Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Avg.2016, 15:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"EU treba da uči na primeru Vizantije"

U ponedeljak, 22. avgusta u Beogradu će početi 23. Međunarodni kongres vizantijskih studija, najveći kongres vizantologa do sada.

Na trećem svetskom skupu ovog tipa koji se organizuje u Srbiji, učestvovaće 1.300 naučnika i poznavalaca vizantijske istorije, kulture i nasleđa iz 49 zemalja, saopštili su predstavnici Organizacionog odbora danas na konferenciji za medije.

Ovogodišnji kongres održava se pod imenom "Vizantija - svet u promenama" i treba da pokaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da taj preživeli deo istočnog dela Rimskog carstva i te kako nije bio statičan u odnosu na zapadnoevropski svet, kako preovladava mišljenje.

"Srbija je uklopljena u taj vizantijski svet, ali je samosvojna u svojoj srednjevekovnoj civilizacijskoj postavci. To je važno jer je odnos jednog dela koji kulturološki pripada nekoj većoj celini i te celine, osetljivo pitanje u raznim civilizacijama. Na tome se raspala Jugoslavija, na tom pitanju se ljulja Evropska unija. Vizantija je veoma dobar primer kako se gotovo hiljadu godina može održavati ravnoteža i to je korisno iskustvo koje spaja prošlost i budućnost," rekao je predsednik Organizacionog komiteta i potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti dr Ljubomir Maksimović.

On smatra da Vizantije nije priča o prošlosti, već o poukama prošlosti za budućnost.

U tom smislu, vizantolozi bi u Beogradu trebalo da odgovore na pitanje kuda će ići vizantologija u vremenu koje dolazi i gde će biti njeno mesto u svetu koje se sada stvara.

Tokom šest dana kongresa biće održano šest plenarnih sednica, na šest tema koje su u vezi sa motom kongresa, a u kojima su organizatori procenili da ima najviše novih rezultata.

Takođe, planirano je oko 50 okruglih stolova, tematske sednice i poster prezentacije, zatim Sajam stručne literature, kao i trotomna publikacija o uticaju vizantijskog kulturnog modela na kulturu Srba, na kojoj je radilo 60 uglednih domaćih naučnika raznih generacija.

Kao prateći program kongresa, organizovane su i umetničke izložbe: "Svet srpske rukopisne knjige (XII-XVII vek)" u Galeriji SANU, autora prof. dr I. Špadijer i prof. dr Z. Rakića; u Galeriji nauke i tehnike SANU "Vizantijsko graditeljstvo kao inspiracija srpskih neimara novijeg doba" prof. dr A. Kadijevića; "Srpski postvizantijski ikonopis sa područja obnovljene Pećke patrijaršije (1557-1690)" dr M. Matić u Muzeju SPC, "Zvuci, refleksi i ritmovi srednjovekovlja u delima srpskih umetnika druge polovine 20. veka i novog milenijuma" u Muzeju Cepter, kroz koju će biti predstavljena dela Čedomira Vasića, Zorana Grebenarovića i Milete Prodanovića (autor dr I. Simenović Ćelić).

Biće predstavljena i "Svetogorska putovanja u slikama. Sveta Gora na crtežima Daga Petersona i Tima Vajnera" u Galeriji Biblioteke grada Beograda; "Atos. Sveta Gora" u Muzeju Grada Beograda (poklon grada Soluna u čast kongresa) i "Pretpajacanje hramova kroz život naroda. Fotografska svedočanstva Etnografskog muzeja" u Etnografskom muzeju.

Pokrovitelji 23. kongresa vizantologa su predsednik Srbije i Unesko, Ministarstvo prosvete finansijski je podržalo događaj.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...