Izvor: Politika, 06.Feb.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka neće pomoć od Rusije
DA li će Evropska centralna banka odobriti nastavak programa vanredne podrške ikvidnosti Atine
Nova grčka vlada nikada neće tražiti finansijsku pomoć od Rusije, ali takođe nikada više neće pristati na nove kredite pomoći, izjavio je grčki ministar finansija Janis Varufakis za nemački „Cajt” uoči jučerašnjih razgovora sa Mariom Dragijem, predsednikom Evropske centralne banke (ECB) u Frankfurtu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Na ivici da ostane bez gotovine i naizgled spremna da raskine kreditni sporazum sa vodećim institucionalnim zajmodavcima sa Zapada, Atina je juče u sedište ECB u Frankfurtu otposlala Varufakisa na ključne finansijske pregovore.
„ECB je centralna banka Grčke. Verujem da će ECB učiniti sve što je moguće da podrži članice evrozone”, izjavio je Varufakis nakon susreta sa Dragijem.
Grčki ministar finansija je najavio da će Atina do poslednje pare izmiriti dužničke obaveze prema ECB i predložio prekomponovanje preostalih obaveza kroz dve vrste novih obveznica – jednih čija bi otplata bila vezana za ostvareni rast grčke privrede i drugih sa „nultim prinosom”.
Ipak, u prvom planu razgovora Dragija i Varufakisa bilo je pitanje obezbeđivanja likvidnosti Grčke u slučaju da zemlja zaista 1. marta izađe iz kreditnog programa MMF-a, ECB i Evropske komisije, na čemu insistira vlada Aleksisa Ciprasa. Ukoliko Atina stvarno napusti međunarodni program (težak 240 milijardi evra), ECB prestaje da bude u obavezi da sarađuje sa Centralnom bankom Grčke, to jest da joj dotura evre za potrebe domaćih komercijalnih banaka i podmirivanje javnih obaveza.
Najnoviji problem manjka gotovine u Grčkoj pojavio se pred sam kraj prošle godine, kada je prethodna vlada raspisala prevremene izbore. Sluteći političku neizvesnost, Grci su tada počeli sa masovnim povlačenjem novca iz banaka (govori se o sumi od više milijardi evra). Krajem januara, Banka Grčke je od ECB zatražila da joj iz predostrožnosti odobri hitnu likvidnost za četiri vodeće domaće banke (program poznat pod akronimom ELA), to jest za Nacionalnu banku Grčke, Pireus banku, Alfa banku i Evrobanku. Kvartet grčkih banaka je od Banke Grčke od tada povukao preko dve milijarde evra. Klijenti su i nakon izborne pobede Sirize nastavili s povlačenjem novca iz banaka, mada u manjem obimu, tvrde izvori u Atini.
Nova vlada u Atini ovih dana tvrdi da ima gotovine za redovne troškove „negde do juna”.
Da li će ECB odobriti nastavak programa vanredne podrške likvidnosti Grčke, bila je tema jučerašnje sednice upravnog odbora ECB, koja je bila zakazana u večernjim satima.
Kako bi berze reagovale – u odnosu na Grčku, ali i evrozonu i EU u celini – u slučaju raskida dužničkog braka Atine sa „trojkom”, muči zvaničnike i u Briselu i u Frankfurtu.
„Varufakis deluje kao da je spreman na velike rizike. Atina je vrlo jasno stavila do znanja da oni neće tražiti produžetak sporazuma sa kreditorima”, ocena je neimenovanog bankara, učesnika sesije sa novim grčkim ministrom finansija u londonskom Sitiju, preneo je juče „Fajnenšal tajms”.
Koliko će solidarnosti iskazati Upravni odbor ECB kada je reč o zahtevima Varufakisa, koji od evropskih partnera traži šest sedmica za izradu plana oporavka privrede, biće jasnije nakon dvotrećinske odluke tog tela.
Varfukis je u međuvremenu od ECB zatražio da izmeni dosadašnja pravila o dozvoljenoj visini kratkoročnih zaduživanja zemlje sa 15 milijardi evra na 25 milijardi evra. Niz zvaničnika ECB unapred se javno izjasnilo protiv toga.
Varufakis je Dragiju takođe predložio da Atina iz kase ECB povuče 1,9 milijardi evra profita koji su ECB i centralne banke zaradile držeći grčke obveznice do dospeća na naplatu. Kreditni sporazum „trojke” i Atine iz 2012. nalagao je da se ta gotovina vrati Atini, ali to dosad nije učinjeno.
U međuvremenu, MMF je juče demantovao izjavu ministra Varufakisa italijanskoj „Republici” da je Atina otpočela pregovore sa Breton Vuds institucijom o prekomponovanju grčkih dugova.
T. Vujić
objavljeno: 06.02.2015.
