Izvor: Večernje novosti, 13.Nov.2016, 10:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pirmajer za “Novosti”: Generali me doveli u Partizan

Ništa se ja nisam pitao, crno-beli su tada bili moćniji kao klub, imali su bolji tim, pa ne mogu da se žalim na generalsku odluku - kaže Josip koji u karijeri nije nikada dobio ni žuti ni crveni karton KADA neko za četiri i po godine ne propusti nijedan meč, odigra 261 utakmicu za Partizan, a čak 252 za redom, a uz to postigne 89 golova, onda mora da se radi o igraču koji spada u crno-beli krem. A čini se da Josip Pirmajer (14. 2. 1944, Trbovlje), bar medijski, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nije dobio zasluženu pažnju... - Iskren da budem, vaše kolege novinari nisu mi baš bili naklonjeni. Iako sam zaista pružao odlične partije, a često bio i strelac iako sam igrao u veznom redu, nisam dobijao ocene koje sam zasluživao. Da bih dobio "osmicu" morao sam da postignem bar dva gola i toliko i namestim, budem igrač utakmice. Ali, ne mari, meni je najvažnije bilo što su me poštovali moji saigrači - započinje priču, za "Novosti", Josip Pirmajer, "jedanaestica" sastava koji je ušao u istoriju. * Pustimo sada novinare, da krenemo od Novog Sada u kome ste započeli karijeru?NIKAD ŽUTI, NIKAD CRVENI, NIKAD POVREĐEN ZA 18 fudbalskih godina i skoro 500 utakmica, nikada niste bili ni opomenuti ni isključeni? - Eto, i ja sam za Ginisa - kaže Pirmajer. - Istina je, nikada u karijeri nisam dobio ni žuti ni crveni karton. A nikada nisam bio ni povređen. - U Novi Sad me je doveo legendarni Hugo Ruševljanin, moj i igrački i trenerski mentor, tada prvi čovek kluba, a trener mi je bio Ferenc Arok, imao je samo 29 godina i bio mlađi od nekih igrača. Imao sam 16 godina, a sa 17 sam debitovao. Ušli smo u Prvu ligu, bila su to lepa vremena, odigrao sam 44 utakmice, postigao sedam golova... * I onda je krenula potera, izabrali ste Partizan, a ne Crvenu zvezdu? - Ništa se ja nisam pitao. Hugo Ruševljanin je prešao u Partizan i on je bio ta spona, a dr Aca Obradović je hteo da me dovede u Zvezdu. Međutim, tadašnji predsednik Novog Sada Subotin nije hteo da čuje da me pusti. Sve dok mu se nisu javili generali i objasnili mu da moram da pređem u Partizan. I tako sam stigao u Humsku, a prešao bih i u Crvenu zvezdu da su se dogovorili. Ipak, Partizan je tada bio moćniji kao klub, a imao je i bolji tim, pa tako ne mogu da se žalim na generalsku odluku - s osmehom, posle toliko godina, konstatuje Pirmajer. * Došli ste u polusezoni 1963/1964. godine i odmah se ustalili u prvom timu? - Sve mi je bilo potaman, u izuzetnoj konkurenciji našao sam svoje mesto. Prvu polusezonu sam nosio "desetku" koja je posle dodeljena Galiću, a ja sam dobio dres sa brojem 11. Zato mnogi i danas misle da sam igrao levo krilo, a ja sam bio vezni igrač. * Naredne godine osvajate titulu koja vam je obezbedila učešće u Kupu evropskih šampiona. O tom finalnom meču u Briselu sa madridskim Realom se mnogo pričalo, imate li vi objašnjenje za taj poraz od 2:1? - Prvi i osnovni problem, koji je i prouzrokovao gubitak titule evropskog prvaka, je nedisciplina - tvrdi Pirmajer. - Svega je tu bilo, na pripremama u Košutnjaku vladalo je rasulo. A više od pola tima je već bilo prodato. Vladica Kovačević, na primer, oženio se nedelju dana