Izvor: S media, 13.Mar.2010, 17:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatne rezerve za podršku EMF-u
Nemačka razmatra mogućnost da zemlje evrozone upotrebe zlatne rezerve svojih centralnih banaka za finansijsku podršku novom Evropskom monetarnom fondu (EMF), objavio je danas nemački nedeljnik "Fokus" (Focus).
Nemačko ministarstvo finansija je odbilo da se izjasni o tom novinskom tekstu, ali, prema pisanju "Fokusa" predlaže da centralne banke evrozone sakupe u novom stabilizacinom fondu svoje rezerve zlata.
"Fokus" procenjuje da Grčka stalno ima oko 112 tona >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zlata, dok nemačka Bundesbanka ima 3.407 tona tog plemenitog metala u tržišnoj vrednosti od oko 90 milijardi evra.
Nemački savezni ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Sćäuble) je juče ponovio svoj predlog za stvaranje Evropskog monetarnog fonda koji bi mogao da ponudi finansijsku pomoć zemljama evrozone, ako bi im pretio bankrot, podsećaju agencije.
To je, kako ističu, reakcija na probleme Grčke koja se bori sa ogromnim dugovima, a evropski političari traže način kako da pomognu Atini i u slučaju potrebe i drugim zemljama monetarne unije.
Neimenovani izvor iz Evropske Unije (EU) je za agenciju Rojters izjavio da će ministri finansija evrozone u ponedeljak na svojoj sednici, najverovatnije, usvojiti sporazum o "principima i parametrima" finansijske pomoći u slučaju da Grčka tu pomoć zatraži.
U tom predlogu, medjutim, neće biti navedena nikakva suma, sve dotle dok je Atina sama ne zatraži.
Prema tom izvoru ne bi trebalo da bude problem da se postigne dogovor o mehanizmu koordinisane pomoći, koji bi se "aktivirao" u slučaju potrebe.
Napomenuo je, medjutim, da će se taj dogovor odnositi samo na "postupak", a ne na konkretnu sumu i da bi ta pomoć trebalo da ima formu kredita i kreditnih garancija.
Britanski "Gardijan" (Guardian) tvrdi, medjutim, da zemlje evrozone razmišljaju o finansijkom paketu za Grčku u iznosu od 25 milijardi evra.
Vlada u Atini je već uvela program štednje koji bi trebalo da joj pomogne da smanji budžetski deficit sa lanjskih 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 8,7 procenata BDP-a u ovoj godini, a da ga do 2012. smanji ispod dozvoljene granice od tri procenta BDP-a.
Oštre mere štedje su, medjutim, izazvale talas demonstracija u Grčkoj, ali su na drugoj strani umirile bojazni oko toga da li će ta zemlja uspeti da savlada svoje dugove, objavio je Rojters.
