo profesora finansijskim uslovima u kojima rade, pošto im, na primer, svega 29 škola odlazak na republička takmičenja nadoknadjuje isplaćivanjem i dnevnica i putnih troškova. Čak 1031 škola ne praktikuje da nastavnicima finansijski nadoknadjuje troškove.
Atanasov je, ipak, ocenio da će rezultati istraživanja Ministarstvu pomoći u sprovodjenju Strategije razvoja sporta u kojoj je, kako je podsetio državni sekretar za sport Slaviša Zlatanović, jedan od prioriteta i uključivanje što većeg broja dece u sport.
