Izvor: eKlinika.rs, 12.Jul.2025, 13:01

Ko ne može da bude dobrovoljni davalac krvi?

Dobrovoljni davalac krvi može da bude svaka zdrava osoba koja ispunjava određene, međunarodne propise o donorstvu krvi. Stručnjaci takođe upozoravaju da osoba ne može da da  krv ako bi to bilo štetno po njenu bezbednost ili bezbednost pacijenta.
Ko može da postane davalac krvi? Davalac krvi može da bude svaka zdrava osoba starosti od 18 do 65 godina. Da bi neko postao davalac, mora da prođe lekarski pregled i proveru krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, kako bi se utvrdilo da >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu koja bi tu krv primila. To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi:
Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja Teža od 50 kg Telesne temperature manje do 37°C Pulsa između 50 – 100/min Krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce Hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene. Pravilnikom je utvrđeno ko ne može da bude davalac krvi Davanje krvi je veoma humani čin, ali postoje određene situacije i stanja u kojima osoba ne može ili ne sme da bude davalac krvi – bilo privremeno ili trajno. Prema pravilima Instituta za transfuziju krvi Srbije selekcija davalaca vrši se prema ustanovljenim, isključivo medicinskim, kriterijumima za privremeno odlaganje davanja krvi ili trajno odbijanje zbog nepodobnosti za davanje krvi, bilo da bi davanje krvi moglo da ugrozi potenicijalnog davaoca ili primaoca. Na izbor davalaca krvi nikako nema uticaja pol, religija, nacionalnost, seksualno opredeljenje, politička orijentisanost, zanimanje, socijalni status ili neki drugi sličan razlog.
Privremene kontraindikacije (privremena zabrana davanja krvi):
Prehlada, grip, povišena temperatura – mora da prođe najmanje 2 nedelje nakon potpunog ozdravljenja. Upala zuba, vađenje zuba – obično se čeka 7 dana nakon završetka terapije Vakcinacija – zavisi od vrste vakcine (48h do nekoliko nedelja). Antibiotska terapija – mora da prođe najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze Manje hirurške intervencije – obično pauza od 2 do 4 nedelje Tetovaža ili pirsing – pauza od 6 meseci Kontakt sa krvlju druge osobe ili ubod iglom – pauza od 6 meseci Putovanja u rizična područja (malarija, Zika virus) – zavisno od zemlje, obično 6 meseci do godinu dana Trudnoća i porođaj – ne može se davati krv tokom trudnoće i 6 meseci nakon porođaja ili dojenja Menstruacija – preporučuje se da se krv ne daje za vreme menstruacije i nekoliko dana posle. Trajne kontraindikacije ili doživotna zabrana davanja krvi odnosi se na:
HIV pozitivne osobe Hepatitis B i C (ili ako ste ikada bili pozitivni) Sifilis ili druge polno prenosive bolesti Osobe koje su koristile intravenske droge Hronične bolesti kao što su: Maligni tumori (rak), teži oblici srčanih bolesti, dijabetes koji se leči insulinom, epilepsija, teška astma ili hronične plućne bolesti Osobe sa transplantiranim organima Osobe koje su imale određene neurološke bolesti kao što je Creutzfeldt-Jakobova bolest. Što se tiče hroničnih bolesti, davalac krvi ne može da bude osoba koja ima zdravstveni problem sa sledećim stanjima:
Hronična sistemska oboljenja sa insuficijencijom organa Maligna oboljenja svih sistema i organa Srce:
Maligna hipertenzija
Angina pektoris
Apsolutna aritmija i VES
Koronarna bolest
Operacije na srcu
Srčane mane Pluća
Astma
Hronična opstruktivna bolest pluća
Emfizem pluća Digestivni trakt
Hronična ostećenja jetre neinfektivnog porekla
Hronična ostećenja pankreasa neinfektivnog porekla
Ulcerozni kolitis Endokrini sistem – Hipo i hipertireoidoza sa trajnom supstitucionom terapijom
Šećerna bolest – insulin zavisna
Adisonova bolest
Akromegalija Cerebrovaskularni sistem – Epilepsija pod terapijom
Psihoza, psihopatija, mentalna retardacija
Stanja posle insulta Krv – Urođene koagulopatije
Stečene koagulopatije Krvni sudovi – Arterijska tromboza
Rekurentne venske tromboze Hronične infektivne i zapaljenske bolesti – Tropske bolesti (lajšmanioza, babezioza, hronična Q groznica, tripanozomiaza kruzi – Šagasova bolest)
Nosioci HIV 1/2
Hepatitis B
Hepatitis C
Sifilis
CJD i druge spongiformne encefalopatije
Prionska oboljenja
Malarija
Hronična toksoplazmoza Hronične autoimune bolesti – Hronični ekcem
Kronova bolest
Multipla skleroza
Psorijaza
Vitiligo
Reumatoidni artritis
Sarkoidoza
Sistemski lupus
Trombocitopenija. Članak Ko ne može da bude dobrovoljni davalac krvi? se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...