Izvor: Sportske.net, 19.Sep.2015, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo nije bio praznik košarke
Drama u drugom polufinalu XV Evrobasketa nije izostala, ali očekivani kvalitet košarke svakako jeste...
Litvanci idu u finale i direktno u Rio, ali ne zato što su večeras bili bolji od Srba, već zato što su bili manje loši.
Šta reći i kako objasniti bledu partiju našeg tima?
Nijedan pojedinac nije odskočio, glavne pokretačke snage našeg tima su zakazale u napadu, a opet sve vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << smo bili u igri zahvaljujući agresivnosti u odbrani.
Ruka se stegla, očajan procenat šuta za tri, totalna dekoncentracija u pojedinim trenucima u napadu.
Likovali smo kada smo ugledali kostur nokaut faze nakon dominacije u berlinskoj grupi, ali upravo u tom 'lakom' rasporedu valja potražiti uzroke eliminacije u polufinalu.
Jer, da se ne lažemo, Finska i Češka su daleko od krema evropske košarke, istina je da smo se mučili u tim utamicama, ali za plasman u finale kao da nam je nedostajao jedan jači sparing.
Izgubili smo ritam iz grupe 'smrti' protiv borbenih rivala u osimini finala i četvrtfinalu, od samog starta utakmice sa Litvanijom delovalo je kao da smo u raskoraku.
Već u prvoj deonici bilo je jasno da igra na Raduljicu koja je donela rezultat protiv Finaca i Čeha neće moći da 'šljaka' kada je Valančijunas u reketu. Erceg je izgubio samopouzdanje već posle prvog promašenog šuta, Bjelicu nije slušala lopta zbog tolerisane 'rukometaške' odbrane na njemu kada je napadao licem, Kalinić nije namestio ruku sa penala, Bogdanović i Nedović su ponovo varirali od sjaja do očaja...
Imali smo periode dobre igre u odbrani, Stefan Marković je bio centralan figura u tom segmentu, podogio je i Teodosić onu ludačku trojku u finišu, optimistički smo se nadali da će Bodgdan da dobije faul kod polsednjeg ulaza ali avaj.
Sudije su posebna priča, i mi i Litvanici imamo pravo da se žalimo, možda mi malo više jer smo izgubili. Pomenimo samo neke detalje - Teodosićeva nepriznata trojka spočetka utakmice, nedosuđena silazna putanja prilikom kontre Stefana Markovića sredinom druge četvrtine, nedosuđen čist faul Seibutisa kada je laktom udario Nedovića po sred face u prvom kvartalu, poklonjen faul Mačijulisu na čistu rampu Bogdanovića u finišu...
U svakom slučaju, kvalitet utakmice nije baš bio dostojan polufinala evrospkog prvenstva, očekivalo se više od dve najveće košarkaške zemlje starog kontinenta. Jeste prštalo, jeste bilo drame, ali nekako, nije to to.
Nadali smo se zlatu, imaćemo priliku da osvojimo bronzu, ali taj meč protiv domaćina Francuza će biti još teži da se pobedi od ovog večerašnjeg sa Litvanicma. I da se odmah ogradimo od priča i floskula da će everntaualna bronzana medalja imati zlatni sjaj. Neće.
Ostaje žal što nije izboren plasman u Rio, imaćemo drugu šansu kroz kvalifikacioni turnir sledeće godine uoči Olimpijskih igara. Već po završetku Evrobaketka traba usmeriti snagu ka tome, jer je plasman na Olimpijadu zacrtan kao cilj.
