Izvor: Politika, 14.Sep.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško vreme za Luškova
Sve ukazuje na to da su napadi na prvog čoveka prestonice u stvari deo mnogo važnijeg „sukoba“ koji, za sada, tek tinja, a u kojem „ruke lome“ administracija Kremlja, sa jedne strane, i najbliži saradnici ruskog premijera Vladimira Putina, sa druge.
Moskovski gradonačelnik Jurij Luškov ponovo je na meti političkih oponenata. Naravno, nije mu prvi put, on je stari borac, ali nekako se čini da će obračun >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji ovog puta predstoji za prvog čoveka ruske prestonice biti daleko teži od prethodnih. Jer, ulog je veći nego ikada do sada, i meri se izuzetnom političkom moći i milijardama dolara. A i sama „meta“ napada je načeta godinama.
Fitilj je potpaljen tokom vikenda, kada je na federalnim televizijskim kanalima prikazano više priloga u kojima je Luškov u glavnoj ulozi kao – negativac. Osnovne teme priča bile su: korupcija koja caruje među moskovskim činovnicima, nepotizam koji je omogućio Luškovljevoj supruzi Jeleni Baturini da postane jedna od najbogatijih žena sveta, izgradnja autoputa kroz šumu Himki i moguće ekološke posledice, rušenje starih privatnih kuća zarad izgradnje novih solitera…
Sve je počelo od filma (u slobodnom prevodu) „U pitanju je kapa“, (Luškov se u javnosti uvek pojavljuje sa kožnim kačketom na glavi), emitovanog u petak na televiziji NTV. Interesantno je da su urednici i novinari pomenute televizije „nalog“ za pravljenje filma dobili u sredu, tako da su do petka skrpili to što su imali. Ipak, sasvim dovoljno da se priča dalje razvija. Potonji prilozi su bili ravnomerno raspoređeni po različitim televizijama, premeštani su sa jednog kanala na drugi, dosnimavani, premontiravani… Ukratko, i najpovršnijim gledaocima je odmah bilo jasno da je reč o ozbiljnoj kampanji, vešto vođenoj i sa mogućim ozbiljnim posledicama po gradonačelnika. Vrhunac je predstavljalo pojavljivanje i jednoj od emisija novinara Sergeja Dorenka, čoveka koji je svoje mesto u analima ruske žurnalistike obezbedio početkom veka kao autor najcrnjih političkih manipulacija i pamfleta.
Ipak, kada se malo dublje zagrebe po „slučaju Luškova“, ono što izlazi na videlo daleko je značajnije od sudbine moskovskog gradonačelnika. Naime, sve ukazuje na to da su napadi na prvog čoveka prestonice, u stvari, deo mnogo važnijeg „sukoba“ koji, za sada, tek tinja, a u kojem „ruke lome“ administracija Kremlja, sa jedne strane, i najbliži saradnici ruskog premijera Vladimira Putina, sa druge. I sve to na dve godine od predsedničkih izbora (2012) koji će pobedniku omogućiti da najvećom zemljom na svetu, faktički, rukovodi punih 12 sledećih godina!
Prve jasnije naznake da se nešto ozbiljno „kuva“ stigle su povodom već pomenute izgradnje autoputa kroz šumu Himki, jednog od najvažnijih „prečistača“ vazduha koji udišu Moskovljani. Posečeno drveće trebalo je da ustupi mesto asfaltnoj traci koja će da se protegne sve do „severne prestonice“ Sankt Peterburga. Ali, digli su se zaštitnici prirode, opozicionari, obični građani. Doduše, nije ih bilo mnogo, oko 2.000, ali bili su dovoljno glasni i medijski podržani i – uspeli su. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev lično se založio da se radovi obustave, a za autoput pronađe nova trasa. Luškov se sa ovakvim rešenjem nije složio.
Odmah su krenule priče o tome da se vladavini aktuelnog gradonačelnika bliži kraj. Pojedini mediji su čak počeli da spekulišu da bi bračni par Luškov uskoro mogao da potraži utočište negde izvan granica zemlje, u Velikoj Britaniji ili Austriji. Ali, ispostavilo se, problem je kako naći adekvatnu zamena za „čoveka sa kačketom“. Ne samo u prestonici, nego i u vladajućoj partiji Ujedinjena Rusija. Premijer Vladimir Putin ne krije da pred sledeće predsedničke izbore računa upravo na Luškova kao izuzetno jaku političku figuru. Kako je nedavno pisao prestonički list „Moskovski komsomolec“, postoje političke snage koje pokušavaju da Medvedeva gurnu u konfrontaciju sa Putinom i njegovim glavnim saradnicima, u koje se svakako ubraja i gradonačelnik.
Kao prvi odgovor, Luškov najavljuje tužbu protiv televizija koje su se uplele u kampanju protiv njega i njegove supruge. On tvrdi da nijedna od izrečenih optužbi ne stoji. Kao ni optužba da mu je više stalo do pčela (gradonačelnik je pasionirani pčelar), nego do blagostanja žitelja prestonice. Uostalom, ako se u centru desetomilionskog grada na protestu okupi tek 2.000 demonstranata to, po Luškovu, i nije pokazatelj da ga građani više neće. A njegov sadašnji mandat ionako ističe već tokom naredne godine.
Sudbinu prvog čoveka Moskve, po svoj prilici, odrediće – Vladimir Putin. Ako istraje u svojoj nameri da se vrati na čelo Rusije, Luškov će mu biti i te kako potreban. Sa druge strane, ukoliko ga „pusti niz vodu“ – to bi moglo da se protumači kao premijerova „slabost“. A teško je verovati da bi Putin tako nešto sebi ikada dozvolio.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 15.09.2010.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
