Izvor: Večernje novosti, 07.Maj.2017, 15:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nencima irvasi su život

Naš reporter sa narodom koji egzistira u surovim uslovima na "kraju sveta", tik uz severni pol. U glavnom gradu Narjan-Mar, na svakog stanovnika dolazi po pet jelena. Narod se seli dva puta godišnje - zimi i leti ŽIVELA sam do pete godine u tundri, duboko u mrazu. Selili smo se konstantno dva puta godišnje, sa svojim jelenima, jer oni leti jure za vodom. A tako i mi za njima. Čuvali smo ih, pomagali mladuncima, a ujedno smo koristili jelene i za ishranu. Oni su naš život. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ovako svoje najranije detinjstvo opisuje Ksenija Filipovna, pripadnica naroda Nenci, starosedelaca krajnjih severnih predela, koji žive u ruskoj tundri, tik uz Severni pol. Zapravo se i radi o priobalju Severnog ledenog okeana. Ona je danas starešina Nenskog turističkog centra, koji je smešten u gradu Narjan-Mar, glavnoj luci ove oblasti. Do grada se može samo - doleteti, ili leti, kada nema ledenih pokrova, stići brodom. Naime, puta do glavnih saobraćajnica Rusije nema. A reporter "Novosti" posetio je upravo ovaj skoro polarni predeo, u povratku sa morske stacionarne ledootporne platforme "Prirazlomnaja" kompanije "Gasprom njeft". Ksenija Filipovna danas živi modernim životom u Narjan-Maru, glavnom gradu oblasti koja broji 40.000 ljudi, a čak 90 odsto mesa koje jedu je od jelena. Kada je završila školovanje u gradu, vratila se u tundru da traži rođake i sa njima provela godinu dana. Sada svaki dan dolazi na "posao" obučena kao predstavnica ovog jedinstvenog naroda i pokazuje posetiocima iz svih delova sveta kako njeni sunarodnici, njih oko 700, i dalje žive okruženi snegom i ledom. Šator ČIM smo došli kod Ksenije Filipovne, ona je najpre zapalila mešavinu trava i granja i dim "bacala" na svakoga od nas. Da nas očisti od zlih misli. Pokazuje nam odmah toteme Nenaca i objašnjava šta svaki od njih znači za njen narod. Imamo i mogućnost da zamislimo želju i traku vežemo za jedno drvo. U zavisnosti od toga kada želimo da se ispuni, vezaćemo čvrsto ili labavo, ako možemo da čekamo. Sve ovo podseća i na rituale drugih naroda, a naša domaćica kaže: - Dolaze nam mnogi iz različitih delova sveta. Shvatila sam da smo svi mi, zapravo, veoma slični.Za pravljenje i oblaganje šatora potrebna je koža čak od 200 jelena Vodi nas u šator da nam pokaže kako provode svakodnevicu. Da se jedan ovakav dom napravi i obloži, potrebno je žrtvovati 200 jelena! Iako je napolju minus i šiba ledeni vetar, u prolazu komentariše da je već otoplilo i bez brige može da se spava u letnjoj verziji šatora. Ksenija Filipovna odmah pali vatru u šatoru, da, u zavisnosti od toga koliko se razbukti, vidi kakvi smo ljudi. - Pa, niste loši - komentariše ona.Naš reporter (desno) sa koleginicom / Foto I. Pavićević Pijemo rakiju od 60 stepeni, koju zovu "vatrena voda". Nije njihova, doneli su je žitelji Narjan--Mara. Posle sat vremena, većina članova novinarske ekipe nije mogla da provede u šatoru više ni minut. Reporterka "Novosti" prva je pala na ovom testu hladnoće. Šamani VEĆINU običaja naučila je od šamana. Kao i drugi plemenski narodi, medicina se u Nenaca oslanja na prirodu i sve što može da izvuče iz nje. Ovi ljudi podno Severnog polarnog kruga žive u duhu prirode kojoj veruju i najviše joj se klanjaju, jer od nje i zavise. Mraz počinje već polovinom avgusta, a može i da porani. Tokom decembra i januara sunce ne može ni da se vidi, a tokom juna i jula, i noću, skoro ne zalazi. Jedan od najvažnijih rituala kroz koji se prolazi sa šamanom jeste kada uzgajivač jelena krene u lov. On mora da prođe obred zaštite od neprijatelja. Selidba NENCI se sele dva puta godišnje. Zimi su u šumi i pripremaju drva i krzno, a leti se sele prema vodi zbog jelena. Upravo u maju mladunci stižu na svet, a očekuje se da ih ove godine bude i do 150.000, ali veliki broj ne preživi zbog jakih mrazeva. Naime, selo se stalno kreće i mnogi mladunci moraju odmah po rođenju da budu spremni za put. Sama Ksenija Filipovna je, kada je drugi put ostavila život u šatoru, sa sobom povela i jednog tek rođenog. Čuvala ga je - u stanu u gradu, od maja do septembra. Do problema je došlo kada su počeli da mu rastu rogovi. Ona je morala da ga pusti u prirodu, barem na selo kod prijatelja. Starosedeoci žive u jedinstvenim šatorima u Ruskoj tundri, u priobalju Severnog ledenog okeana / Foto Gasprom njeft HELIKOPTEROM U ŠKOLU MEĐU Nencima ima starosedelaca koji se nikada nisu školovali, niti se upoznali sa civilizacijom. Ipak, moderan život je "prodro" na nensku zemlju. Tako, danas, deca Nenaca imaju mogućnost da idu u školu, a do nje se prevoze - helikopterom. RIBA IZ ZEMLjE ŽITELjI Narjan-Mara slave Dan jelena, 2. avgusta. Tada su na meniju slične đakonije koje su i reporteri mogli da probaju - jelenska plećka, čips od jelena, usoljen losos i votka. Većina je od Nenaca probala i ribu koju usole i zimi zakopaju u zemlju. Leti je vade i jedu. Zemlju koriste kao prirodni frižider. Sama Ksenija Filipovna nam kaže da je toliko "nesvakidašnjeg" mirisa koji se oseća i do mesec dana kasnije, da većina došljaka odbija i da proba. Ona trvdi da je ukusna. ŠTA JE TUNDRA SAMA reč tundra na finskom znači predeo oskudne ili slabije razvijene vegetacije. To je hladna, obično slabo naseljena i teško prohodna oblast siromašna biljnim i životinjskim svetom. Obuhvata i kontinentalni pojas Arktika, koji su "Novosti" posetile. U oblasti polarnog kruga, u vreme zimske kratkodnevice, sunce se uopšte ne izdiže iznad horizonta. Još severnije, noć traje duže i veći deo tundre nema sunčevu svetlost po više meseci. To utiče na život u tundri, pa je aktivnost usredsređena na kratak period osvetljenosti. Osim tame, tu je i hladnoća.

Nastavak na Večernje novosti...