Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Okt.2010, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do patenta - trnovitim putem
NOVI SAD -
Prvog oktobra ove godine Zavod za intelektualnu svojinu postao je član Evropske patentne organizacije čime je znatno olakšan podnošenja patenata u inostranstvu.
Takođe, mnogo je učinjeno na zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine. Između ostalog, formiran je edukaciono informacioni centar pri Zavodu kako bi naša zemlja, koja je sada među poslednjima u Evropi i po prijavljenim i po realizovanim patentima, konačno uhvatila korak.
O svemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tome razgovarano je na seminaru u okviru sajma inovacija "Tesla fest".
Dijagnostika intelektualne svojine
Da se od ideje dođe do patenta spor je i komplikovan proces, koji traje, proseku, oko 5 godina, zahteva puno novca i papira.
Naravno, proizvod se i mora zaštiti od zloupotreba i falsifikovanja, a u toj oblasti takođe "kaskamo". Stvari se menjaju nabolje, ako je verovati predstavnicima institucija čiji je posao da štite intelektualnu svojinu. Srbija je postala 38. Članica Evropske patentne organizacije,pa se zaštita naših pronalazaka u inostranstvu radi brže i jeftinije, "očišćene" su zalihe patenata koji su čekali na svoj red i to nije sve.
"Zavod za intelektualnu svojinu, u januaru je osnovao Edukativno – informativni centar koji je počeo da radi usluge dijagnostike intelektualne svojine. Odlazi se u mala i srednja preduzeća da se identifikuju potencijalne stvari koje mogu da se štite, kaže za našu Televiziju, Branka Bilen-Katić, iz Zavoda za intelektualnu svojinu.
Zadatak - buđenje
Jedna od sto ideja zaživi , pokazuju statistike.
Pronalazaštvo bi trebalo da je zamajac svake ozbiljne privrede. U svetu, oko 75 odsto tržišnog prometa jeste iz oblasti intelektualne svojine.
"Svake godine Zavodu se prijavi oko 250 domaćih patenata. Od toga, čak 85 odsto jesu pronalasci fizičkih lica, pojedinaca", kaže Nataša Milovanović, patentni istraživač u Zavodu za intelektualnu svojinu.
"Samo 15 % dolazi iz naučnih institucija dok je u svetu taj procenat oko 90% . Naš je zadatak da probudimo patentnu aktivnost kod naših kompanija malih i srednjih preduzeća, fakulteta i naučno-istraživačkih institucija, jer su , zapravo, oni jezgro odakle znanje treba da dođe u privredu", istakla je Milovanović.
Preoteti ajvar i šlivovica
"Da i one patente koje imamo ne štitimo valjano smatra sekretar Saveza pronalazača Vojvodine, Anđelko Glavašević. Naša zemlja izgubila je puno novca jer nismo zaštitili svoje patente. Tako su Slovenci zaštitili ajvar, šljivovicu su nam takođe 'preoteli'. Gubimo tržišta, ideje i vreme", kaže Glavašević.
"Dovoljno je da neko u drugoj zemlji izbaci proizvod koji podseća na naš, ima sličan dizajn ili žig i Vi , automatski, zato što niste zaštitili proizvod imate zabranu izvoza u tu zemlju jer ugrožavate tuđe pravo."
Ima slučajeva, priča Glavašević, da se uvozi proizvod koji je zaštićen kod nas domaćim patentom, što je već, problem carinskih, inspekcijskih službi, i dalje, tužilaštva i sudova.
Veliki problem, smatra Anđelko Glavašević, jesu baš ti, sudski procesi, koji se kod nas u 90 % slučajeva završavaju na štetu pronalazača.
Procesi traju desetak a izvršni postupci i do 15 godina. Zato je predlog inovatora da se osnuju specijalni sudovi za oblast intelektualne svojine.
Malo dalje od Kraljevine Srbije
Vesna Lazić, samostalni carinski inspektor kaže da su u oblasti patentnog prava rezultati carine prilično slabi.
Samo je nekoliko slučajeva zaplenjene robe iz te oblasti. Uglavnom su pomaci u zaštiti povrede prava na žig, kao što su falsifikati poznatih robnih ili kozmetičkih marki.
"Imamo dovoljno obučenog osoblja, ali je teško prepoznati originalan proizvod iz oblasti patentnog prava", kaže Lazić.
Inače, Srbija je, u pravnom kontinuitetu, preko Kraljevine Srbije, jedan od osnivača Pariske unije za zaštitu industrijske svojine, još 1883.
Od tada, izgleda, nismo mnogo napredovali.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
