Izvor: Politika, 30.Sep.2014, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šizofrenija nije jedna bolest
Analizom više od 8.000 ispitanika iz SAD i Portugalije, utvrđeno je da šizofreniju čini najmanje osam kliničkih sindroma
Šizofrenija je grupa od najmanje osam sličnih, ali ne identičnih mentalnih poremećaja, a ne jedna bolest kako se do sada mislilo, revolucionarno je otkriće grupe naučnika sa Vašington Univerziteta u Sent Luisu i Univerziteta u Granadi, Španija, koje je objavljeno u časopisu „Amerikan džurnal of psihijatri”, a prenosi ga „USA tudej”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U tom timu naučnika je i naš psihijatar, akademik SANU, dr Dragan Švrakić, koji živi u Americi i profesor je na Univerzitetu u Sent Luisu.
– Složenom serijom matematičkih i statističkih analiza na više od 8.000 ispitanika iz SAD i Portugalije, utvrđeno je da šizofreniju čini najmanje osam kliničkih sindroma, koji se razlikuju po simptomima – halucinacije i sumanute ideje kod jednih, nedostatak volje, motivacije, afekta ili emocija kod drugih, ali i i po težini – od blažih sindroma sa dobrom prognozom i socijalnom funkcijom, do teških progresivnih sindroma, sa ličnim i socijalnim propadanjem. Utvrdili smo da je svaki od nekoliko poremećaja koji čine„grupu šizofrenija”, prouzrokovan različitim setovima i kombinacijama genskih varijanti – objašnjava akademik Švrakić.
On kaže da mnogo gena deluje zajedno i istovremeno da bi se pojavila ova teška bolest, koja je nasledna u čak 80 odsto slučajeva.
– Kada se ispituju porodice ili rođaci sa različitim stepenom krvne bliskosti za pojavu šizofrenije, pokazuje se visok uticaj genetske srodnosti na pojavu bolesti. Studirali smo 700.000 mesta na celom genomu gde je došlo do mutacije samo jedne baze na DNK lancu i novom metodom, na naše ogromno naučno uzbuđenje, pronašli konzistentno visoku povezanost određenih grupa gena (njih 42 ukupno) sa određenim ispoljavanjima bolesti – objašnjava dr Švrakić.
Docent dr Nađa Marić Bojović sa Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije objašnjava da je za psihijatre lečiti šizofreniju veliki izazov: od toga kako zaustaviti napredovanje bolesti, kako se izboriti sa onesposobljenošću u vidu gubitka radne sposobnosti, teškoća formiranja porodice, niskog kvaliteta života, do toga kako ove osobe osloboditi društvenog žiga i diskriminacije.
– Bolest počinje u drugoj ili trećoj deceniji, dakle, vrlo rano, a ispoljavanje i ishod su raznoliki. U akutnom stanju bolesti postoje halucinacije, ideje proganjanja, strah od okoline, nepovezane misli, a često je i povlačenje iz svog okruženja, gubitak volje, zapuštanje higijene… Hronični sindrom prati neaktivnost, nedostatak energije, apatija, osećaj „mentalne tuposti”, a često i loše opšte zdravstveno stanje – objašnjava dr Marić Bojović.
Dr. Nađa Marić Bojović
Naša sagovornica ističe kako se neke osobe dobro oporavljaju posle akutnih stanja i nastavljaju da vode relativno solidan život, ali, nažalost, ima i onih kod kojih bolest stalno napreduje. Pacijenti ne reaguju na terapiju, bolest se komplikuje suicidalnošću…
– Prognoze lečenja nisu povoljne. Uslova za rehabilitaciju je malo, invalidnost je česta u ovoj populaciji, čak i u ranim tridesetim ili četrdesetim. Šizofrenija je vrlo skupa bolest i za društvo. Procenjuje se da godišnje zbrinjavanje samo jednog obolelog i prateći gubici usled nezaposlenosti i socijalne pomoći odnose u SAD oko 15.000 dolara, dok je za lečenje depresije dovoljno oko 3.000 dolara. Koliko mi je poznato, slične podatke za našu zemlju nemamo, a sa ovom dijagnozom u Srbiji, na 10.000 stanovnika u jednoj kalendarskoj godini, dve do četiri osobe započnu lečenje zbog šizofrenije – kaže dr Nađa Marić Bojović.
Ona pojašnjava da, dok 80 odsto uzroka nastanka bolesti čine geni, preostali uticaj ima okruženje. Dr Švrakić kaže da se bolest tipično pojavljuje krajem adolescencije kada je mozak blizu kraja razvoja i kada svi „cilindri treba da prorade” punom snagom. On dodaje da faktori okoline, poput stresa, pušenja marihuane, migracije i drugih imaju bitan uticaj na pojavu i na prevenciju bolesti. U nekim slučajevima, snaga gena je toliko velika da okolina ne može da spreči pojavu bolesti.
Kako će nam ovo novo istraživanje, koji mnogi nazivaju revolucionarno, novim pogledom na šizofreniju konkretno pomoći u lečenju?
– Već nekoliko decenija unazad čini nam se da šizofrenija nije jedna bolest, da nam trebaju preciznije metode lečenja, da tok može da varira od slučaja do slučaja i da samim tim ima različitih prognoza ove bolesti. Spekulisali smo da u osnovi šizofrenija, znači koristimo množinu, nije skriven poremećaj jednog ili nekoliko gena, već da su to komplikovane mreže, možda i isprepletane, koje treba naslutiti i dokazati. Međutim, tek pristupom koji su primenile kolege potvrđeno je da u šizofreniji postoji osam varijeteta, kliničko-genskih, koje bi verovatno trebalo da nazovemo različitim imenima i da lečimo posebnim protokolima, da ih prepoznajemo ranije, kao i da za svaku od podvrsta bolesti imamo odgovarajući lek i protokol lečenja – kaže dr Marić Bojović.
Da li novi pogled može dovesti do toga da se pod dijagnozu šizofrenije „u isti koš” stavljaju različiti psihički poremećaji?
– Upravo suprotno: pod ovom dijagnozom vodilo se svašta i vreme je da se sa tim prestane. Ovim istraživanjem postaje očigledno da su u „koš šizofrenije” ušle različite stvari, pa smo zato jednim lekom ili sa nekoliko sličnih, izgleda pokušavali da lečimo nešto što je različito. Nekome je dati lek dosta pomagao, drugima malo ili nimalo – kaže dr Marić Bojović.
Olivera Popović
objavljeno: 30.09.2014.
Pogledaj vesti o: Vašington
