Međunarodni krivični sud je međunarodni sud sa sedištem u Hagu, osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine.
Međunarodni krivični sud predstavlja telo nadležno za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu.
Međunarodni krivični sud za Bivšu Jugoslaviju MKSJ je osnovan rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 25. maja 1993. godine u vreme kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na području Bivše Jugoslavije od 1991. godine. To je bila reakcija po Un na pretnju međunarodnom miru i sigurnosti koju su izazvala ova teška kršenja humanitarnog prava. MKSJ sankcioniše zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije i ima nadležnost nad privatnim licima, statut pravi razliku između službenih i radnih jezika suda. Službeni jezici su engleski, arapski, francuski, kineski, ruski, i španski.
Na njima se objavljuju presude suda kao i druge bitne odluke koje donosi sud. Radni jezici suda su engleski i francuski. Uz odobrenje suda može se na zahtev stranke u postupku odobriti da stranka koristi neki drugi jezik.
U stvarnu nadležnost suda spadaju: teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine, kršenja zakona i običaja rata, genocid, zločini protiv čovečnosti. U skladu sa svrhom rezolucije kojom je MKSJ osnovan njehova misija ima četiri delovanja: dovesti pred lice pravde osobe odgovorne za kršenja međunarodnog humanitarnog prava, obezbediti pravdu žrtvama, obeshrabriti dalje činjenje zločina, sprečiti revizionizam, doprineti ponovnom uspostavljanju mira i podsticati pomirenje na području bivše Jugoslavije.
MKSJ se sastoji od tri jedinice: Sudskih veća, Tužilaštva, i Sekretarijata. Sudska veća imaju šesnaest stalnih sudija i najviše u bilo kojem datom momentu, generalna skupština ujedinjenih nacija bira šesnaest stalnih sudija na mandat od četiri godine.
Oni mogu biti ponovo izabrani. Sudije ad litem se angažuju iz grupe od 27 sudija. Njih takođe bira Generalna skupština Un, na mandat od četiri godine.
Sudija ad litem može obavljati funkciju u MKSJ samo nakon što ga na tu funkciju postavi Generalni sekretar Un na predlog predsednika Suda, i to kako bi učestvovao u vođenju jednog ili određenih pretresa u periodu od tri godine. Sudije su raspoređene u tri pretresna veća i jedno žalbeno veće i svako pretresno veće se sastoji od troje stalnih sudija. Pretresno veće može biti podeljeno na mešovite odeljke sa po tri sudije. Žalbeno veće se sastoji od sedam stalnih sudija i to pet stalnih sudija MKSJ, i dvoje stalnih sudija Međunarodnog suda za Ruandu.
Ovih sedam sudija čine žalbeno veće MKSJ. O svakoj žalbi raspravlja i odlučuje pet sudija. Sudije predstavljaju glavne pravne sisteme sveta i njihove se kvalifikacije nadopunjuju. Sudije slušaju svedočenja i pravna izlaganja, odlučuju o krivici ili nevinosti optuženog i određuju kazne. Stalne sudije imaju i važne regulativne funkcije oni pripremaju i usvajaju pravne instrumente koji regulišu funkcionisanje suda, kao što je pravilnik o dokazima i postupcima.
Sekretarijat je odgovoran za administrativne poslove i podršku radu sudskih veća, uključujući prevođenje dokumenata i simultano prevođenje tokom suđenja. Tužilaštvo po definiciji radi nezavisno od Saveta bezbednosti, bilo koje države ili međunarodne organizacije ili bilo kojih drugih organa MKSJ. Ovde se nalazi i Haška akademija za međunarodno pravo.
Izvor: SEEcult.org, 16.Okt.2018, 00:35
16. Beogradski festival igre
Vrsta dogadjaja: Festival Atelje 212, Beograd Datum: Sunday, March 31, 2019 - 18:00 Link: http://www.belgradedancefestival.com ...
Izvor: SEEcult.org, 16.Okt.2018, 00:25
16. Beogradski festival igre
Vrsta dogadjaja: Festival Sava centar, Beograd Datum: Sunday, March 24, 2019 - 20:00 Link: http://www.belgradedancefestival.com 16. BEOGRADSKI...
Izvor: Mondo, 15.Okt.2018, 16:12
Haški tribunal: Karadžić traži još izuzeća
Bivši predsednik Srpske i nepravosnažno osuđeni haški ratni zločinac, Radovan Karadžić, zatražio je da se iz žalbenog postupka na njegovom suđenju isključi još jedan sudija.. Foto: Mondo/Goran Sivački. Karadžić je zatražio da se i predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS, pravni naslenik Haškog tribunala), Teodor Meron ne imenuje zamene jer je u žalbenim postupcima potvrdio osuđujuće presude osobama koje su bile potčinjene Karadžiću.
Izvor: N1 televizija, 15.Okt.2018
Karadžićeva odbrana traži izuzeće još jednog sudije
Odbrana Radovana Karadžića zatražila je izuzeće sudije Vilijama Sekulea iz Apelacionog veća koje će odlučivati o Karadžićevoj žalbi na prvostepenu presudu, kojom ga je Haški tribunal osudio na 40 godina zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH.. Istovremeno, odbrana je zatražila da praktično bude poništena odluka predsednika suda u Hagu Teodora Merona koji je, pošto se sam povukao iz procesa, u Žalbeno veće kao svoju zamenu imenovao sudiju Ivu Nelsona...
Izvor: Nezavisne Novine, 15.Okt.2018
Karadžić zatražio diskvalifikaciju sudija
HAG - Nekadašnji predsjednik Republike Srpske Radovan Karadžić je u drugom zahtjevu zatražio diskvalifikaciju sudija Teodora Merona...
Izvor: Nezavisne Novine, 14.Okt.2018, 16:51
Holandija u "sajber ratu" sa Rusijom
HAG- Holandski ministar odbrane Ank Bijleveld rekla je da je Holandija u stanju "sajber rata" sa Rusijom.
Izvor: RTS, 14.Okt.2018
Preković osvojila bronzu u Tokiju
Srpska karatiskinja Jovana Preković osvojila je bronzanu medalju na Karate 1 Premijer ligi u Tokiju. Članica kluba "Knjaz" iz Aranđelovca u borbi za treće mesto pobedila je Čoban Merve iz Turske.Na putu do odličja savladala je i reprezentativku Švedske Hag...
