Međunarodni krivični sud je međunarodni sud sa sedištem u Hagu, osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine.
Međunarodni krivični sud predstavlja telo nadležno za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu.
Međunarodni krivični sud za Bivšu Jugoslaviju MKSJ je osnovan rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 25. maja 1993. godine u vreme kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na području Bivše Jugoslavije od 1991. godine. To je bila reakcija po Un na pretnju međunarodnom miru i sigurnosti koju su izazvala ova teška kršenja humanitarnog prava. MKSJ sankcioniše zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije i ima nadležnost nad privatnim licima, statut pravi razliku između službenih i radnih jezika suda. Službeni jezici su engleski, arapski, francuski, kineski, ruski, i španski.
Na njima se objavljuju presude suda kao i druge bitne odluke koje donosi sud. Radni jezici suda su engleski i francuski. Uz odobrenje suda može se na zahtev stranke u postupku odobriti da stranka koristi neki drugi jezik.
U stvarnu nadležnost suda spadaju: teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine, kršenja zakona i običaja rata, genocid, zločini protiv čovečnosti. U skladu sa svrhom rezolucije kojom je MKSJ osnovan njehova misija ima četiri delovanja: dovesti pred lice pravde osobe odgovorne za kršenja međunarodnog humanitarnog prava, obezbediti pravdu žrtvama, obeshrabriti dalje činjenje zločina, sprečiti revizionizam, doprineti ponovnom uspostavljanju mira i podsticati pomirenje na području bivše Jugoslavije.
MKSJ se sastoji od tri jedinice: Sudskih veća, Tužilaštva, i Sekretarijata. Sudska veća imaju šesnaest stalnih sudija i najviše u bilo kojem datom momentu, generalna skupština ujedinjenih nacija bira šesnaest stalnih sudija na mandat od četiri godine.
Oni mogu biti ponovo izabrani. Sudije ad litem se angažuju iz grupe od 27 sudija. Njih takođe bira Generalna skupština Un, na mandat od četiri godine.
Sudija ad litem može obavljati funkciju u MKSJ samo nakon što ga na tu funkciju postavi Generalni sekretar Un na predlog predsednika Suda, i to kako bi učestvovao u vođenju jednog ili određenih pretresa u periodu od tri godine. Sudije su raspoređene u tri pretresna veća i jedno žalbeno veće i svako pretresno veće se sastoji od troje stalnih sudija. Pretresno veće može biti podeljeno na mešovite odeljke sa po tri sudije. Žalbeno veće se sastoji od sedam stalnih sudija i to pet stalnih sudija MKSJ, i dvoje stalnih sudija Međunarodnog suda za Ruandu.
Ovih sedam sudija čine žalbeno veće MKSJ. O svakoj žalbi raspravlja i odlučuje pet sudija. Sudije predstavljaju glavne pravne sisteme sveta i njihove se kvalifikacije nadopunjuju. Sudije slušaju svedočenja i pravna izlaganja, odlučuju o krivici ili nevinosti optuženog i određuju kazne. Stalne sudije imaju i važne regulativne funkcije oni pripremaju i usvajaju pravne instrumente koji regulišu funkcionisanje suda, kao što je pravilnik o dokazima i postupcima.
Sekretarijat je odgovoran za administrativne poslove i podršku radu sudskih veća, uključujući prevođenje dokumenata i simultano prevođenje tokom suđenja. Tužilaštvo po definiciji radi nezavisno od Saveta bezbednosti, bilo koje države ili međunarodne organizacije ili bilo kojih drugih organa MKSJ. Ovde se nalazi i Haška akademija za međunarodno pravo.
Izvor: Nezavisne Novine, 17.Sep.2021, 13:08
Radoslav Brđanin vraćen u Hag
Bivši šef Kriznog štaba Srpske Autonomne Oblasti (SAO) Krajina Radoslav Brđanin, kojeg je Haški tribunal osudio na 30 godina zatvora, privremeno...
Izvor: SrbijaDanas.com, 17.Sep.2021
SRPSKOG POLITIČARA VRATILI U HAG: Bivši potpredsednik vlade ponovo u holandskom zatvoru
Sramna odluka.. Radoslav Brđanin, nekadašnji potpredsednik Vlade Republike Srpske, koji je osuđen u Haškom tribunalu na 30 godina zatvora, vraćen je iz Danske, gde je izdržavao kaznu, u zatvor u Sheveningenu u Holandiji. Razlog za njegovo prebacivanje je što je Danska obavestima sud u Hagu da je prema svim njihovim zakonima Brđanin ispunio uslove da ga puste na slobodu i da više nemaju pravo da ga drže u zatvoru. Naglasili su da on više u Danskoj ne može da...
Izvor: N1 televizija, 14.Sep.2021, 21:58
Dnevnik u 19 (14.9.2021)
Deo opozicije odgovara na predlog evroparlamentaraca... i to sa dve platforme. Jedna - partija okupljenih oko DS i SSP; druga - Narodne stranke. Berlinski proces nije zamena za članstvo u Evropskoj uniji, poručila je nemačka kancelarka Angela Merkel nakon sastanka sa liderima Zapadnog Balkana u Tirani. Preminulo...
Izvor: Danas, 14.Sep.2021
Odbrana: Haški proces Tačiju i saoptuženima ne može početi pre leta 2022.
Haški proces bivšem komandantu OVK Hašimu Tačiju (Hashim Thaci) i trojici saoptuženih za zločine na Kosovu...
Izvor: Beta, 07.Sep.2021, 17:39
Jovica Stanišić žalbom traži oslobadjanje ili kaznu znatno kraću od 12 godina
Odbrana bivšeg šefa Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovice Stanišića najavila je danas da će uložiti žalbu na presudu kojom je haški sud Stanišića osudio na 12 godina zatvora zbog ratnih zločina u BiH.Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) ocenio je, u najavi žalbe, da je raspravno veće pogrešilo u tumačenju činjenica i prava i izreklo preoštru kaznu.Zastupnik odbrane zatražio je da apelaciono veće suda u Hagu poništi prvostepenu presudu i utvrdi da Stanišić...
Izvor: Danas, 07.Sep.2021
Jovica Stanišić žalbom traži oslobađanje ili kaznu znatno kraću od 12 godina
Odbrana bivšeg šefa Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovice Stanišića najavila je danas da će uložiti...
Izvor: Danas, 07.Sep.2021
Radeta i Jojić neće biti isporučeni u Hag dok je Vučić na vlasti
Funkcioneri Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta i Petar Jojić nikad neće biti uhapšeni i isporučeni...
