Međunarodni krivični sud je međunarodni sud sa sedištem u Hagu, osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine.
Međunarodni krivični sud predstavlja telo nadležno za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu.
Međunarodni krivični sud za Bivšu Jugoslaviju MKSJ je osnovan rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 25. maja 1993. godine u vreme kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na području Bivše Jugoslavije od 1991. godine. To je bila reakcija po Un na pretnju međunarodnom miru i sigurnosti koju su izazvala ova teška kršenja humanitarnog prava. MKSJ sankcioniše zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije i ima nadležnost nad privatnim licima, statut pravi razliku između službenih i radnih jezika suda. Službeni jezici su engleski, arapski, francuski, kineski, ruski, i španski.
Na njima se objavljuju presude suda kao i druge bitne odluke koje donosi sud. Radni jezici suda su engleski i francuski. Uz odobrenje suda može se na zahtev stranke u postupku odobriti da stranka koristi neki drugi jezik.
U stvarnu nadležnost suda spadaju: teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine, kršenja zakona i običaja rata, genocid, zločini protiv čovečnosti. U skladu sa svrhom rezolucije kojom je MKSJ osnovan njehova misija ima četiri delovanja: dovesti pred lice pravde osobe odgovorne za kršenja međunarodnog humanitarnog prava, obezbediti pravdu žrtvama, obeshrabriti dalje činjenje zločina, sprečiti revizionizam, doprineti ponovnom uspostavljanju mira i podsticati pomirenje na području bivše Jugoslavije.
MKSJ se sastoji od tri jedinice: Sudskih veća, Tužilaštva, i Sekretarijata. Sudska veća imaju šesnaest stalnih sudija i najviše u bilo kojem datom momentu, generalna skupština ujedinjenih nacija bira šesnaest stalnih sudija na mandat od četiri godine.
Oni mogu biti ponovo izabrani. Sudije ad litem se angažuju iz grupe od 27 sudija. Njih takođe bira Generalna skupština Un, na mandat od četiri godine.
Sudija ad litem može obavljati funkciju u MKSJ samo nakon što ga na tu funkciju postavi Generalni sekretar Un na predlog predsednika Suda, i to kako bi učestvovao u vođenju jednog ili određenih pretresa u periodu od tri godine. Sudije su raspoređene u tri pretresna veća i jedno žalbeno veće i svako pretresno veće se sastoji od troje stalnih sudija. Pretresno veće može biti podeljeno na mešovite odeljke sa po tri sudije. Žalbeno veće se sastoji od sedam stalnih sudija i to pet stalnih sudija MKSJ, i dvoje stalnih sudija Međunarodnog suda za Ruandu.
Ovih sedam sudija čine žalbeno veće MKSJ. O svakoj žalbi raspravlja i odlučuje pet sudija. Sudije predstavljaju glavne pravne sisteme sveta i njihove se kvalifikacije nadopunjuju. Sudije slušaju svedočenja i pravna izlaganja, odlučuju o krivici ili nevinosti optuženog i određuju kazne. Stalne sudije imaju i važne regulativne funkcije oni pripremaju i usvajaju pravne instrumente koji regulišu funkcionisanje suda, kao što je pravilnik o dokazima i postupcima.
Sekretarijat je odgovoran za administrativne poslove i podršku radu sudskih veća, uključujući prevođenje dokumenata i simultano prevođenje tokom suđenja. Tužilaštvo po definiciji radi nezavisno od Saveta bezbednosti, bilo koje države ili međunarodne organizacije ili bilo kojih drugih organa MKSJ. Ovde se nalazi i Haška akademija za međunarodno pravo.
Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Sep.2020, 19:11
Ono kad dođeš u Beograd i sretneš poznato lice: Goran došao iz Banjaluke i NALETEO BAŠ NA NJU
Obeležila je devedesete. Banjalučanin Goran danas je na Tviteru objavio fotografiju iz Beograda, na kojoj jedna starija gospođa šeta ulicom. Ova objava je doživela veliko interesovanje korisnika ove društvene mreže. Naime, žena na fotografiji je obeležila devedesete godine prošlog veka u BiH. Da li...
Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Sep.2020, 19:11
HAG ZAPRETIO TERORISTIČKOJ OVK: Evo šta će se desiti svakome ko otkrije identitet svedoka za zločine nad Srbima
Tužilac suda za zločine OVK Džek Smit pozorio je večeras da će krivično goniti osobe koje otkriju identitet potencijalnih svedoka ili da u tome pomognu. . U pisanoj izjavi povodom tvrdnji Udruženja ratnih veterana OVK da su mu nepoznate osobe dostavile mnoge dokumente suda u Hagu, tužilac Smit je naglasio da se to udruženje "više puta upustilo u aktivnosti koje su, verujem, usmerene na miniranje dolične primene pravde". Kako piše u izjavi koju je...
Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Sep.2020, 19:11
SKANDAL U ALBANIJI: Televizija objavila delove predloga optužnice protiv zločinaca Tačija i Veseljija
Ponovo cure dokumenta.. Albanska televizija Top Kanal objavila je danas delove predloga optužnice koje je Specijalni tužilac podneo protiv Hašima Tačija, Kadrija Veselija i nekih članova Generalštaba OVK, a ta televizija navodi i da poseduje kompletan dosije sa poverljivim spisima napisanih na više od 260 strana. To je prenela prištinska Gazeta ekspres navodeći da je curenje predloga optužnice protiv bivših lidera OVK dovelo do toga da su haški istražitelji...
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 23.Sep.2020, 18:19
Preminuo haški osuđenik Momčilo Krajišnik
Haški osuđenik Momčilo Krajišnik preminuo je 15. septembra od posljedica zaraze korona virusom, potvrđeno je u Univerzitetsko-kliničkom centru (UKC) bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske u Banjaluci. Krajišnik je u bolnicu u Banjaluci sa Pala...
Izvor: Danas, 14.Sep.2020, 14:57
Haški sud: Svedoci protiv Jojića i Radete da se ponovo izjasne da li bi svedočili u Srbiji
Haški sud danas je ponovo pozvao svedoke protiv Petra Jojića i Verice Radete - zvaničnika Srpske radikalne...
Izvor: Danas, 11.Sep.2020, 18:56
Kosovo: Aferu sa dosijeima istražuje Hag
Dosijei koji su doneti u kancelariju Organizacije ratnih veterana OVK neće istraživati Specijalno tužilaštvo u Prištini, već tužioci iz Haga, prenosi Gazeta Ekspres.
Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Sep.2020, 15:04
Tužilac tvrdio da je Frenki bio komandant crvenih beretki, svedok odbrane negirao
Haški tužioci tvrdili su danas, na suđenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju, da je Simatović bio "glavni komandant 'crvenih beretki'" Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije koje su 1991-95. ratovale u Hrvatskoj i BiH.. Tokom unakrsnog ispitivanja, svedok odbrane Miroslav Lučić, koji je kao pilot SDB Srbije od 1992. često helikopterom prevozio Simatovića, to je negirao. Simatović (70) i tadašnji načelnik SDB Srbije Jovica Stanišić (70) optuženi...
