Izvor: Politika, 14.Nov.2011, 01:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muški svet Džejmsa Brauna
Koncerti su mu bili nabijeni dinamikom i – dugi, pa je tako i dobio nadimak „najneumorniji radnik šou biznisa”
„Šovinizam biblijskih razmera!” – ovako je pesmu „Muški, muški svet” (It’s a Man’s Man’s Man’s World) svojevremeno okarakterisao kritičar uglednog muzičkog časopisa „Rolingstoun”. Jedan od najvećih hitova soul muzike zajedničko je delo čuvenog pevača Džejmsa Brauna i Beti Džin Njusom, i govori o doprinosu muškaraca ljudskoj civilizaciji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Žene su tu tek da bi raspoložile „tvorca”, ulepšale mu život, pružile utehu...
Iako „šovinistički”, „Muški svet” ne samo da je postao hit u svetskim razmerama, nego se nametnuo kao zaštitni znak jednog od najuticajnijih izvođača „crne” muzike u drugoj polovini 20. veka. Braun je snimio pesmu 16. februara 1966. u studiju u Njujorku i objavio kao singl nešto kasnije iste godine.
Džejmsa Brauna mnogi smatraju za istinsku ikonu soula, i pravog tvorca takozvanog – fankija (funk). Njegova muzika dizala je na noge svakoga, bez obzira da li je slušana putem radija, sa ploča, ili direktno na koncertima.
Braun (1933-2006) rođen je u siromašnoj porodici u državi Južna Karolina (SAD) kao Džejms Džozef Braun Junior, a tokom karijere je stekao više nadimaka: „Bog soula”, „Gospodin dinamit”... I svaki od pomenutih nadimaka je zaslužio.
Od detinjstva je morao da se snalazi kako bi opstao. Bilo je tu svega, od zabavljanja vojnika na putu za front, do sitnih krađa. Kada se zamomčio dešavalo se da dospe i u zatvor, srećom ne na dugo. Ali ovakav život doveo ga je u kontakt sa najrazličitijim tipovima, a pre svih, sa muzičarima. Obdaren ogromnom količinom talenta brzo je savladao sviranje na gitari, harmonici, basu, klaviru, bubnjevima i drugim udaraljkama… Ipak, pevanje je bilo i ostalo njegovo najjače oružje. Upravo zahvaljujući pevanju, ali i igranju, stekao je status jedne od najimpresivnijih figura popularne muzike u 20. veku.
Karijeru je počeo 1955. u pevačkoj grupi „Plamenovi”. Prvi snimci bile su ritam i bluz pesme rađene pod uticajem tadašnjih zvezda: Reja Čarlsa, Litl Ričarda, Litl Vili Džona... Poznanstvo sa Litl Ričardom, kojeg je smatrao za svog idola, bilo je posebno korisno za Brauna koji je već počeo da gradi sopstveni stil. Iz tog vremena je i kompozicija „Please, Please, Please” koja je prodata u preko milion primeraka.
Gradeći karijeru, Braun je polako ulazio i u druge tokove muzičkog posla, pre svega kao producent, a 1967. je čak otkupio i jednu radio stanicu, na kojoj se „vrtela” isključivo soul muzika.
Koncerti su mu bili nabijeni dinamikom i – dugi. Nije štedeo ni sebe ni druge. Tako je i dobio nadimak „najneumorniji radnik u šou biznisu”. Kako je pričao, cilj mu je bio da publici pruži „više od onoga zbog čega su došli – da ih izmori, jer upravo to je ono što su tražili na njegovim koncertima”.
----------------------------------------------------------------
kurzivom, jer je reč o stihovima pesme
Ovo je muški, muški svet.
Ovo je svet muškaraca, ovo je svet muškaraca,
Ali bi bio ništa, da nema žena i devojaka.
Znaš, čovek je stvorio automobil da može da putuje.
Stvorio je vozove da prenose teške tovare.
Izmislio je električnu struju da nas izvuče iz mraka.
Sagradio je brod, kao što je Noje napravio Arku.
Ovo je muški svet.
Čovek brine o malim devojčicama i dečacima,
Čini ih srećnim praveći im igračke.
I pošto je napravio sve što je mogao,
Izmislio je novac, kako bi kupovao od drugog čoveka.
Ovo je muški svet.
On je izgubljen u pustoši, izgubljen u gorčini.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 14.11.2011.