ranije, pa je na utakmicu krenuo svojim kolima, poveo suprugu i njene roditelje. Milan Galić, po meni najbolji igrač u Jugoslaviji u to vreme, bio je u JNA. Loptu nije pipnuo šest meseci, a počeo je utakmicu, iako je imao snage jedva za pola sata. Da podsetim samo da u to vreme nije bilo promene igrača. Takođe, taktički nismo odigrali dobro, kod 1:0 za nas, umesto da se vratimo i čuvamo prednost mi smo jurili drugi gol, pa nam je Real, što nije bilo normalno, oba gola dao iz kontranapada. Pirmajer na rukama navijača posle pobede nad Spartom* Tim se raspao, vi ste ostali? - Ja sam u tom šampionskom timu bio najmlađi, imao sam 22 godine i ugovor koji me je vezivao još dve sezone. Ostali su još Bajić, Hasanagić, Mihajlović... Nedovoljno da nastavimo da osvajamo trofeje, a primat je prezuzela Crvena zvezda. * Posle dve godine neočekivano ste se preselili u Vojvodinu? - Sada, sa ove distance, mislim da sam pogrešio što nisam produžio ugovor. Nudili su mi za novi četvorogodišnji ugovor 10 miliona, a ja sam smatrao da, jer sam četiri i po godine igrao džabe, treba da dobijem više. Počelo je cenkanje, pa sam ja na nagovor Vujadina Boškova, čiji sam ljubimac bio, to prekinuo tako što sam potpisao za Vojvodinu. A u Partizanu bih sigurno više postigao, uostalom, tada sam već bio jedan od lidera ekipe, imao uza sebe skoro pet godina u crno-belom... * Tada se u inostranstvo moglo tek sa 28 godina, pa ste posle četiri sezone u Vojvodini, 1972. stigli u Francusku? - Da, potpisao sam za Nim koji je u to vreme bio jedna od perjanica francuskog fudbala. Proveo sam tri lepe godine, odigrao 60 utakmica, postigao pet golova, prve sezone smo osvojili Alpski kup, bili vicešampioni iza Marselja koji je predvodio neverovatni Skoblar, postigao je 41 gol u sezoni i bio bog i batina, a bili smo i finalisti Kupa... * Početak i kraj u Novom Sadu? - Sudbina mi je bila vezana za Huga, s njim sam počeo i završio u Novom Sadu, nisam bio za bacanje ni te dve godine, na 35 mečeva sam 12 puta bio strelac. * Danas niste nu fudbalu, a živite u Srbobranu? - Godinama imam zdravstvene probleme, imao sam virus pluća koja sada 70 odsto ne funkcionišu. Teško dišem, brzo se zamaram i zato sam se i preselio u Srbobran. Ovde mi je bolje. Imam tri ćerke, Sanju, Andreu i Nelu, šest unučića, sada mirno živim svoje penzionerske dane. Slabo izlazim, uglavnom vreme provodim pored tv ekrana.ČETIRI REPREZENTATIVNA MEČA* U NACIONALNOM dresu igrali ste samo četiri puta?- Zavisi kako se gleda, jer sam nosio i dres Olimpijske reprezentacije koja se vodila kao A. Nebitno, igrao sam i za omladinsku i mladu reprezentaciju, na Mediteranskim igrama u Izmiru osvojili smo 1971. godine zlato, na Olimpijskim igrama 1964. sam igrao zajedno sa Ćurkovićem, Belinom, Miladinovićem, Samardžićem, Zambatom, Osimom, Džajićem... Četiri utakmice - malo, ali s obzirom na konkurenciju, možda i nije... S LjUPKOM DO TITULE ŠAMPIONA* JEDNO vreme ste bili i u trenerskim vodama?- Počeo sam sa pionirima, zatim sam preuzeo Novi Bečej s kojim sam imao lepe rezultate, kao i sa Srbobranom s kojim sam tri godine zaredom bio prvi. Ipak, najduže se pamte četiri godine u Vojvodini, bio sam pomoćnik Brziću, pa Ljupku Petroviću kada smo bili i šampioni Jugoslavije.
Pogledaj vesti o: Partizan

Nastavak na Večernje novosti...