Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konferencija UN o klimi
Prema izveštajima agencija
Bali, Indonezija – Suočene sa otapanjem leda na polovima i sve većim nivoom okeana, Ujedinjene nacije su početkom nedelje na indonežanskom ostrvu Bali otvorile veliku konferenciju o klimatskim promenama, koja bi trebalo da bude prvi korak ka sklapanju novog svetskog sporazuma o sprečavanju i zaustavljanju daljeg rasta temperature na Zemlji.
Konferencija na Baliju zakazana je pošto je grupa naučnika UN u obimnom izveštaju zaključila da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 2015. mora da se stabilizuje nivo emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, a potom i smanji kako bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena.
Međutim, 190 nacija – učesnica ovog sastanka sporo se približavaju potpisivanju novog sporazuma koji bi trebalo da bude postignut najkasnije do 2009, što bi obezbedilo dovoljno vremena da se razradi sistem koji treba da zameni važeći Protokol iz Kjota iz 1997, čija važnost ističe 2012.
Naime, juče je došlo do nesporazuma oko toga koliko Kina i Indija treba da urade na suzbijanju emisije štetnih efekata "staklene bašte", jer su Japan i Kanada napadnuti da od ove dve zemlje previše očekuju.
Ivo de Bur, izvršni sekretar konferencije, na kojoj od 3. do 14. decembra prisustvuje 10.000 učesnika, pohvalio je napore koji se čine ka postizanju željenog cilja, ali je i upozorio da i u ovom, kao i u svim drugim procesima, postoje opasnosti.
Vlade su formirale "specijalnu grupu" koja treba da ispita opcije za planirane pregovore kojima Sjedinjene Države i zemlje u razvoju, na čijem su čelu Kina i Indija, kao najveći svetski emiteri gasova koji izazivaju štetne efekte, treba da se priključe međunarodnom sporazumu o smanjenju emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji uzrokuju globalno otopljavanje.
Američka delegacija je saopštila da neće biti prepreka za novi sporazum, ali je napomenula da se Vašington i dalje protivi merama koje mnoge druge zemlje podržavaju, kao što su obaveza da bogate zemlje smanje emisiju štetnih gasova i postavljanje roka da se ograniči rast temperature na Zemlji.
Međutim, američki stav pretrpeo je težak udarac kada je novi premijer Australije Kevin Rad ratifikovao Sporazum iz Kjota (što je prethodna administracija odbijala da učini). Tako da su Sjedinjene Države sada ostale jedina industrijski razvijena zemlja koja je ostala izvan protokola.
Jedno od najspornijih pitanja na konferenciji biće da li bi ograničenje emisije štetnih gasova trebalo da bude obavezno ili dobrovoljno. Predstavnici ekoloških grupacija na konferenciji ukazali su da je, prema njihovom mišljenju, sve prisutnija želja za donošenje strožih mera protiv globalnog zagrevanja.
Na sastanku je takođe postignut sporazum o tome da treba proučiti načine za prelazak na korišćenje čistih tehnologija, kao što su solarne ploče ili turbine na vetar, i to u zemljama u razvoju. Ovakav korak bio bi od ključnog značaja za veće angažovanje zemalja u razvoju u rešavanju njihovog problema koji se tiče emisija štetnih gasova.
Međutim, Kina i Indija smatraju da bogate nacije treba da preduzmu ozbiljnije korake u smanjenju emisija štetnih gasova, jer one moraju i dalje da koriste fosilna goriva da bi okončale siromaštvo.
Izvan zidova konferencijskog centra na Baliju grupa aktivista za zaštitu čovekove okoline održala je tobožnji čas plivanja delegatima uz napomenu da bi povećan nivo mora mogao da potopi niske obale tropskih ostrva, kao što je Bali, ukoliko se ne preduzmu potrebne mere.
"Podizanje nivoa mora preti stotinama miliona ljudi", rekli su. "Tonite ili plivajte."
Delegacije mladih aktivista iz čitavog sveta na godišnjem međunarodnom skupu o Protokolu iz Kjota redovno dodeljuju satiričnu dnevnu nagradu "Fosil dana" – paketić uglja ukrašen zastavom zemlje dobitnice – kako bi ukazali na nacije koje ne vode dovoljno računa o životnoj sredini.
Ove godine dobitnici su bili Saudijska Arabija (zbog opstrukcije rasprave na ovom skupu), SAD (zbog blokiranja međunarodnih napora u borbi protiv klimatskih promena) i Kanada (zbog toga što nije uspela da ispoštuje utvrđene ciljeve), kao zemlje koje ne brinu dovoljno o zaštiti životne sredine. Japan je takođe "ovenčan" istom nagradom, ali kao zemlja optužena za zadržavanje pregovora.
"Nepoštovanjem naših sopstvenih obaveza donetih u Kjotu više nemamo nikakav kredibilitet u nametanju novih obaveza drugima", izjavila je mlada kanadska aktivistkinja, koja je primila nagradu u ime predstavnika svoje zemlje.
S. St.
[objavljeno: ]
