Izvor: Blic, 05.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet kojeg nema
Svet kojeg nema
Dečak Drago Terzić, trčkarajući po rodnim pljevaljskim gudurama, verovao je da će, kada odraste, biti pesnik. No, porodična tradicija učinila je da njegov život ode drugim smerom i postao je pravnik. A, onda ga je život doveo u Opovo, u pravnu službu pri Skupštini opštine, potom i za direktora Centra za kulturu u Opovu. Tu je prvi put doživeo bliski susret sa naivnim stvaralaštvom, nešto se u njemu prelomilo i poezija se pretočila u slike_arhiva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- To slikarstvo me je potpuno opčinilo i to u četvrtoj deceniji života. Videvši moju zanesenost, seoski matičar i slikar Jan Bačuga mi je poklonio pribor, prve boje, platno i četkicu. Naslikao sam po sećanju svoga dedu, koji je umro kada sam imao svega desetak godina, na kućnom pragu, s lulom u ustima. Imao sam sreće. Ta slika je završila kod japanskog diplomate Jošikave, tadašnjeg službenika japanske ambasade u našoj zemlji. Posle je Maks Stefenson, bivši švedski ambasador, odneo jednu moju sliku u Švedsku. Onda je Umberto Ortega, za tadašnjeg predsednika Perua Fudžimorija, kupio sliku, pa grčki ambasador Tirijanis... Tako se moje slike_arhiva, bar 150 njih, danas nalaze širom sveta, od Adelaide i Australije do Tokija, Pariza, Stokholma, Hjustona, Meksika, Los Anđelesa, Lime - kaže Drago.
Drago je osoben ne samo po tome što je relativno kasno otkrio svoj talenat i za desetak godina uspeo to da nadoknadi, i po Kusovcu 'obezbedi zapaženo i trajno mesto u istoriji savremene jugoslovenske naivne umetnosti', već i po tome što slika na staklu, i to jednom od najtežih tehnika 's naličja da bi se lice videlo'. Za jednu sliku uloži najmanje mesec dana intenzivnog slikanja, po četiri-pet sati dnevno. Razlikuje se od ostalih i po potrebi da ulepšava prirodu oko sebe, bar na slikama, jer ostali naivci uglavnom slikaju ruralne motive, njegov bajkoviti svet, koji nigde više ne postoji, ukrašen je ikebanama i raznim cvećem, bez čoveka. Čovek je izopšten, jer je on taj koji uništava prirodu. Velika kaca s jedne njegove slike_arhiva puna je plodova, ali je i postavljena na panj drveta koje je čovek posekao.
- U svojim slikama sam pronašao sebe, a u perspektivi bih voleo da, nakon ustalasalih vojvođanskih ravnica, svoju umetnost prikažem i na tlu odakle sam potekao. Nadam se da ću ostvariti i bar jedan ciklus koji bi bio inspirisan crnogorskim simbolima i motivima i slikama iz detinjstva koje nosim u sebi - kaže Drago, pripremajući se za današnju, treću samostalnu izložbu u Klubu Međunarodnog pres centra. R. Rosić
