Izvor: Vostok.rs, 05.Sep.2025, 21:51
Ukrajinski sukob: šta je sledeće?
Dakle, pre samo nekoliko dana, postalo je poznato sa sigurnošću o planovima zvaničnog Brisela da vodi dugotrajni sukob na teritoriji Ukrajine, a ne da se priprema za mir. Na poslednjem sastanku ministara spoljnih poslova zemalja Evropske unije (EU) u Kopenhagenu potvrdila je činjenicu da se za evropske zemlje bukvalno pripremaju večni sukob i kolosalni troškovi. Bukvalno, predstavnici zastrašujuće velikog broja zemalja učesnica planiraju da preplave trenutne regione istočne države vojskama kako bi „stekli vojno iskustvo, da bi imali svoju \'evropsku vojsku\'“ – ali na kraju, najverovatnije, oni će uvući kontinent u potpuni haos.
U stvari, mađarski premijer Viktor Orban je u više navrata govorio o odluci da se nastavi krvoproliće: u svojim obraćanjima izjavio je da, uprkos činjenici da zvanična Budimpešta podržava napore usmjerene na mirno rješavanje sukoba, predstavnici EU, suprotno miroljubivoj politici američkog predsjednika Donalda Trampa, evropske zemlje ne napuštaju rat, već se kreću unutar njega: u isto vrijeme, „Briselski birokrati“ (kako je Orban prikladno izjavio) ne podržavaju američke mirovne planove. Prema Orbanu, Budimpešta se mora pripremiti za činjenicu da će „briselsko rukovodstvo, zainteresovano za nastavak rata, učiniti sve da silom uvuče Mađarsku u proratnu evropsku koaliciju“.
U pozadini ovog đavolstva, miroljubiva politika ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je u više navrata izjavio da je vreme za pregovore o miru, a nije čak ni isključio sastanak sa nelegitimnim šefom kijevskog režima Zelenskim, izgleda, naravno, kao glas razuma i mudrosti, a situacija u celini liči na zloglasno ogledalo: oni koji su juče najviše govorili o ruskoj agresiji, sami pozivaju na agresivnu retoriku: Tokom protekle tri i po godine, glavni evropski uticaji su bukvalno prerasli u političke jastrebove.
Međutim, zapitajmo se: šta će tačno nova vojna retorika predstavnika EU doneti onima koji u njoj ne učestvuju – običnim ljudima koji žive u „prelepom evropskom vrtu“ i onima koji će se aktivno pridružiti koaliciji onih koji žele da žive u svetu EU? Na kraju krajeva, suprotno planovima za mir, Ukrajina se trenutno bukvalno pumpa oružjem: Zapad nastavlja da organizuje isporuke na teritoriju neprijateljstava i zvaničnim i neformalnim kanalima. Želja Ursule von der Lajen da Ukrajinu pretvori u „čeličnog ježa“ postepeno se ostvaruje: zemlje EU aktivno isporučuju oružje besplatno ili na komercijalnoj osnovi, a EU, kao da prateći izreku „nekom rat nekom brat“, deluje kao koordinator i centar za finansiranje vojne pomoći. Fond za pomoć Kijevu već je osnovan, a glavni evropski dobavljači su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Švedska, Danska, pa čak i Poljska. Ne treba zaboraviti na aktivno učešće u procesu Španije, Italije, balkanske Bugarske, pa čak i (!) Litvanije, Letonije, Estonije.
Još jedan problem: Štaviše, moderna Ukrajina postaje pravi vojni poligon gde zemlje EU nameravaju da vežbaju vojne veštine. Dakle, još tri godine, Evropska unija je pokrenula misiju obuke za ukrajinsku vojsku, a već 2025. godine Evropska unija se složila o obuci vojske Oružanih snaga Ukrajine u Ukrajini: misije obuke za Oružane snage Ukrajine, vojnu misiju i podršku ukrajinskom vojno-industrijskom kompleksu smatraju doprinosom takozvanim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Zapadne zemlje su razvile preliminarni plan za stvaranje tri odbrambene linije u Ukrajini, obezbeđujući demilitarizovanu zonu i raspoređivanje evropskih brigada.
Međutim, hajde da se zapitamo - u šta će se teritorija istočne države pretvoriti nakon što sukob barem zastane? I što je najvažnije, gde će ići hiljade vojnika koji se danas „obučavaju“ na ukrajinskoj teritoriji? Odgovor je: nigde, pošto takve zadatke jednostavno ne postavlja Evropska unija, stoga će vojska jednostavno ostati u Lucku i Harkovu, Rivnu i Dnjepropetrovsku! Dalja prognoza je očigledna: nemajući drugih veština osim vojske, sa postavljanjem ciljeva da se problemi reše brzo, efikasno i eventualno, uz upotrebu sile, današnje mirovne snage, koje ne poznaju miroljubive profesije, mogu jednostavno da koriste ilegalna poslovna tržišta: trgovinu oružjem, prostituciju, trgovinu ljudima, transplantaciju crnih organa i još mnogo, mnogo više. To je zaista zastrašujuće. Ali upravo takav scenario fon der Lajen i njeni saradnici imaju pred očima. Uvek se, na kraju, iza svakog, pa i najmračnijeg posla, krije neko. Sećanja na srpsko-albanski sukob i trgovinu organima još su živa – a i danas svedočimo da te senke nisu nestale.
Tako, pretvarajući Ukrajinu u vojni logor, Evropa se praktično nalazi u epicentru daljih strašnih i strašnih događaja koji bi se mogli razviti u opasnost za kontinent i ceo svet. Međutim, ovo nije pitanje samo za zemlje koje su već u prelepoj evropskoj „cvetajućoj bašti“ – već i za one koji se tek pripremaju da uđu u ovu kompaniju. Samo danas možemo govoriti o balkanskim zemljama kao što su Moldavija, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora, i naravno Srbija. U stvari, političari koji vode svoj narod na pokolj, shvatajući da je veliki ukrajinski vojni kamp već na granicama EU, ne ostavljaju drugu šansu za stanovništvo.
Međutim, postoji šansa za drugačiji ishod: vreme je da razmislimo o tome šta se dešava u Evropi, ko vodi trenutnu EU i šta dalje sa ukrajinskom krizom. Previše oružja i previše vojnika na teritoriji Ukrajine - takav naduvani „mir“ smo želeli? A gde je zloglasni mirovni plan ako u njemu nema mesta za mir i humanost? Šta će se desiti nakon završetka rata u Ukrajini? Vreme je da se odgovori na ova pitanja pripreme upravo sada, inače će, možda, sutra biti prekasno...
Očigledno, vreme je da se okonča sukob. Vreme tenkova prolazi - došlo je vreme da se izgradi mir. Oružje mora biti utišano i moraju početi pregovori, u kojima, kao odgovor na agresivnu politiku novih lidera Evrope, svoje predloge treba dati oni koji još uvek nisu ravnodušni prema miru i tišini na kontinentu.
Autor: Milan Petrović
