Izvor: KMnovine.com, 13.Mar.2015, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beskrvni put kući
Zašto je Putin otvoreno govorio o učešću Rusije u događajima oko "krimskog proleća"?
Film "Krim. Put u otadžbinu", čiji su fragmenti bili prikazani 9. marta na ruskoj televiziji, kao što je očekivano na Zapadu je iskorišćen kao još jedan povod da se okrivi Rusija. "Vladimir Putin je priznao da je naredio aneksiju Krima" – približno ovako su zapadni mediji protumačili reči ruskog >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << predsednika.
Međutim, u stvarnosti, ruski predsednik je rekao sledeće: "Ja sam svim mojim kolegama, a bilo ih je četvorica, rekao, da se situacija u Ukrajini odvija na takav način, da smo prinuđeni da započnemo posao oko povratka Krima u sastav Rusije. Jer mi nismo mogli tu teritoriju i ljude koji tamo žive, prepustiti sudbini, pod naletom nacionalista".
Ruski predsednik je rekao da je mišljenje stanovnika Krima ispitano u zatvorenoj anketi.
"Ispostavilo se da je broj onih koji žele prisajedinjenje Rusiji, na Krimu - 75% od ukupnog broja stanonika. Istraživanje je sprovedeno u zatvorenoj anketi, van konteksta o mogućem prisajedinjenju. Za mene je postalo očigledno da bi, ako dođe do ovoga, nivo ili broj onih koji bi želeli da se ovaj istorijski događaj desi, bio znatno veći".
Do sada je Rusija radije ćutala o svom direktnom učešću u "krimskom proleću". Zašto se sada šef države odlučio da otvoreno govori o ovome?
- Činjenica je, da je Putin i politčar, i, istovremeno, narodni lider - govori direktor Instituta za političke studije Sergej Markov. - Kao i svaki političar, Putin ponekad ne govori istinu o proteklim događajima. Konkretno, dugo vremena, je negirao učešće ruskih vojnika u pripajanju Krima Rusiji. Ali na kraju je rekao istinu. A američki predsednik Barak Obama još uvek nije priznao da SAD imaju najdirektnije veze sa državnim udarom u Kijevu u februaru 2014. godine kada su na vlast došle proameričke marionete. Bez Amerike, ovaj prevrat se naprosto ne bi dogodio.
Razlika između Putina i Obama je u tome, što Putin, pre ili kasnije, govori istinu. Zato je Putin - narodni lider.
On je rekao, da je kada su politički teroristi, koji su upravljali Majdanom, organizovali lov na demokratski izabranog predsednika Ukrajine, on dao komandu da se Janukovič spase od fizičkog uništenja.
I tokom operacije spasavanja predsednika Ukrajine ruska vlada je shvatila da ne može rusko stanovništvo na Krimu prepustiti teroristima koji su okupirali vlast.
Stanovnici poluostrva, osim podrške Rusije, nisu mogli da računaju ni na šta drugo. Putin je predvideo sve poteškoće koje će se javiti pri ponovnom prisajedinjenju Krima. Ali on je takođe znao da je to istorijski izbor Rusije.
Koliko ozbiljna je bila opasnost koja je pretila ruskom stanovnštvu Krima?
- Iako Putin to nije otvoreno rekao, Rusija je Krimljane spasila od genocida. U budućnosti on će to sigurno reći.
Na Krimu je moglo biti gore nego u Donbasu. Žrtve su mogle brojati desetine hiljada ubijenih. U tom smislu, treba shvatiti, da su u Kijevu vlast zaposeli ljudi koji mrze sve rusko. Upravo za uništenje svih Rusa u Ukrajini oni su dobili veliku podršku spolja.
Da li je bilo moguće u Donbasu ponoviti ono što se desilo na Krimu?
- Mislim da je bilo ne samo moguće, nego i neophodno. I ne samo u Donbasu, nego u praktično svim regionima Jugo-Isotka Ukrajine. U Odesi, Harkovu, Nikolajevu, istinu govoreći, već su bili započeti antimajdanski ustanci, ali su bili brutalno pritisnuti kijevskom huntom. Da je pre godinu dana, Rusija je pomogla ovim regionima, kao što je pomogla Krimu, sadašnja antiruska vlada u Kijevu, najverovatnije, više ne bi postojala. A situacija sa sankcijama bi bila ne mnogo teža nego što je sada. Da ne pominjem činjenicu da bi bilo spaseno hiljade ljudskih života.
