Evropska unija skraćenica EU je nadnacionalna i međuvladina unija, zajednica od 28 država sveta.
Unija je nastala od ekonomske evropske zajednice koja je osnovana rimskim ugovorom 1957. godine od strane šest država, zajednica se širila pridruživanjem novih država i tako je stekla veliku moć.
Zajednica je oformljena pod Mastrihtskim ugovorom 1992. godine . 2007. godine je predviđena izmena i dopuna sadašnjih sporazuma Lisabonskim potpisanim sporazumom gde su korigovane pravne strukture Evropske unije. Proces je završen u novembru 2009. godine zajednica je uključena u sve države članica gde postoji tržište sistema gde se garantuje slobodan protok roba usluga i kapitala.
Evropska unija je 2002. godine uvela zajedničku valutu pod nazivom evro koja se koristi u svetu i članicama unije. Evropska unija je teritorija na kojoj živi blizu pola milijarde ljudi. Kontrola pasoša na svim graničnim prelazima je ukinuta Šengenskim sporazumom. Politička aktivnost Evropske unije je zastupljena na svim poljima od zdravstva do ekonomske i politike odbrane. Eu je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, konfederacija u socijalnoj politici, međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Saradnja se odnosi na slobodnoj trgovini, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, zaštite potrošača, tržište na carinskoj uniji, zajedničkoj politici u sferi ribarstva i poljoprivrede.
Unija ima svoje članice u svetskoj trgovinskoj organizaciji, posmatrač je na samitima ujedinjenih nacija i grupe osam. Bez obzira na veličinu prava i obaveze država članica jednaki su. Građani Eu predstavljeni su u Evropskom parlamentu a države članica u Savetu ministara. 21 članica unije je i članica nato pakta. Važne institucije evropske unije su evropski parlament, evropska komisija, savet evropske unije, evropski sud pravde, i evropska centralna banka, sve ove strukture tesno sarađuju i povezane su jedna sa drugom. Stanovnici evropske unije svoje predstavnike u parlamentu biraju svakih pet godina. Koristi koje pruža učešće u jedinstvenom evropskom tržištu, uz kvalitet života građana u zemljama članicama EU, osnovni su razlozi koji Evropsku uniju čine izuzetno privlačnom za zemlje nečlanice. Međutim pre nego što zemlja postane član Eu potrebno je da ispuni određene uslove tj kriterijume iz Kopenhagena usvojene na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993, koji su dopunjeni na sastanku Savetu u Madridu 1995. godine.
Ukratko za članstvo u Eu država treba da ispuni:
1 Političke uslove da ima stabilne institucije koje su garancija demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i prava manjina.
2 Ekonomske uslove da ima funkcionalnu tržišnu privredu sa preduzećima koja se uspešno mogu nositi sa konkurencijom koju donosi učešće u jedinstvenom evropskom tržištu.
3 Da prihvati zajednički propis da prihvati i primeni propise Eu koji regulišu različite oblasti ekonomske i monetarne unije i političkog života. Zemlje koje su izrazile želju da postanu članice Evropske unije dele se u dve kategorije: Kandidati među kojima su i Crna Gora, Island, Makedonija, Srbija i Turska i potencijalni kandidati među kojima su Albanija, Bosna i Hercegovina, i Kosovo koje je prihvaćeno na više sporazuma nelegalnih iako je po neregularnom i nezakonitom procesu jer je sastavni deo Srbije.
Zbog sve većih neslaganja u politici i teškim finansijskim situacijama u svim državama unije sve je više nezadovoljnih građana na ulicama i skupova. Više zemalja rade na tome da prekinu ugovore i napuste uniju jedna od njih je i Češka. I Velika Britanija je najavila napuštanje unije, u pripremi je referendum u Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Italiji, Španiji, Belgiji, Francuskoj i Švedskoj o napuštanju Unije.
