Izvor: Politika, 17.Okt.2012, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Trojka” gubi strpljenje sa Grcima
Predstavnik MMF zatražio hitnu konsultaciju sa Kristin Lagard, jer procenjuje da su pregovori sa Atinom stigli do „mrtve tačke”
Od našeg dopisnika
Atina – Mučni pregovori između Grčke i „trojke” međunarodnih kreditora (EU, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka), sve više liče na triler. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kasni noćni razgovori, natezanje, mnogo burnih reakcija, neizvesnost, koalicioni partneri u vladi prete vetom. Predstavnik MMF-a u „trojci” Pol Tomsen tri puta u poslednja dva dana prekida razgovore, a sada traži i direktne konsultacije sa izvršnom direktorkom MMF-a Kristin Lagard, jer procenjuje da su pregovori stigli do „mrtve tačke”.
Dva dana pred samit EU u Briselu, na kome bi trebalo da se donese i odluka o „odmrzavanju” tranše evropskog kredita od 31,5 milijardi evra, grčka vlada i „trojka” još imaju nerešena pitanja. Pregovori nisu mnogo odmakli, jer obe strane ostaju na svojim pozicijama. Koalicioni partneri u vladi premijera Antonisa Samarasa ne žele da idu preko „crvene linije”, kako nazivaju sve one promene pre svega u radnom zakonodavstvu koje će mnoge Grče ostaviti bez posla, povećati recesiju i produbiti ekonomsku krizu.
„Ako ’trojka’ smatra da smo zemlja trećeg sveta a ne EU, ako misle da će nacija izdržati nove pritiske, onda prelaze ’crvenu liniju’. To znači da o takvim spornim pitanjima nema razgovora, poručuje lider socijalističkog Pasoka Evangelos Venizelos, dok lider Demokratske levice Fotis Kuvelis smatra da zahtevi eksperata „trojke” uništavaju prava radnika i doprinose recesiji i nezaposlenosti.
Da bi dali pozitivnu ocenu reformi i paketa mera štednje od 13,5 milijardi evra u zamenu za evropski kredit, inspektori EU, MMF i ECB traže da se kompenzacija za odlazak u penziju smanji za 50 odsto, da se plate „zamrznu” za naredne tri godine, da minimalac bude 586 evra, da se do kraja godine otpusti 3.000 državnih službenika, da se uvede fleksibilno radno vreme u okviru šestodnevne radne nedelje i da se sprovedu rigorozne mere štednje.
„Grčki narod dao je i učinio sve što je mogao. I kancelarki (Angeli) Merkel sam rekao da ako žele neke nove mere neka za to nađu neki drugi narod”, izjavio je grčki predsednik Karolos Papuljas u susretu sa predstavnicima sindikata, osvrćući se pri tom i na Grke koji su novac odneli u strane banke, rekavši da je „neprihvatljivo da neko u zemlji plaća porez dok drugi iznose iz zemlje sume kojima kupuju pola Londona”.
Iako vreme izmiče, premijer Samaras kaže da je optimista i da će Brisel imati razumevanja, te da će biti pomereni rokovi za ispunjavanje obaveza prema kreditorima tako da će Atini do kraja novembra biti dodeljen kredit. Iako atmosfera među poslanicima u parlamentu nije nimalo povoljna niti su stavovi jedinstveni, premijer veruje da će do kraja novembra sve odluke biti odobrene u skupštini.
Grci izgleda misle drugačije. Serija štrajkova je već u toku, a u četvrtak, 18. oktobra, kada se u Briselu rešava i grčko pitanje, dva najveća sindikata organizuju generalni štrajk. Uporedo sa višečasovnim prekidom u gradskom i avio-saobraćaju, obustavom rada taksista, prodavaca, lekara, lokalnih organa vlasti, na gradskim ulicama biće organizovani marševi protesta protiv, kako kažu organizatori, „mera koje će ubiti dušu naroda i privredu”.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 17.10.2012.
