Izvor: Blic, 09.Nov.2010, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tafil
Crteži “Prošlost još nije prošla”, Grafički kolektiv; monografija “Radovi na papiru”, tekst Bojana Burić
Tafil Musović već tri decenije živi u Amsterdamu, prethodno u Rimu i Londonu, a završio je beogradsku akademiju pre nego što se u svet otisnuo. Njegov trenutni povratak u Beograd ima dva povoda. Prvi je monografija, a drugi izložba. Izložba crteža je mala, koliko u galeriju, gde je imao prvu samostalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1977, može da stane, ali su radovi najnoviji. Na jednom od njih je poruka: "Kad umrem, otići ću u Raj jer sam život proveo u Paklu.” Kakav je život, vidi se u monografiji koju je savršeno dizajnirala Slavica Dragosavac.
Naziv izložbe "Prošlost još nije prošla” sve kazuje. Kad bolje pogledate u likove nacrtanih, a oni su nacistički i fašistički, shvatićete da poruka koju je Tafil prepisao sa nekog berlinskog zida i te kako ima danas pokriće. Majstorski izvedeni likovi, crta prepoznatljivih u par poteza, u interakciji forme i sadržaja, sa sigurnošću pronicljivog čoveka koga veličina ne može da prevari, a izneverena obećanja ne bacaju u očaj, nižu se u knjizi iz ciklusa u ciklus. Nazivi "Izgnanstvo iz Raja”, "Bekman u Amsterdamu”, "Sveti Đorđe i aždaja”, "Smrt Lorke”... potvrđuju tezu o univerzalnosti teme "prošlost” u svakom smislu. Tafil je preispituje i likovno i sadržinski (njegovo sećanje je zgusnuto), iz nje čupa tegobu osvešćenog čoveka. Naravno da ovaj ne može biti bez ožiljaka, njegovo telo je izobličeno, lice iskrivljeno u bolu (eho Munkovog krika), katkad dovedeno do enformela ili art bruta jer za njegov sadržaj u XXI veku nema mesta u klasičnom crtanju, iako, naravno, njime suvereno vlada da bi mu mogao prići kao postmodernista.
Tafil je umetnik koga ne može da zavede bilo šta, koji čvrsto stoji na zemlji i povlači granice „nagore prema Bogu, nadole prema životinji", kako bi rekao Kafka, jer samo tako nije ničija žrtva - ni idola, ni nagona.
