Izvor: Politika, 14.Apr.2012, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija moja obećana zemlja
Napadač Partizana priča za naš list o životu u rodnoj Binjoni, zašto je zatražio srpsko državljanstvo i zašto i danas s prijateljima slavi Božić i Uskrs
Iako je njegovo rodno mesto na drugom kontinentu, skoro pet hiljada kilometara vazdušnom linijom daleko od Beograda, od malena odlazi kod prijatelja i slavi najveće hrišćanske praznike Božić i Uskrs kao da su njegovi. Kaže da je u njegovoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to normalno, pa je s istom praksom nastavio i u Srbiji.
Senegalac po rođenju, a budući Srbin po opredeljenju, Lamin Dijara je kosmopolita u pravom smislu te reči, iskren i vedrog duha. Golovima je prosto opčinio navijače Partizana i naprečac postao njihov ljubimac. Dobio je i nadimak „crna mamba” i zaslužio da mu na svakoj utakmici skandiraju ime i pevaju pesme, bez obzira da li je na terenu, na klupi ili na tribinama.
Da li možete da opišete život u rodnoj Binjoni?
Binjona je tipično afričko mesto u regionu Zigenšor. Kuće su niske i izlaze na ulice, koje su centar svih zbivanja. Na njima se igra fudbal ili se sedi na kućnim pragovima i prati šta se dešava. Nije to život ni nalik ovom u Evropi, čak ni u onom u Dakaru, ali je za nas lep. Ranije je život bio znatno teži. Danas svaka kuća ima struju i televizor. Pomažemo jedni drugima, tako da niko ne oskudeva bar u onom najosnovnijem.
Koga imate u Senegalu?
Roditelje, braću, sestre, rodbinu i mnogo prijatelja. Ja sam 13. od 14 dece. Najmlađi brat je bio u Partizanu na probi i nedavno je otišao iz Srbije u Francusku. Nekoliko njih je igralo fudbal, ali su odavno završili karijere. Najpoznatiji je Mamadu.
Sa koliko godina ste počeli da igrate fudbal?
Kod nas nema škola fudbala i mlađih kategorija. Od malih nogu igramo ulični fudbal, koji je kod nas veoma popularan. Puno ljudi igra, pa sam stalno morao da trčim od škole do kuće da bih zauzeo mesto u ekipi. Jer, ko zakasni ne igra. S „pravim” sam krenuo tek u Dakaru s 14, 15 godina u istoimenom univerzitetskom klubu kod trenera Permasa i već prve sezone bio najbolji strelac lige.
Ko vam je bio fudbalski uzor?
Mnogo sam voleo Brazilca Ronalda, čuvenog „el fenomena”. Uživao sam u njegovoj igri i zbog njega postao napadač. A počeo sam na sredini terena i nosio broj 10. Gledajući Ronalda shvatio sam da je mnogo lepše dati gol, nego trčati u veznom redu.
Kada ste prvi put čuli za Srbiju?
Čuo sam za Jugoslaviju kada je Zvezda igrala u finalu Kupa šampiona s Marseljom. Od malih nogu sam navijao za Marselj i maštao o francuskoj ligi, koja je kod nas sinonim za uspeh. Nisam ni sanjao da ću doći u Beograd.
Pošto niste u „obećanoj” zemlji da li smatrate da ste uspešan čovek?
Mirne duše mogu da kažem da jesam. Senegalci veruju u Boga i da svako ima svoj put i svoju sudbinu. Važno je da igram fudbal, da uživam u ovome što radim i da pri tome nešto i zaradim. Ovde sam sve to dobio. Zato i kažem da je Srbija moja sudbina i moja obećana zemlja.
Ko će biti novi šampion Srbije?
Ako bog da biće Partizan. Zaslužili smo. Od početka smo vodili, imamo osam bodova prednosti i realno je da budemo prvi.
Ugovor vam ističe 30. juna. Gde biste voleli da nastavite karijeru?
Ne planiram da idem. Želim da ostanem, jer mislim da time više dobijamo i klub i ja. Videćemo da li i u klubu misle isto.
Šta je potrebno Partizanu da bi igrao u Ligi šampiona?
Imamo kvalitet. Nedostaje nam malo sreće. I prošlog leta smo bili blizu.
Šta vam se u Srbiji ne sviđa?
Voleo bih da malo napredujemo što se tiče fudbala. Mala su ulaganja, stadioni su stari... A Srbija je zemlja fudbala. Vreme je za promene, da bude više sponzora i da ljudi veruju u fudbal. Takođe, voleo bih da i u ostalim klubovima igrači imaju ista primanja i da uživaju ovde, a ne da samo razmišljaju o odlasku u inostranstvo. Ne volim huligane, pogotovo kada se pobiju. Ljudi ne dolaze na utakmice, jer se plaše incidenata.
