Izvor: Southeast European Times, 11.Jun.2012, 22:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka strahovanja podelila naciju

Snage za i protiv štednje jesu u sukobu, ali obe strane predviđaju katastrofu.

11/06/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 11.6.2012.

Uprkos upozorenjima međunarodnih kreditora i političara koji se zalažu za štednju, Elias Marineas ne misli da je njegova zemlja osuđena na propast -- osim ako kritični izbori 17. juna ne donesu administraciju koja je za dodatnu štednju.

„Nije me strah“, kaže za SETimes Marineas, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << 30-godišnji student arhitekture. „Ovi stari žele da ljudi budu uplašeni kako bi mogli da zadrže svoj sistem“, kaže on, misleći na nekadašnje vladajuće konzervativce iz Nove demokratije i socijaliste iz PASOK-a, koji su podržali smanjenje plate i penzije i povećanje poreza u zamenu za dva paketa spasa u iznosu od ukupno 239 milijardi evra.

Lider Nove demokratije Antonis Samaras i novi lider PASOK-a Evangelos Venizelos kažu da će Grčka propasti ukoliko se zemlja ne bude pridržavala mera štednje koje oni podržavaju.

Gnev oko štednje ubacio je Koaliciju radikalne levice (SIRIZA) u tesnu trku sa Novom demokratijom pred izbore 17. juna. SIRIZA je zauzela drugo mesto sa neznatnom razlikom u odnosu na Novu demokratiju na izborima održanim 6. maja, ali nijedna stranka nije dobila dovoljno glasova da formira vladu, a razgovori o koaliciji su propali.

Novi izbori pretvorili su se u referendum o tome da li su birači dovoljno zaplašeni da nastave sa štednjom ili veruju da lider SIRIZE Aleksis Cipras može da otkaže memorandum sa Trojkom EU-MMF-ECB, a da ne izgura Grčku iz evrozone.

Cipras je rekao da će povećati plate, ukinuti povećanja poreza, dopuniti žestoko srezane penzije, zaustaviti planirano otpuštanje 150.000 radnika, te odbiti da sprovede dodatnih 12 milijardi evra rezova koje je tražila Trojka. Takođe je rekao da će prekinuti programe privatizacije i nacionalizovati oslabljene grčke banke.

„Tražićemo nove pregovore o dugu na evropskom nivou, sa ciljem da ga drastično smanjimo, ili moratorijum na dug i obustavu plaćanja kamata dok se ne stvore uslovi za stabilizaciju i oporavak ekonomije“, rekao je Cipras.

„Niko ne pokušava da zaplaši ljude“, kaže Kostas Ifantis, docent na Katedri za međunarodne odnose Univerziteta u Atini, u izjavi za SETimes. „Prvi put ljudi iz tih stranaka [Novoj demokratiji i PASOK-u] govore istinu … [Cipras] nema realno viđenje situacije sa međunarodnog aspekta.“

Na kocki su sredstva za život Grčka i njihova budućnost. Oni se bore sa stopom nezaposlenosti od 21,7%, a nedeljno se zatvara 1.000 firmi -- tmurne slike na kojima je Cipras stekao poene.

„Umesto ekstremne politike, možemo da stabilizujemo ekonomiju. Ne radi se tu o vraćanju na drahmu“, kaže za SETimes Jorgos Statakis, profesor ekonomije na Kritskom univerzitetu. „Ovo ludilo sa štednjom mora da prestane“, dodaje on.

Platon Tinios, asistent na ekonomiji na Pirejskom univerzitetu, ukazuje da nije važno ko će pobediti.

„SIRIZA će nas izvesti [iz evrozone] jer ne žele da urade ono što je potrebno za ostanak. Nova demokratija će nas izvesti jer nije u stanju da sprovede ono što je potrebno za ostanak. Svejedno ćemo izaći -- sa jedne strane su neodgovorni, a sa druge nekompetentni“, rekao je on za SETimes.

Izlazak iz evrozone mogao bi da ugrozi taj finansijski blok 17 zemalja i izazove potrese na tržištima širom sveta, ali većina Grka brine i za sebe.

„Cipras računa na gnev grčkog naroda, koji kaže da mu je dosta PASOK-a i Nove demokratije i ne želi dodatnu štednju ili smanjenje plata, ali to nije dovoljno čvrsto tle za stajanje“, izjavio je za SETimes Antonis Klapsis, šef istraživanja na Institutu za demokratiju Konstandinos Karamanlis.

U izveštaju Narodne banke Grčke navodi se da bi se izlaskom iz evrozone smanjio prihod po glavi stanovnika sa 19.400 evra na 8.700 evra godišnje, BDP bi pao 22%, nezaposlenost bi dostigla 34%, inflacija 32%, a kamatne stope 37%.

Jorgos Cogopulos, istraživački saradnik u atinskoj Helenskoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku kaže da su argumenti sa obe strane besmisleni. „Bez obzira na izborne rezultate, naši ekonomski problemi ne mogu da se kontrolišu“, rekao je on za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...