Izvor: Politika, 27.Okt.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbudljiva završnica
Deset dana do izbora, Barak Obama i Mit Romni statistički izjednačeni u šansama za pobedu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Barak Obama je napravio presedan: u četvrtak je postao prvi predsednik koji je glasao pre izbornog dana. Ne otkriva se čije je ime zaokružio na glasačkom listiću u centru jedne mesne zajednice u Čikagu, gde je registrovan kao birač, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali se pretpostavlja da je odabrao – samoga sebe.
Do zvaničnog otvaranje biračkih mesta u celoj Americi ostalo je još 10 dana, ali na mnogo mesta birači koriste mogućnost da, sa opravdanjem ili bez njega, to obave unapred, lično ili poštom. „Rano glasanje” je različito regulisano u federalnim državama (a u 16 kao takvo ne postoji); negde počinje još u septembru, drugde je moguće tek od danas, ali izborna statistika pokazuje da je sve popularnije.
Pre roka je na izborima 2000. glasalo 16 odsto svih birača, 2008. čak 30 odsto, a ove godine se očekuje da će to učiniti bar trećina. Ovo, sudeći po tome što je Obama pružio primer, ide u prilog demokratama, što potvrđuju i ankete po kojima je on već ostvario veliku prednost.
Trenutni presek svih sondaža biračkog raspoloženja pokazuje međutim da je u blagoj prednosti Mit Romni, ali pošto je ona na nivou statističke greške, to znači da su dva kandidata praktično izjednačena u šansama za pobedu.
Zbog izbornog sistema komplikovanijeg nego drugde, opredeljenost birača na nacionalnom nivou ne znači automatski i zagarantovanu pobedu. Glasovi se naime sabiraju po državama, koje potom, srazmerno svojoj veličini, to pretvaraju u delegate (elektore), čiji konačni zbir za jednog ili drugog kandidata određuje novog predsednika – to je onaj koji pređe crtu od 270.
Poslednjih 10 dana i Obama i Romni posvećuju neopredeljenim državama, s obzirom na to da je izborna mapa već na početku kampanje jasno obojena u plavo i crveno, boje demokrata i republikanaca. Dilema je uvek, a pogotovo u završnici izbornog ciklusa, da li će te „ljubičaste” preći na jednu ili na drugu stranu.
Za završnicu kampanje se obično ostavljaju argumenti i slogani koji će najviše da obrlate baš te neopredeljene. Romnijev štab se tako odlučio da kopira Obamin lajtmotiv iz 2008 – sada je republikanac taj koji je kandidat „velike promene”.
Obama, koji je za dva dana, predsedničkim avionom (za čije korišćenje Pentagon njegovom izbornom štabu uredno ispostavljaju fakture) obišao šest neopredeljenih država, ističući u prvi plan novu parolu – „romnezija” – kojom skreće pažnju na nastojanja svog rivala da promeni imidž i od tvrdog desničara repozicionira se u centar. „On nije jedan od nas” inače je lajtmotiv baraža TV reklama demokrata namenjenih upravo neopredeljenima.
Ova kampanja je upravo prešla važan međaš: Obamin štab je saopštio da je prvi put prebacio sumu od milijardu dolara izbornih priloga. Pošto je saldo Romnijevog tabora oko 950 miliona, sasvim je izvesno da će po ukupnim troškovima ovo biti najskuplja izborna trka u istoriji, ne samo Amerike.
-----------------------------------
Dobra vest za Obamu
Američka ekonomija je u trećem ovogodišnjem kvartalu (jul–septembar) rasla po stopi od dva odsto, što je primetan napredak u poređenju sa 1,3 odsto iz drugog (april–jun), što jača Obamin argument da se privreda poboljšava i da mu treba pružiti šansu da dovrši započeto. Na godišnjem nivou, stopa rasta je međutim samo 1,74 odsto, što je i dalje niže od prošlogodišnjih 1,8. Oporavak od „velike recesije”, koji je zvanično počeo u junu 2009, ekonomisti ocenjuju kao najsporije izvlačenje iz neke krize od Drugog svetskog rata.
M. Mišić
objavljeno: 27.10.2012.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