Zajednica se suočava sa opstankom i krizom. Već nekoliko godina i nazad Evropska unija se suočava sa sve većom nezaposlenošću i sve ozbiljnijim pretnjama od terorizma. Migrantska kriza i neslaganje zemalja članica o ovom gorućem pitanju dala je vetar u krila svim evroskepticima širom Evrope i ponovo u prvi plan izbacila i dovela u sam vrh popularnosti desničarske partije.
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 26.Avg.2019, 12:19
Dejvid Mekalister u poseti Srbiji
Predsednik Кomiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove Dejvid Mekalister započeo je u ponedeljak zvaničnu posetu Srbiji, sastankom sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Sastanku sa Vučićem, koji je održan u Predsedništvu Srbije, prisustvovali...
Izvor: SrbijaDanas.com, 26.Avg.2019, 11:58
Na pomolu sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i V. Britanije: TRAMP POSTAVLJA USLOVE! (FOTO)
Tokom jučerašnjeg dana u sklopu G7 samita britanski premijer Boris Džonson i američki predsednik Donald Tramp razgovarali su o mogućnosti sklapanja sporazuma o slobodnoj trgovini između SAD-a i Britanije nakon što Britanija izađe iz Evropske unije. (što bi trebalo biti 31. oktobra ove godine). No, iako Džonson u tom sporazumu vidi "rešenje" za potencijalni "hard Bregzit", juče je nakon sastanka s Trampom ipak upozorio kako je očito da će SAD biti "težak pregovarač"...
Izvor: SrbijaDanas.com, 26.Avg.2019, 11:58
Tramp najavio VELIKI TRGOVINSKI SPORAZUM sa Britanijom čim izađe iz EU
Prvi susret dvojice vođa. Predsednik SAD Donald Tramp obećao je "vrlo veliki trgovinski sporazum" sa Velikom Britanijom posle Bregzita, navodeći da će za London izlazak iz EU biti kao da se oslobađa "sidra oko članka". Tramp je izjavio posle radnog doručka sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom na margini samita G7 u Bijaricu u Francuskoj. To je prvi susret dvojice vođa od kada je Džonson postao britanski premijer. U obraćanju novinarima...
Izvor: Nezavisne Novine, 26.Avg.2019, 11:48
Hrvatska na dnu ljestvice po korišćenju interneta u EU
Više od petine hrvatskih građana ili njih 21 odsto, nikad nije koristilo internet, što je alarmantan...
Izvor: SrbijaDanas.com, 26.Avg.2019, 10:47
Brisel sprema OŠTAR TRGOVINSKI ODGOVOR Trampu, a nakon SAD na red dolazi Kina
Evropska unija je sačinila "agresivan" trgovinski plan pomoću kojeg će se suprotstaviti protekcionističkim merama američkog predsednika Donalda Trampa.. EU će podržati evropske kompanije u tržišnoj borbi sa američkim tehnološkim gigantima poput Gugla, Epla, Amazona, Majkrosofta i Fejsbuka. U dokumentu na 173 stranice, zvaničnici Evropske komisije pozivaju i predsednicu te institucije, Ursulu fon der Lejen, da osnuje Fond za budućnost koji bi uložio 100 milijardi...
Izvor: RTS, 26.Avg.2019, 10:16
Posao u inostranstvu – novi zakon će olakšati zapošljavanje u Nemačkoj
Poslednjih dana mnogo se govori o tome da će se u Nemačkoj izjednačiti uslovi zapošljavanja radnika van Evropske unije. Prvi put se tako u Nemačkoj uvodi jedinstveni pojam stručnjaka, odnosno kvalifikovanog radnika. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović kaže za RTS da će novim zakonom biti olakšani odlazak i zapošljavanje u Nemačkoj i da se može očekivati veći broj zainteresovanih. Najavio je da će 1. septembra stupiti na snagu sporazum sa Slovenijom. ...
Izvor: B92, 26.Avg.2019, 10:12
Bavarska želi da produži granične kontrole ka Austriji
Ministar unutrašnjih poslova nemačke pokrajine Bavarske Joahim Herman zalaže se da se zbog migranata i nakon novembra produže granične kontrole ka Austriji.
