Izvor: Kurir, 20.Jun.2010, 08:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LANETOVA MAJKA: TO, SINE MOJ ZLATNI
BAJINA BAŠTA - Rodila majka Srbina! Gordana Jovanović iz Bajine Bašte od prekjuče je, od onog 38. minuta utakmice protiv Nemačke, najponosnija majka u čitavoj Srbiji.
BAJINA BAŠTA - Rodila majka Srbina!
Gordana Jovanović iz Bajine Bašte od prekjuče je, od onog 38. minuta utakmice protiv Nemačke, najponosnija majka u čitavoj Srbiji.
- Moj Lane dao gol Nemcima - ponavljala je juče kao da još ne veruje da je ono što se dan ranije desilo - istina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da je njen sin obezbedio sebi mesto među legendama, i to za sva vremena.
Lane se iz Južne Afrike, roditeljima Gordani i Stamenku, sinovima, supruzi, koji su na Tari, javio nepun sat posle utakmice.
- Javio se sav uzbuđen, kaže: Ćale, da li je moguće, pobedili smo Švabe, ja sam dao gol, ovo nije pobeda, ovo je istorija - rekao je juče Lanetov otac Stamenko.
Jovanovići su utakmicu života gledali na Tari, u vikendici, među borovima.
- Trajala je kao gladna godina... Od prvog do poslednjeg trenutka treperio sam kao jasikov list. Kad je Lane dao gol, skočili smo svi na noge, Gordana je aplaudirala, skakala, veselila se, vikala: „To, sine moj zlatni“... Nije se znalo ko više viče i raduje se - probudili smo i uplašili malog Lazara, starijeg Lanetovog sina, koji je do tada čvrsto spavao. Mali je skočio na noge i kad je video šta se dešava, do kraja utakmice je ponavljao: Tata dao gol, tata dao gol - pričao je juče Stamenko.
Od tog trenutka telefoni Jovanovića ne prestaju da zvone. Javili su se i novinari iz Belgije da čestitaju, pitaju kako se u porodici slavi gol njihovog vedete.
- Samo kad smo Milana čuli razdraganog, veselog... Posle Gane tri noći nije spavao. Teško je doživeo taj poraz. Uveče, posle te utakmice, kad se javio, i nas je pitao: Je li ovo moguće, pa nije Gana bolja od Rumunije... Veliki je emotivac, teško podnosi poraz - kažu Gordana i Stamenko.
Osim zbog gola za istoriju koji je dao Nemcima, na sina su, nastavljaju, do neba ponosni i zbog toga što je sve što je postigao u životu - postigao samo velikim radom i trudom.
- Nije imao nikoga da ga gura kroz karijeru. Sam se borio, trudio... Preživljavao je i teške dane i trenutke kad nije igrao, ali, optimizam ga nikad nije napuštao. I još zbog nečeg smo ponosni na njega - što zna i ko je i odakle je! U školi je iz istorije uvek imao peticu. Zna on dobro i za Cer i za Kolubaru. Iako je tad bio daleko, znamo i da je sve što se dešavalo sa Kosovom, proglašenje nezavisnosti, i više nego teško podneo. On je Srbin u duši! Zbog toga sam još ponosnija - kaže majka Gordana i dodaje:
- Nedostaje nam, ovo što se čujemo telefonom svaki dan nije dovoljno, sad bi, evo, više nego išta na svetu volela da mogu da ga zagrlim.
Zoran Šaponjić
Tadić uvek pita za Laneta
- I još nešto smo saznali, ali ne znamo da li je za priču. Kad predsednik Tadić zove selektora Antića da se raspita o reprezentaciji, obavezno pita kako je Lane - kaže otac Stamenko, dodajući da njegov sin od malih nogu voli da peva, da se šali, veseli, da priča viceve, da je uvek optimista i da je rođeni pobednik.
Mali genije
U školi u Bajinoj Bašti Milan je bio vukovac, đak generacije. Sa četiri godine, bez papira i olovke, sabirao je brojeve preko hiljadu, znao glavne gradove skoro svih država na svetu, imena fudbalera, jednom rečju, bio je mali genije.
- Četiri razreda gimnazije završio je u četiri grada - Bajinoj Bašti, Valjevu, Novom Sadu i Beogradu, i sva četiri puta bio je odličan. U Valjevu je umesto nastavnice predavao drugarima iz razreda latinski jezik... Učestvovao je na republičkim takmičenjima iz pet predmeta, znao je samo za petice, a nije mogao da se smiri kad dobije i četiri plus, već je sledećeg dana trčao da popravi ocenu - pričaju roditelji.
