Izvor: Politika, 28.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija brzo u EU, ali bez Kosmeta
Mi ne bismo želeli da dođe do situacije u kojoj bi Srbija izgledala kao gubitnik, a kosmetski Albanci kao pobednici
INTERVJU
Rešenje za status Kosmeta ne sme biti na račun Srbije, ali i Srbija mora pri tome prihvatiti realnost, kaže slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel. Njegove izjave o Kosmetu poslednjih dana izazvale su dosta čuđenja, jer je, između ostalog, rekao da će u budućem statusu pokrajine sigurno stajati reč nezavisnost. Rupel, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pri tom, podržava stav Sjedinjenih Američkih Država da rešenje za Kosovo i Metohiju mora biti jedinstveno. "Ne možemo govoriti o međunarodnom pravu i zaboravljati šta se sve na Kosovu dešavalo od osamdesetih godina nadalje. To ni Srbija ne sme zaboraviti", kaže on.
• Kažete da bi Kosmet trebalo da dobije nezavisnost tek kad Srbija uđe u Evropsku uniju. Šta Vaše kolege u Savetu ministara EU misle o tom stavu?
– Slovenija je jedna od onih zemalja u EU koja želi da iz ovih pregovora niko ne izađe kao gubitnik. Mi mislimo da je u ovom trenutku Kosovo u mnogim aspektima samostalno. Ne kažem nezavisno, već samostalno, pod upravom međunarodne zajednice. Mi ne bismo bili protiv neke uslovne nezavisnosti, ako bi to podrazumevalo da se ti uslovi povežu sa rešenjem za zapadni Balkan u celini. Mi mislimo da ceo zapadni Balkan treba da uđe u Evropsku uniju, ali pre svega Srbija treba da postane članica EU.
• To znači da sve zemlje zapadnog Balkana uđu u EU otprilike u isto vreme?
– Ja nisam o tome veoma precizno i detaljno razmišljao. Mislim da niko drugi nije, ali u tom pravcu razmišljaju još neki državnici zemalja EU, pre svega Nemci. Tu su i Grci, Slovaci, i tako dalje, ali ne svi. Možda čak ne i većina. Mi ne bismo želeli da dođe do situacije u kojoj bi Srbija izgledala kao gubitnik, a kosovski Albanci kao pobednici. To bi bilo jako loše. Štetilo bi samom Kosovu, i bilo bi vrlo štetno za Srbiju.
• Zar mislite da će nezavisan Kosmet ikada moći da ispuni standarde za pristupanje EU, kad već sedam godina ne može da ispuni ni osnovne standarde ljudskih prava?
– Znate, Evropska unija je jedna veoma tehnička organizacija. Ja se sećam kad smo mi pregovarali sa EU, bilo je više od trideset poglavlja koja je trebalo ispuniti. Ako bi Kosovo ispunilo sve uslove, onda bi moglo da bude član EU. Ali, mislim da pre svega Srbija treba da uđe u EU, jer joj za to ne bi bilo potrebno puno vremena. Srbija je nasledila sve institucije bivše Jugoslavije, ona je puna veoma sofisticiranih instrumenata državnosti i moderne civilizacije, tako da bi vrlo lako i vrlo brzo mogla da uđe u EU. Svima koji razumeju ovu situaciju stalo je do toga da ne dođe do neravnoteže na zapadnom Balkanu. Srbija je jedan od glavnih faktora u regionu i voditi računa o Srbiji znači voditi računa o celom regionu.
• Ali pregovori Evropske komisije sa Srbijom su na ledu...
– Nisu sasvim na ledu. Kao što znate, Evropska komisija je izdala saopštenje da se pregovori mogu nastaviti, s obzirom na to da je Srbija predstavila Akcioni plan za hapšenje Mladića i punu saradnju s Haškim tribunalom.
• To znači da Vi očekujete da se pregovori nastave?
– Apsolutno.
• Već u septembru?
– Apsolutno. Ja sam na poslednjem sastanku Saveta ministara EU rekao da Srbiji treba što pre omogućiti ulazak u Uniju i da u pregovorima o Kosovu mora da bude naglašena evropska perspektiva.
• Da li Vi već planirate neke korake koje ćete preduzeti prema Srbiji kad Slovenija u prvoj polovini 2008. bude predsedavala Evropskoj uniji?
– Vidite... Ja bih voleo da me to niste pitali, jer... Naravno da će Slovenija za vreme svog predsedavanja preduzeti korake za koje misli da su važni. Ali, u principu, svaka država koja predsedava EU preuzima agendu od prethodnice i ne treba da zastupa sopstvene interese, već interese zajednice. Naravno da će se Slovenija brinuti o Srbiji, ali će se pre svega truditi da poveže svih tada već 27 članica EU. Ako Slovenija pobedi sa svojim stanovištem, onda će to biti politika koja će biti jako pozitivna za Srbiju.
--------------------------------------------------------------------------
Niko me nije pitao za Holmec
• Da li Vas je neko od sagovornika u Beogradu pitao nešto o slučaju mogućeg ratnog zločina na Holmecu?
– Ne.
• Da li ste Vi očekivali takvo pitanje?
– Ja sam o Holmecu pre neko vreme razmenio pisma s ministrom Draškovićem. On me je pitao šta je to bilo, jer se dosta pričalo o tome. Ja sam i sam bio zainteresovan da se skine sva ta sumnja, svako dvoumljenje oko toga. Zato sam tražio od našeg ministarstva unutrašnjih poslova informacije i dobio imena ljudi koji se vide na onom filmu. Oni su svi živi, i ja sam ta imena poslao ministru Draškoviću. Tu je sve čisto.
V. Radomirović
[objavljeno: 28.07.2006.]