- Mislim da Vladimir Putin, govoreći o učešću Rusije u krimskim događajima, želi da podseti i rusku i stranu elitu, da je "Krim naš" i da mi od njega nećemo odustati ni u kom slučaju - rekao je dekan fakulteta "Sociologija i političke nauke" Finansijskog univerziteta pri vladi Ruske Federacije Aleksandar Šatilov. - Ukrajinska vlada i dalje javno propagira svoju nameru da povrati poluostrvo. Posebno su ovi razgovori intenzivirani u uslovima primirja u Donbasu. Putinova izjava je znak da Rusija od Krima neće odustati ni pod kakvim okolnostima.
- Verujem, da se od samog početka Rusija nije terbala stideti svog učešća u krimskim događajima, - govori politički analitičar i bloger Anatolij El-Murid. - Naprotiv, u toj situaciji neophodno je bilo izabrati još agresivniju taktiku. I, skoro sigurno, naša otvorenost donela bi nam korist. U tom smislu, kada bi Zapad osetio našu odlučnost, moguće je da bi sankcije bile čak i slabije nego što su sada.
Jasno je da negativnu reakciju Zapada, u prvom redu SAD, ni u kom slučaju ne bi mogli izbeći, ma koliko god pazili i odavali utisak da nemamo nikakve veze sa tim.
Slična je situacija i u Donbasu. Mi trebamo potpuno otvoreno izjaviti da podržavamo ustanike iz razloga što kijevska vlast sprovodi otvoreni genocid nad ruskim stanovništvom u tom regionu. I mi imamo puno pravo da sprečimo masovna ubistva civila.
Putinova izjava je znak da ćemo od sada zauzeti otvoreniju i direktniju poziciju u vezi sa događajima u Ukrajini?
- Nadam se tome. Iako je sada veoma teško reći kojim se motivima vodio Putin.
Da Rusija nije intervenisala u krimskim događajima pre godinu dana, bilo je moguće da kijevska hunta "smiri Krim?"
- Mislim da jeste. Iako je marta 2014. godine Ukrajina kao država malo šta predstavljala, ona bi ipak uspela da se izbori sa krimskom samoodbranom. Odredi "Desnog sektora" uz podršku radikalnih tatarskih nacionalista mogli su lako da uguše antimajdanske proteste širom Krima, sa izuzetkom, možda, Sevastopolja. Tamo bi u slučaju pogroma civila, najverovatnije, intervenisali ruski vojnici iz onih jedinica koje su se nalazile u gradu. A u ostataku republike mogla se veoma brzo desiti ista stvar koja se desila kasnije u Odesi, Harkovu, Zaporožju itd.
Koliko ja znam, već je pripremano naoružavanje tatarskih nacionalista. Kao rezultat toga, uz nemešanje "učtivih ljudi", mogla su proizići dešavanja okrutna kao "odeska Hatina".
Koliko je realno bilo da Rusija u Donbasu ponovi "krimski scenario"?
- Mislim da se nešto slično razmatralo. Tu pre svega govorimo o Harkovu. Gotovo istovremeno sa krimskom delegacijom u Moskvu je doputovao gradonačelnik Harkova Kernes i gubernator Harkovske oblasti Dobkin. Iz njihovih javnih izjava može se zaključiti da su bili spremni da se oslone na podršku Moskve, kako bi dobili bar neku autonomiju od Kijeva. Nije slučajno da je u Harkovu pre godinu dana održan kongres poslanika Jugo-Istoka Ukrajine. Rusija bi mogla, da je podržala ove tendencije, obezbediti da najmanje tri oblasti - Harkovska, Donjecka i Luganska – praktično bez krvi dobiju autonomiju. U to vreme, političke elite u tim regionima su bile spremne da idu na neki oblik saveza sa Rusijom. Zašto se Kremlj nije odlučio za ovu varijantu, iz informacija koje su danas dostupne, nemoguće je razumeti.
Sa ruskog preveo
Srđan Đorđević, dipl. ekon.
saradnik Društva srpsko-slovenske solidarnosti KiM
«Grigorije Stepanovič Ščerbina»
