Izvor: Blic, 22.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krov Evrope, pa to mi je tek početak
Trideset šest godina je čekala da počne da otkriva život, a onda je u njega krenula krupnim koracima i nije dozvolila da je činjenica da nema šake i stopala u tome omete. Za samo četiri godine, Danijela Jovanović je naučila da se snalazi sama u kući i na ulici, igra stoni tenis i tenis, pliva, a nedavno je iza sebe ostavila 5.640 metara najvišeg vrha Evrope.
Željna znanja, ova hrabra žena ne prestaje da sanja o novim izazovima i bez žala zbog „izgubljenih" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina u Domu za osobe ometene u razvoju, živi punim plućima.
- Od kad sam izašla iz Doma za osobe sa posebnim potrebama U Sremčici ne mirujem. Pre šest godina, kad sam prvi put otišla na more, nisu mogli da me izbace iz vode. Tada sam zapravo počela da živim. Naučila sam da plivam, ali što je još važnije, shvatila sam da mogu da ostvarim sve ono o čemu sam godinama maštala - priča stalno nasmejana Danijela.
Stan u Bulevaru JNA, u kojem Danijela živi sa još četiri osobe sa invaliditetom, miriše kao Botanička bašta. Roze orhideje stoje na stolu u dnevnoj sobi, a na trpezarijskom stolu je buket crvenih ruža. Sve je „pod konac" kao u najskupljem hotelu, a cimeri su konstantno veseli. Kako kažu, podelili su kućne poslove i odlično funkcionišu.Svaki Danijelin uspeh doživljavaju kao da je njihov san ostvaren.
Kad je Slobodan Stokić saopštio da joj je trener Aleksandar Ćurčić uplatio časove vožnje, Danijelinoj sreći nije bilo kraja i nastalo je opšte slavlje.
- Ne mogu da verujem! Vožnja kolima je nešto u čemu zaista uživam. Stalno sanjam da vozim „juga". Jedan lakat stavim na prozor dok drugom rukom vozim - priča Danijela kroz suze i smeh iako to nije njena jedina želja.
Ova, nadasve jaka žena, samo što se vratila sa Kavkaza, zacrtala je sebi novi cilj da mora što pre da progovori engleski.
- Dok smo putovali kroz Rusiju osećala sam se kao mutava. Sve što su me pitali sam razumela, ali nisam umela da im odgovorim i zato ću sada pre svega da se „bacim" na engleski - kaže Danijela dok služi kafu.
Potrebna pomoć
Danijela Jovanović je zajedno sa svojim prijateljima izašla iz Doma zahvaljujući programu koji je započela nevladina organizacija SAPI, čiji je cilj promovisanje inkluzije u Srbiji, tako što će se osobama sa posebnim potrebama omogućiti život van institucije. Ovaj program je finansijski ugrožen, zbog čega je sudbina svih onih koji su započeli nov život u zajednicama, do daljnjeg neizvesna.
Roditelje upoznala sa 19 godina
Danjelina najveća podrška pored dečka Miodraga, pruža porodica.
- Sama sam ostvarila kontakt sa roditeljima 1987. godine, kad sam na zdravstvenoj knjižici koju su oni redovno overavali, videla adresu na kojoj sam prijavljena. Pitala sam u Domu da li tu žive moji roditelji i kad su mi potvrdno odgovorili, prelomila sam i poslala pismo. Od tada smo stalno u kontaktu i divno se slažemo. Mnogo ih volim. Pored roditelja imam brata i sestru i njihovu decu. - kaže Danijela.