Ko vam je najbolji prijatelj iz Partizana?
Živim malo povučenije. Čim završim trening idem kući. Ne družim se i veoma retko izlazim. Potreban mi je mir. Saigrači su me prihvatili ovakvog kakav sam. Nema to veze s religijom. Jednostavno sam takav. U klubu sam dobar sa svima. Pijemo kafu, šalimo se... Tu sam s Rnićem, Vukićem, Babovićem, Sašom Ilićem, Tomićem i mlađima... Atmosfera među nama je super. Probali su da me promene. Obećavao sam da ovaj put dolazim sto odsto i ne dođem. Gledam televiziju, slušam muziku, odmaram. Čim uđem u stan, mrzi me da opet izađem.
Zašto želite da dobijete srpsko državljanstvo?
Zavoleo sam Srbiju i odlučio da u njoj ostanem i po završetku karijere. Mnogo mi se sviđa. Imam i super ideju za posao. Mogu da počnem s njim i pre kraja karijere. Od nečega mora da se živi i posle fudbala. Ako sam u Srbiji uspeo u fudbalu, zašto ne bih mogao i u nečemu drugom. Preko kluba sam predao papire i čekam.
Kako je biti najbolji strelac srpskih prvenstava?
Super se osećam. Imam motiva i ambicije da uvećam broj datih golova. Lepo je da te ljudi pamte po nečemu dobrom. Hvala Bogu da se nakon povrede polako vraćam u staru formu. Dao sam sedam golova u prvenstvu. Nije loše. Boriću se da dam još više i da što duže ostanem na vrhu.
Koji vam je gol najdraži?
Protiv Zvezde u Kupu, kada smo pobedili s 3:2. Sećam se da dugo pre te utakmice nisam dao gol, a tada sam dao dva. To ne mogu nikada da zaboravim. Posle nje me krenulo.
Đorđe Smiljanić
---------------------------------------------------------
LIČNA KARTA
Ime i prezime: Lamin Dijara
Datum rođenja: 20. decembar 1983.
Mesto rođenja: Binjona – Senegal
Visina: 175 cm
Težina: 69 kg
Mesto u timu: napadač
Broj na dresu: 26
Karijera: Univerzitetski klub Dakar (2001-2003), ASK Žane d'Ark (2003-2005), Zrinjski (2005-2007, 27 utakmica, 12 golova), Beira Mar (2007, 5, 0), Partizan (2007-2010), Al Šabab (2010-2011, 8, 3), Partizan (od 2011, ukupno 105, 52).
Reprezentacija Senegala: 1 utakmica (2009. godine)
Trofeji i priznanja: 3 puta prvak Srbije (2008, 2009, 2010), 2 puta pobednik Kupa (2008, 2009), 1 najbolji strelac lige (2009), 1 najbolji strelac Kupa Srbije (2008), 1 u najboljem timu lige (2009), sa 52 gola najbolji strelac srpskih prvenstava
Nadimak: Dija, Crna mamba, Profesor
Oženjen: supruga Nafi
Ugovor s Partizanom: do 30. juna 2012.
Tržišna vrednost: 525.000 evraPoliglota
Dijarin deda sa očeve strane je iz Malija, a s majčine iz Gvineje. Roditelji su mu rođeni u Senegalu. Mada ne zna očev bambara jezik pravi je poliglota. Govori majčin mandeng, senegalski volof (lokalni đola kaže da je zaboravio), francuski, engleski i srpski, a pomalo priča i portugalski.
Het-trik na debiju
Ugovor s Partizanom potpisao je 4. jula 2007. Debitovao je 15 dana kasnije u prvom kolu kvalifikacija za Kup Uefe protiv svog bivšeg kluba Zrinjskog u Mostaru i postigao het-trik (6:1). Do sada je za „crno-bele” odigrao 144 utakmice i dao 71 gol. U sezoni 2008/2009. sa 19 golova postao je prvi stranac golgeter naše lige.
Jagnjetina i ćevapi, Ceca i Čkalja
Lamin Dijara kaže da voli srpske „narodnjake”. Sluša pesme Nataše Bekvalac, Svetlane Ražnatović, Željka Joksimovića, Željka Samardžića, Dženana Lončarevića... Obožava filmove Miodraga Petrovića Čkalje. Prija mu naša kuhinja i nije izbirljiv u jelu, a na pitanje šta najviše voli da jede kao iz topa odgovara: jagnjetinu i ćevapčiće.
objavljeno: 15.04.2012
