Evropska unija skraćenica EU je nadnacionalna i međuvladina unija, zajednica od 28 država sveta.
Unija je nastala od ekonomske evropske zajednice koja je osnovana rimskim ugovorom 1957. godine od strane šest država, zajednica se širila pridruživanjem novih država i tako je stekla veliku moć.
Zajednica je oformljena pod Mastrihtskim ugovorom 1992. godine . 2007. godine je predviđena izmena i dopuna sadašnjih sporazuma Lisabonskim potpisanim sporazumom gde su korigovane pravne strukture Evropske unije. Proces je završen u novembru 2009. godine zajednica je uključena u sve države članica gde postoji tržište sistema gde se garantuje slobodan protok roba usluga i kapitala.
Evropska unija je 2002. godine uvela zajedničku valutu pod nazivom evro koja se koristi u svetu i članicama unije. Evropska unija je teritorija na kojoj živi blizu pola milijarde ljudi. Kontrola pasoša na svim graničnim prelazima je ukinuta Šengenskim sporazumom. Politička aktivnost Evropske unije je zastupljena na svim poljima od zdravstva do ekonomske i politike odbrane. Eu je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, konfederacija u socijalnoj politici, međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Saradnja se odnosi na slobodnoj trgovini, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, zaštite potrošača, tržište na carinskoj uniji, zajedničkoj politici u sferi ribarstva i poljoprivrede.
Unija ima svoje članice u svetskoj trgovinskoj organizaciji, posmatrač je na samitima ujedinjenih nacija i grupe osam. Bez obzira na veličinu prava i obaveze država članica jednaki su. Građani Eu predstavljeni su u Evropskom parlamentu a države članica u Savetu ministara. 21 članica unije je i članica nato pakta. Važne institucije evropske unije su evropski parlament, evropska komisija, savet evropske unije, evropski sud pravde, i evropska centralna banka, sve ove strukture tesno sarađuju i povezane su jedna sa drugom. Stanovnici evropske unije svoje predstavnike u parlamentu biraju svakih pet godina. Koristi koje pruža učešće u jedinstvenom evropskom tržištu, uz kvalitet života građana u zemljama članicama EU, osnovni su razlozi koji Evropsku uniju čine izuzetno privlačnom za zemlje nečlanice. Međutim pre nego što zemlja postane član Eu potrebno je da ispuni određene uslove tj kriterijume iz Kopenhagena usvojene na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993, koji su dopunjeni na sastanku Savetu u Madridu 1995. godine.
Ukratko za članstvo u Eu država treba da ispuni:
1 Političke uslove da ima stabilne institucije koje su garancija demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i prava manjina.
2 Ekonomske uslove da ima funkcionalnu tržišnu privredu sa preduzećima koja se uspešno mogu nositi sa konkurencijom koju donosi učešće u jedinstvenom evropskom tržištu.
3 Da prihvati zajednički propis da prihvati i primeni propise Eu koji regulišu različite oblasti ekonomske i monetarne unije i političkog života. Zemlje koje su izrazile želju da postanu članice Evropske unije dele se u dve kategorije: Kandidati među kojima su i Crna Gora, Island, Makedonija, Srbija i Turska i potencijalni kandidati među kojima su Albanija, Bosna i Hercegovina, i Kosovo koje je prihvaćeno na više sporazuma nelegalnih iako je po neregularnom i nezakonitom procesu jer je sastavni deo Srbije.
Zbog sve većih neslaganja u politici i teškim finansijskim situacijama u svim državama unije sve je više nezadovoljnih građana na ulicama i skupova. Više zemalja rade na tome da prekinu ugovore i napuste uniju jedna od njih je i Češka. I Velika Britanija je najavila napuštanje unije, u pripremi je referendum u Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Italiji, Španiji, Belgiji, Francuskoj i Švedskoj o napuštanju Unije.
Zajednica se suočava sa opstankom i krizom. Već nekoliko godina i nazad Evropska unija se suočava sa sve većom nezaposlenošću i sve ozbiljnijim pretnjama od terorizma. Migrantska kriza i neslaganje zemalja članica o ovom gorućem pitanju dala je vetar u krila svim evroskepticima širom Evrope i ponovo u prvi plan izbacila i dovela u sam vrh popularnosti desničarske partije.
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2019, 12:34
Haradinaj: Srbija na naše tržište može kroz priznanje
Predsednik privremene vlade u Prištini Ramuša Haradinaj poručuje da, ako Srbija želi da ponovo uđe na kosovsko tržište, to može, ali nakon priznanja.. Haradinaj je, u intervjuu bečkom dnevniku "Prese" i nemačkom listu "Štutgarter nahrihten", kazao da je dijalog posredstvom EU trebalo da vodi do sporazuma sa Srbijom, koje predviđa i priznanje nezavisnosti, što je ostalo bez rezultata. Umesto toga, tvrdi da je Kosovo bilo izloženo sve većim napadima od Srbije,...
Izvor: Blic, 25.Mar.2019, 12:08
Britanski ministar: Ako se ne odobri sporazum Mejove, sledi USTAVNA KRIZA
Britanski ministar trgovine Lajam Foks izjavio je danas da Velika Britanija možda neće napustiti Evropsku uniju ukoliko parlament...
Izvor: B92, 25.Mar.2019, 11:22
Šta da očekujete ove nedelje
BBC je pripremio listu najinteresantnijih događaja ove nedelje.. Nedelja pred nama biće burna širom sveta, a pred vama su neki od najznačajnijih i najinteresantnijih događaja. Šta se dešava? Parlament Velike Britanije ove nedelje glasaće o Bregzitu nekoliko puta. Između ostalog, na rasporedu je još jedno glasanje o sporazumu o izlasku iz Evropske unije koji je predložila premijerka Tereza Mej. Kako je došlo dotoga?
Izvor: RTS, 25.Mar.2019, 11:18
Dijalog ni na vidiku, ima li interesa za sporazum
Konačno rešenje između Prištine i Beograda u okviru mandata visoke predstavnice EU Federike Mogerini nije na vidiku, a nastavak dijaloga može se očekivati tek u septembru, piše prištinski dnevnik "Koha ditore". Politički analitičari u Prištini tvrde da, uprkos optimističnim izjavama Federike Mogerini i drugih zvaničnika EU da bi sporazum između dve strane mogao da bude postignut do sredine ove godine,...
Izvor: Danas, 25.Mar.2019, 11:16
Šta da očekujete ove nedelje
Nedelja pred nama biće burna širom sveta, a pred vama su neki od najznačajnijih i najinteresantnijih događaja. 1) Glasanje o Bregzitu (da, još jedno) Getty ImagesTereza Mej Šta se dešava? Parlament Velike Britanije ove...
Izvor: Blic, 25.Mar.2019, 10:10
KRAJ TEREZE MEJ? Dugo se kockala, doživela nekoliko poraza, a sada su joj i EU i Britanci zadali TEŽAK UDARAC
Britanska premijerka Tereza Mej je doživela još jedan težak udarac. Iako je Evropska unija na samitu u Briselu pristala da...
Izvor: Vostok.rs, 25.Mar.2019, 09:57
Poljska će obeležiti godišnjicu početka Drugog svetskog rata bez predstavnika Rusije
Bez obzira na to što Poljska nije pozvala Vladimira Putina na 80. godišnjicu početka Drugog svetskog rata, ruski predsednik nije nepoželjna osoba u toj zemlji, rekao je zamenik šefa kabineta predsednika Poljske Pavel Muha. Prema rečima političara, na događaj koji je planiran za septembar, pozvani su samo članovi EU i „Istočnog partnerstva“. Upravo zato, Varšava je, recimo, poslala poziv beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka. „Mi ne idemo istorijskim putem, mi ne pozivamo...
